TAJVAN PORUČIO PEKINGU: "Branićemo se do Sudnjeg dana", NR Kina žestoko odgovorila!
Amerikanci šalju "pogrešan signal" odmetnutom Tajvanu
Kineske i američke pomorske snage izvršile su proteklih dana pravi dvoboj nosačima aviona u vodama nadomak kineske obale, pri čemu se Vašington, kako kaže, suprotstavio pekinškoj "agresiji", dok je Narodna Republika poručila Americi da se kloni unutrašnjih pitanja Kine.
NEMAČKA OKREĆE LIST? Merkel nazvala Sija, hoće jaču saradnju, a pričalo se i o vakcinama
RUSKI LOVAC HITNO POLETEO KA PUČINI BARENCOVOG MORA: Potez Norvežana ih naterao na brzu akciju
EGIPĆANI SU UPOZORENI: Iz Evrope očekuju pravu eksploziju talasa hladnoće i pada temperature!
Narodnooslobodilačka vojska Kine (PLA) uputila je upozorenje svojim američkim kolegama, a portparol vojne komande Istočnog područja izvestio je u sredu da su kineske snage pratile i nadzirale razarač USS "Džon Mekejn" tokom plovidbe Tajvanskim moreuzom ranije tokom dana.
Portparol je optužio Pentagon da je tajvanskim secesionistima poslao "pogrešan signal", "ugrožavajući mir i stabilnost Tajvanskog tesnaca", i stabilnost regiona u celini.
Komanda istočnog područja je jedna od pet glavnih komandi koje je odredio PLA i odgovorna je za šest kineskih provincija na kopnu, uključujući Šangaj, Tajvan (koji Peking smatra odmetnutom provincijom) i Istočno-morsku flotu. Uz Tajvan, njegovo područje odgovornosti uključuje i Istočno kinesko more.
Komentari portparola PLA prate odluku američke mornarice da svojim nosačem aviona USS "Džon Mekejn" koji je vođen raketnim razaračem, prođe kroz Tajvanski tesnac, za šta je Mornarica ranije tokom dana rekla da je "rutinski" tranzit.
- Tranzit broda kroz Tajvanski moreuz pokazuje američku posvećenost slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku. Vojska Sjedinjenih Država nastaviće da leti, plovi i operiše tamo gde to dozvoljava međunarodno pravo - navela je američka mornarica u izjavi.
Mornarica je objavila video snimak mornara koji rade na mostu razarača tokom plovidbe.
Plovidba dolazi usred eskalirajućih tenzija između SAD i njihovih tajvanskih saveznika s jedne i Kine s druge strane, dok Vašington pokušava da ojača svoj politički i vojni savez sa ostrvom, domom nacionalističkih snaga koje su 1949. godine pobegle iz kontinentalne Kine nakon završetka i poraza u Kineskom građanskom ratu. Peking Tajvan smatra svojom suverenom teritorijom i decenijama je pregovarao o procesu mirnog ponovnog ujedinjenja. Američka strana nastoji da spreči da se to dogodi.
Tajvanske vlasti upozorile su u sredu "kopno" da će njihove odbrambene snage oboriti kineske dronove ukoliko uđu u vazdušni prostor Tajpeja.
- Oni nikada nisu ušli u naše teritorijalne vode i vazdušni prostor, samo su leteli oko njih na određenoj udaljenosti. Nakon ulaska letelice, prema njima će se postupati po pravilima. Ako treba da otvorimo vatru, otvorićemo vatru - upozorio je šef Saveta za pomorska pitanja Le Čung Vei.
To upozorenje usledilo je nakon što su tajvanske odbrambene snage prijavile da su ranije tokom dana primetile petnaest aviona PLA vazduhoplovstva, uključujući 12 borbenih aviona u samoproglašenoj zoni identifikacije PVO ostrva (koja doseže u delove kopna). Kina ne priznaje Tajpejeve zahteve za ADIZ i redovno šalje letelice u to područje radi vežbi.
Šef tajvanskog ministarstva spoljnih poslova Džozef Vu rekao je novinarima da američki donosioci odluka "jasno vide opasnost od mogućnosti da Kina pokrene napad na Tajvan". Upozorio je da je ostrvo spremno da se "brani bez ikakvih pitanja" i "do sudnjeg dana" ako je potrebno.
Uprkos predviđanjima da će Bajdenova administracija zauzeti mekši stav prema Kini, demokratski predsednik je zapravo na kraju pojačao tenzije do neviđenih razmera još od protesta na Trgu nebeskog mira iz 1989. godine, očuvanjem trgovinskih i tehnoloških ograničenja iz Trampove ere, povećavajući američke vojne patrole u blizini kineskih granica, radeći na izgradnji novih anti-kineskih saveza u azijsko-pacifičkom regionu i pridružujući se ostalim zapadnim državama optužujući NR Kinu za "genocid" nad ujgurskom manjinom u kineskoj provinciji Sinđijang. Peking je glasno negirao navode o "genocidu" i zapretio deložacijom stranih kompanija koje to papagajski ponavljaju i tvrde.
