TAJNI PLAN AMERIČKE VLADE: Kako preživeti nuklearni napad!
Dokumenti CIA otkrivaju ko bi kako vladao u slučaju apokalipse
Kada je Donald Trump postao predsednik, nasledio je izrazito užarenu geopolitičku situaciju u Ukrajini, Severnoj Koreji, Siriji, Afganistanu i na Baltiku, te je dobio u ruke najmoćni vojni stroj koji postoji na svetu - Oružane snage Sjedinjenih Američkih Država i njihov arsenal nuklearnih bojevih glava.
BRITANSKI GARDIJAN: Postoje informacije o kontaktima Trampovih ljudi i ruskih agenata!
TRAMPOVA POLITIČKA MOČVARA: Sedam GREHOVA šefa Bele kuće, koliko koštaju LAŽNA OBEĆANJA?
Napad na aerodrom sirijske vojske, za kojeg se sumnja kako je bio ishodište hemijskog napada na civile, pokazao je kako se Trump ne libi upotrebiti silu kada mu se to učini potrebnim, a njegovo razmeštanje raketnih razarača i nosača vazduhoplova u blizini Severne Koreje novo je otvaranje fronte koja bi mogla završiti kobno po čitav svet.
Što bi učinio Tramp?
Kada bi, u najcrnjem scenariju, međunarodni odnosi spali na najnižu točku i kada bi u smeru SAD-a počeli leteti interkontinentalni balistički projektili s nuklearnim bojevim glavama iz smera Rusije ili Kine, što bi učinio Trump i američka vlada?
NE OBAZIRE SE NA OPASNOSTI: Tramp traži da ga kraljica u zlatnoj kočiji proveze Londonom
U stalnoj pretnji od nuklearnog napada za vreme Hladnog rata, SAD godinama nije imao izvodljivi plan 'kako osigurati delovanje izvršne vlasti u slučaju napada', piše ugledni časopis Foreign Policy.
Tek je američki predsednik Jimmy Carter u kasnim 70-im godinama prošlog veka primetio kako nigde u službenim procedurama ne postoje odgovori na neka od ključnih pitanja: ako izvršna vlast može preživeti nuklearni rat, što bi tačno radila nakon? Kako identifikovati preživelog naslednika predsedničke pozicije? Ko bi ga identifikovao? Kako bi ispunili tri glavne funkcije predsednika: biti čelnik izvršne vlasti, čelnik države i vrhovni zapovednik oružanih snaga?
Svakom svoj bunker
Prije nego što se Carter primio stvaranja novih planova, s kojih je ovih dana skinuta oznaka tajnosti, situacija je bila dosta zabrinjavajuća. Od svake federalne agencije očekivalo se da izgradi vlastiti podzemni bunker u kojem bi njeni dužnici mogli biti zaštićeni od nuklearnog rata, no agencije tu obavezu nisu preozbiljno shvatile.
U slučaju napada, čelnici združenog stožera naredili bi 60 dužnosnika izvršne vlasti premeštanje na jednu od nekoliko sigurnih lokacija, od kojih je primarna bila smeštena na planini Mount Weather u saveznoj državi Virginiji. No vojska i vazduhopovstvo su imali dovoljno dodeljenih helikoptera samo za prevesti trećinu tog broja zvaničnika.
Nova agencija
Nuklearna skloništa - izgrađena tokom 50-ih godina - trebalo je redom obnoviti. Nisu postojale nikakve procedure za evakuaciju većeg dela populacije. Vojne vežbe ignorisale su mogući scenarij nuklearnog napada. Carter je naredio objedinjavanje nacionalnog programa civilne zaštite, s ciljem da se osigura preživljavanje 80 posto stanovnika u slučaju napada.
REGRUTOVALI TERORISTE? U Rusiji uhapšene dve osobe koje su povezane sa napadom u Sankt Peterburgu
U 1979. godini osnovao je Saveznu agenciju za izvanredne situacije (FEMA). Nova agencija preuzela je odgovornost za nadgledanje civilne zaštite, sigurnih lokacija za preseljenje i stvaranje nužnih zaliha za slučaj rata. Istovremeno, Carter je preuzeo i najteži izazov - razradu mehanizma koji bi osigurao naslednicima predednika izdavanje naredbi za nuklearni rat, za vreme i nakon nuklearnog napada.
