TORNADO U AMERICI UBIO DECU IZ BiH: Braću zadesila stravična tragedija, živeli su kuća do kuće
Mala crvena kolica stajala su naopačke na gomili ruševina - gomili dasaka i cigli, polomljenih bicikala i dečijih lutkica. Iza njih nalazi se rupa u zemlji na mestu gde je nekad stajala kuća.
Preko puta, nekada uredne kuće u ovoj slepoj ulici, pretvorene su u gomile drvene građe. Odeća je visila sa grana slomljenog drveća. Zidovi jedne kuće su nestali, a unutra je ostala samo bela jelka.
Kada je tornado usred noći udario grad Bouling Grin u Kentakiju, njegova silina bila je usredsređena na ovaj prijateljski deo, gdu su svi mahali jedni drugima, a nasmejana deca su provodila popodne vozeći bicikle po trotoarima.
Za celu porodicu! Deichmann donosi najlepše zimske popuste!
AMERI U BORBI PROTIV KRIMINALA: Bajden uveo oštre sankcije narko kartelima i bandama
ZELENSKI SE NAPOKON DOZVAO PAMETI: Pristaje na bilo kakav dogovor sa Rusijom, shvatio da je vrag odneo šalu
U nekoliko susednih ulica poginulo je 14 ljudi, 11 njih živelo je u istoj, Aveniji Mos Krik. Čitave porodice su poginule, sedmoro dece iz jedne ulice, među njima dve bebe.
Komšije koje su preživele tornado su toliko potresene i pogođene tugom da ne mogu da pričaju o tome. Svuda oko njih, među ruševinama, nalaze se dokazi koji ukazuju da su tu nekada bila deca koju su gledali kako izlaze iz školskog autobusa.
Melinda Alen Rej jedva spava od subote, kada se oglasila uzbuna zbog tornada. Ona je odnela svoje unuke u kupatilo dok su vetrovi kidali njenu kuću na pola. Posle samo nekoliko minuta destrukcije, usledila je tišina.
Izašla je napolje i čula komšije kako vrište
- Čula sam ih, to me je istraumiralo. Mislim na to svake noći kada odem na spavanje - rekla je ona. U svojim snovima čuje vrištanje i probudi se. Plakala je celog vikenda.
- Samo mislim na sve te bebe - rekla je Melinda.
U ovoj raznolikoj zajednici nalaze se porodice iz celog sveta - Bosne, Mjanmara, Nigerije - od kojih su mnoge pobegle od nasilja.
Neke je ovo podsetilo na mračne dane kada su pobegli iz svoje domovine, gde su se krili od bombi i izgubili čitave porodice.
- Došli smo iz rata, ovo nas je podsetilo gde smo bili i kako smo došli ovde. Vratilo mi je sećanje na pre 22 godine - rekla je Ganimet Ademi (46), koja je u NATO agresiji 1999. godine izgubila ujaka i nećaka.
Braća iz Bosne izgubila 5 članova
Jedna od porodica koja je izgubila mnoge članove je iz Bosne. Dva brata su sa svojim porodicama živeli kuća do kuće. Prema rečima Ademi, bili su srećni, priređivali su letnje zabave u dvorištu.
Iz domaćinstava dvojice braće, jedna žena je umrla, zajedno sa dvoje dece i dve bebe, saopštila je policija. NJihovi preživeli rođaci rekli su da je previše teško govoriti o tome.
Još jedna porodica izgubila je šest članova: troje odraslih, 16-godišnju devojčicu, četvorogodišnjeg dečaka i još jedno dete.
Odmah iza ugla stradala je baka (77). Još dve osobe iz komšiluka podlegle su povredama u bolnici.
- Teško je misliti o tome - odete u krevet, a sledećeg dana nestane vam cela porodica - rekao je policajac Roni Vord iz Bouling Grina.
Kako kaže, obično ljudima govore da uđu u kade i pokriju se dušecima, ali to verovatno ne bi napravilo neku razliku ovde: neke kuće uništene su potpuno, tornado je probio pod, otkrivajući zemlju ispod.
Sada pretražuju ono što je preostalo, okreću svaki deo zida i svako prevrnuto vozilo kako bi se uverili da ispod njih nema još žrtava. To može biti užasan posao, rekao je Vord, ali oni pokušavaju da se dovoljno stabilizuju jer znaju da to mora da se uradi.
- Dakle, radiš na tom zadatku pokušavajući da završiš ovaj posao, a onda naiđeš na crvena kolica - rekao je, stojeći blizu popularne dečije igračke - crvenih kolica, savijenih i slomljenih na gomili.
A onda, kako kaže, pomislite kako su ona povezana sa detetom.
- Mislite da li je to dete živelo ovde? Te misli te obuzimaju - rekao je on.
Ono što su da deca ostavila ovde ih razdire. Tamo je Barbika bez jedne noge. Plišana životinja jelen. Skuter, igračka konjić. Roze ranac sa likom Dizni princeze. Automobil popularnih Patrolnih šapa.
Dok je tornado tutnjao kroz naselje, neke kuće je desetkovao i druge uništio, ali je neke u susedstvu ostavio netaknute.
- Teško je to gledati, kako je mogao da promaši jednu kuću ali je prošao kroz drugu? - kaže Vord.
Drvo je proletelo kroz komšiluk poput projektila i sletelo u dvorište Ademi, nekoliko metara od mesta gde se krila sa svojim suprugom. NJeno četvoro dece i dvoje unuka živi u blizini.
- Ovo drvo je moglo da prođe kroz moju kuću, i mi bismo isto nestali - rekla je ona.
Tornado se okrenuo baš kada je stigao do kuće Benedikta Auma. Unutra su se on, njegova žena, sin (2) i beba krili ispod ćebeta kako bi zaštitili oči i tela od slomljenog stakla. Žena ga je pitala da li će umreti. Rekao joj je da ne zna.
- Bilo je užasno, ne možete da zamislite, mislio sam da smo mrtvi - rekao je Aum.
Da je tornado nastavio tim putem, verovatno bi umrli, mislio je on. Ali umesto toga tornado se polako okrenuo. Vetrovi su utihnuli, a njihova kuća je i dalje stajala na zemlji. Aum je pomislio da je to čudo. Sa porodicom se u Kentaki preselio iz ratom opustošene Burme.
Iza ugla neko je na ulaznim vratima kuće napisao sledeće reči: "Božjom milošću preživeli smo".
Već danima stižu volonteri iz svih krajeva sa kamionima i alatima.
- Ponekad želim da plačem kada vidim kako ljudi žele da mi pomognu - rekao je Aum.
Ben Ćerimović je dovlačio svoj kamion i prikolicu svakog dana tokom vikenda. On je imigrant iz Bosne i poznaje porodicu koja je ovde umrla.
- Ono što osećam sada ne mogu da objasnim - rekao je on.
U Bouling Grinu postoji blisko povezana, rastuća bosanska zajednica, koja ima snažan program preseljenja izbeglica kako bi doveli migrante u zapadni Kentaki.
- Mnogi su ovde došli iz rata kako bi njihova deca imala bolji život - rekao je Ćerimović.
Sada ova zajednica izgleda kao ratna zona, u kojoj su razbacane stvari koje su deca volela.
Ćerimović je volontirao u subotu i nedelju, ali je morao da uzme slobodan ponedeljak da bi sabrao emocije.
- Svaki put kad ovo vidim i čujem za tu decu, pomislim na svoju. Šta da su to moja deca? - pitao je Ćerimović.
