Tek kada naučnici odgovore na ovih devet pitanja o koroni, znaćemo tačno sa kakvim neprijateljem se borimo
Korona virus, službeno nazvan Sars-CoV-2 usko je povezan s virusima koji inficiraju šišmiše. Ali smatra se da je između čoveka i šišmiša morao postojati još jedan životinjski agent preko kojeg se preneo na ljude.
Od pojave korona virusa u decembru, naučnici brzinskim naporima pokušavaju shvatiti njegovo ponašanje i pronaći odgovore na ključna pitanja, ali na mnoge od njih odgovor je i dalje nepoznat. Ovo su samo neka od njih.
ITALIJA I ŠPANIJA ZAVAPILE: "Evropo, pomagaj", Nemačka i Holandija se protive
RASTE NEZADOVOLJSTVO PONAŠANJEM EU TOKOM EPIDEMIJE KORONE: I austrijski kancelar digao svoj glas
1. Koliko je ljudi zaraženo?
U svetu je preko sto hiljada potvrđenih slučajeva, ali to je verojatno delić ukupnog broja inficiranih ljudi. Nepoznati je broj asimptomatskih slučajeva - ljudi koji su bili zaraženi, ali nisu osećali simptome bolesti.
I dalje se ne testira dovoljan broj ljudi kako bi se utvrdio tačan broj zaraženih. Razvoj testa na antitela omogućiće istraživačima otkriti je li neko imao virus. Tek tada ćemo shvatiti koliko se daleko i koliko se lako širi korona virus.
2. U kojoj meri je virus smrtonosan?
Dok ne budemo znali tačan broj slučajeva, nemoguće će biti pouzdano utvrditi stopu smrtnosti. Trenutna procena je da oko 1 posto ljudi zaraženih virusom umre. Ali ako postoji veliki broj asimptomatičnih ljudi, stopa smrtnosti bi mogla biti i niža.
3. Koji je celi spektar simptoma?
Glavni simptomi korona virusa su visoka temperatura, groznica i suvi kašalj. Barem to su oni na koje bi trebalo pripaziti. Ali u nekim slučajevima kod pacijenata su prijavljeni: grlobolja, glavobolja, poremećaji s probavom poput proliva, a neki od njih navode i gubitak osećaja mirisa, anosmiju.
No, najvažnije je pitanje, postoje li blagi simptomi prehlade poput curenja iz nosa ili kijanja kod nekih bolesnika. Trenutna istraživanja sugerirala su da je to moguće i da bi ljudi mogli biti zaraženi i samo ako imaju simptome prehlade, a ne znaju da nose virus.
4. Koja je uloga dece u širenju virusa?
Sigurno je da se deca mogu zaraziti korona virusom, međutim ona razviju blage simptome i smrtnost je vrlo retka u uporedbi s drugim dobnim grupama. Deca mogu doprineti bržem širenju bolesti jer dolaze u kontakt s puno ljudi, ali još nije jasno u kojoj meri zapravo šire virus.
5. Gde je tačno nastao?
Virus se pojavio u Vuhanu u Kini krajem 2019. godine zbog niza slučajeva koji su se pojavili na pijaci. Korona virus, službeno nazvan Sars-CoV-2 usko je povezan s virusima koji inficiraju šišmiše. Ali smatra se da je između čoveka i šišmiša morao postojati još jedan životinjski agent preko kojeg se preneo na ljude. Zato su naučnici kao mogućnost uzeli pangolina, tj. ljuskavca.
No, ta veza koja nedostaje i ostaje nepoznanica mogla bi biti izvor daljnjih infekcija.
6. Hoće li leti biti manje slučajeva?
Prehlada i gripa su češće u zimskim mesecima nego u onim letnjim, ali još nije poznato hoće li toplije vreme promeniti širenje virusa. Ako se prenos nastavi, hoće li njegovi simptomi biti manji od prehlade i gripe?
U slučaju da tokom leta dođe do opadanja zaraze korona virusom, postoji opasnost da se slučajevi ponovno pojave zimi, kada se bolnice već moraju suočiti s većim prilivom pacijenata zbog uobičajenih zimskih i sezonskih bolesti.
7. Zašto neki ljudi razviju teže simptome?
Za većinu ljudi Covid-19 predstavlja samo blagu infekciju. Međutim, oko 20 posto njih razvije teže simptome. Zašto?
Čini se da se deo odgovora krije u imunološkom sistemu osobe, a za to može biti odgovoran i genetski faktor. Razumevanje načina odbrane tela moglo bi odvesti do sprečavanja slučajeva ljudi kojima je potrebna intenzivna nega.
8. Koliko dugo traje imunitet i možete li korona virus dobiti dva puta?
Bilo je mnogo nagađanja, ali i dalje je malo dokaza imaju li osobe koje su prebolele virus trajni imunitet na korona virus. Poznato je da pacijenti moraju imati izgrađen imunološki odgovor ako se uspešno suprotstave virusu.
Budući da bolest postoji samo nekoliko meseci, nedostaje dugoročnih podataka. Pitanje imuniteta bitno je za razumevanje virusa i onoga što će se dogoditi dugoročno.
9. Hoće li virus mutirati?
Virusi neprestano mutiraju, ali većinom promena njihovog genetskog koda ne donosi do bitnih razlika. Generalno je pravilo da virusi s vremenom mutiraju, ali nije poznato je li oni time postaju manje smrtonosni.
Zabrinutost zbog mutacije najviše izaziva lečenje vakcinama. Ako virus mutira, imunološki sistem ga više neće prepoznati i određena vakcina više neće delovati. To se događa kod gripa, i zato je potrebno sve vreme menjati vakcinu gripa zbog evolucije različitih sojeva gripa.
TOTALNA IZOLACIJA DO JUNA: Pojavile se informacije iz zdravstva Velike Britanije, stručnjaci izneli stav
RUSKI STRUČNJACI SPASAVAJU ZARAŽENE BOLNICE U BERGAMU: Italijanska televizija objavila snimak akcije (VIDEO)
KINESKI STRUČNJAK ZA KORONU UPOZORIO EVROPU I AMERIKU: Na ovo morate obratiti pažnju, pravite OGROMNU grešku (VIDEO)
Ovo je tačan BROJ MRTVIH od korona virusa u svetu, ako se situacija ne promeni biće ih na MILIONE