Kodna imena naslednika
Prema prvom planu, Odgovorni za vojsku Biele kuće dodelio je svim zvaničnicima u redu nasleđivanja predsedničkih vlasti imena, koja su trebali izreći preživelim zvaničnicima Pentagona. Ubrzo su problemi s ovim planom postali bolno očiti - u slučaju da sovjetski projektili lete prema SAD-u, niko se ne bi trudio temeljno proveriti identitet osoba koje se javljaju. A što bi se dogodilo ako bi udar pogodio sam Pentagon?
Sledeći je plan bio osmišljen kako bi pružio fleksibilniji i decentralizirani način za očuvanje izvršne vlasti. Pripremiti pet 'međuagencijskih timova' od po 50 ljudi svaki, koji bi u slučaju izvanrednih situacija bili razmešteni na neku od sigurnih lokacija, kojih bi bilo nekoliko stotina, gdje bi mogli obavljati sve funkcije izvršne vlasti.
Njihova prvi zadatak bila bi pronaći pravog predsednika - najviše rangiranog preživelog državnog zvaničnika. Detalji su i danas tajna, ali uključuju upotrebu čipova za praćenje, čije bi signale pratila FEMA i Nacionalni centar vojnog zapovedništva.
Nemački predsednik UPOZORAVA francuze da NE GLASAJU za Marin le Pen
Vođenje nuklearnog rata
Svaki tim imao bi dovoljno treniranog osoblja koje bi pružilo aktualnom predsedniku podršku u izvršavanju sve tri ključne zadatke predsednika: vrhovni zapovednik, čelnik države, čelnik vlade. Komunicirali bi s drugim timovima i s preživelim elementima Pentagona, kako bi izvršavali planove za nuklearni rat. Primali bi obaveštajne podatke i izveštaje o razmerama uništavanja. Bili bi u kontaktu s državnim i lokalnim vlastima.
Svaki od timova i lokacija osmišljen je tako da može delovati punih šest meseci bez okolne podrške. U Carterovim planovima nalaze se i uputstva kako ponovno oformiti Kongres, kako mobilisati sve nacionalne resurse, te kako uspostaviti stav civilnih rezervista. Većina Carterovih planova danas je još uvek pod oznakom tajnosti, ali mnoge je detalje moguće potvrditi iz povezanih izvora.
Sateliti za komunikacije
NIJE USPELO LANSIRANJE: PROPAO raketni program Severne Koreje
Foreign Policy podseća kako je CIA ubrzo nakon donošenja Carterovih planova osnovala tajni Ured za obaveštajnu podršku u izvanrednim situacijama, koji priprema tročlane timove za slanje na sigurne lokacije.
Iz proračunskih dokumenata vidljivo je kako su i druge savezne agencije povećale proračune kako bi obučile i opremile timove za podršku predsedničkim naslednicima. Pentagon je testirao mobilne zapovedne centre. Ratno vazduhoplovstva je dodelilo komunikacijske sposobnosti novijim satelitima namenjene samo za osiguranje nastavka rada vlade.
Poznato je i da je predednik Ronald Reagan bio nezadovoljan Carterovim planovima, jer je verovao da nije moguće osigurati preživljavanje Ureda predsednika. Jedan od njegovih najbližih savetnika, Thomas Reed, uverio ga je da ne napusti Carterov sustav, već da ga doradi.
Planovi su sigurno napredovali od tada do danas, no drže se u najstrožoj tajnosti, iz jasnih razloga. U slučaju nuklearnog napada na Sjedinjene Države, gotovo je sigurno da bi se osigurao kontinuitet vladavine i Ureda predsednika. Jedino je pitanje bi li bilo moguće osigurati i preživljavanje samog Donalda Trumpa.
