TATA GODINE? Samohrani otac (35) napustio je sjajno plaćen posao u IT industriji da bi uradio nešto PREDIVNO ZA SVOG SINA
Pre sedam godina, Australijanac Kameron Dubin bio je rastrzan između stresnog posla i uloge roditelja dečaka sa specijalnim potrebama.
Bio je u tako teškoj situaciji da mu je šef platio psihološku terapiju kako bi tridesetpetogodišnjeg zaposlenog ohrabrio da istraje u svom poslu sa radnim vremenom od devet do pet. Međutim, dogodilo se nešto sasvim drugo: psihološke seanse pomogle su mu da shvati koliko ga borba za materijalnim bogatstvom opterećuje i da samo želi da bude bolji otac autističnom sinu Džejdenu.
- Nikada nisam provodio kvalitetno vreme s Džejdenom. U slobodno vreme sam samo želeo da se odmorim. Da bih mogao da izdržim ceo dan, živeo sam na koktelu kofeina i nikotina, a alkohol mi je pomagao da uveče zaspim - priznaje Kameron.
MISTERIOZNA "KUTIJA 39" Sumnja se da je smrt Merilin Monro zataškana, a ova dokumenta bi konačno mogla da ODGONETNU TAJNU
UČESNICA RIJALITIJA PRONAĐENA MRTVA! Roditelji je našli bez svesti, lekari konstatovali SMRT! (FOTO)
DEČAK (11) UBIO UČITELJICU PA SEBE! Pitao da promeni pantalone, pa usledio HOROR!
Jedino kvalitetno provedeno vreme sa sinom bilo je pet minuta nežnosti kada bi se probudili oko 4.45 h. Zbog toga je otac odlučio da napusti stalan posao u IT sektoru jedne kompanije, prodao je svu imovinu, uključujući i modifikovani automobil, koji je vozio deset godina, i kupio kamp-kućicu.
- Za razliku od mnogih drugih porodica, nisam imao 150.000 dolara za kupovinu automobila i kamp-kućice. Uložio sam manje manje od 20.000 dolara u kupovinu automobila i izmene na njemu, kamp-kućicu, solarnu energiju i sve ostalo što je neophodno za prijatan život - kaže Kameron.
Tokom 18 meseci zajedničkog putovanja, Kameron je pokušavao da izvede Džejdena iz zone komfora kako bi prevazišao socijalne, emocionalne, kao i teškoće u vezi sa čulnim doživljajima i komunikacijom. Preselili su se na seosko imanje u Blekbatu (Kvinslend) kako bi se Džejden pripremio za polazak u školu, ali posle tri godine su ponovo počeli da planiraju putovanje.
- Obojica smo zaključili da nam je onaj život odlično odgovarao, pa smo ponovo prodali sve, kupili kamper i krenuli na put - kaže Kameron.
Otac i sin ponekad igraju društvene igre, gledaju dokumentarne filmove ili slažu “lego” kockice, a ponekad šetaju kroz divljinu, voze bicikl i plivaju.
- Živimo jeftino, putujemo polako, uglavnom kampujemo u prirodi, čuvamo kuće kada vlasnici odu na put i umesto skupih atrakcija, usredsređujemo se na one besplatne ili jeftine. Kada ne morate da otplaćujete kredit za kuću i automobil, plaćate komunalije i osiguranje, lečenje i javni prevoz, onda vam i nije potrebno mnogo novca da preživite.
Kameron zarađuje pišući putopise, tekstove o roditeljstvu, bavi se ugradnjom solarnih sistema i radi na popravci i održavanju karavan vozila. Pored toga, prima socijalnu pomoć kao samohrani roditelj.
Džejden, koji danas ima deset godina, uči tokom putovanja. Umesto utvrđenog nastavnog plana, Kameron prati sinovljeva interesovanja i nastoji da mu pruži određeno znanje na osnovu pitanja koja postavlja i koja se nameću tokom svakodnevnog života.
- Umesto uz pomoć vežbanke, o razlomcima uči dok pripremamo hranu. O uglovima učimo dok vozimo skejtbord, a umesto da piše sastave, Džejden postavlja tekstove na našoj Fejsbuk stranici i blogu - objašnjava otac.
Pored jačanja veze između oca i sina, najveći razlog da nastave sa ovakvim načinom života jeste Džejdenov napredak.
- Mnogi roditelji drže svoju autističnu decu pod staklenim zvonom i ne ohrabruju ih da probaju nove stvari, pomeraju sopstvene granice i savladaju strah. Ja sam činio upravo suprotno. Džejden je prevazišao strah od okeana, a ja sam naučio da jedrim na dasci. Peo se na litice više od 30 metara, vozio se trkačkim automobilom i napredovao je od deteta koje mrzi sve životinje do jahanja konja od 800 kilograma - kaže Kameron.