Trovale ROĐENU DECU, ubijale majke i muževe : Ovo su najgore žene serijske ubice u istoriji

Žene su oduvek bile smatrane nežnijim polom, manje agresivnim od muškaraca i privrženijim porodici, posebno deci. Međutim, jezivi zločini ovih žena dokazuju da i dame mogu biti okrutni sadisti i to prema svojim najbližima. Predstavljamo vam šest najgorih žena serijskih ubica u istoriji.

Alin Vurnos je američka prostitutka koja je ubila sedmoricu muškaraca u periodu od 1989. do 1990. godine. Na sudu je tvrdila da su je sve njene žrtve prethodno silovale ili pokušale da je siluju, te da je ubistva počinila u samoodbrani.

Sve muškarce ubila je tako što je pucala u njih iz neposredne blizine. Osuđena je na smrt injekcijom i pogubljena 9. oktobra 2002. godine. Po slučaju Alin Vurnos snimljen je film "Monstrum" (2003.) u kojoj je glumi Šarliz Teron.

Ova Amerikanka poznata pod nadimkom Džoli Džejn je posle hapšenja 1901. godine priznala čak 31 ubistvo.

Poznata je po krajnje morbidnoj izjavi da joj je ambicija bila da "ubije više ljudi – bespomoćnih ljudi - nego što je iko ikada ubio".

Radila je kao medicinska sestra koja je pacijente bez njihovog pristanka koristila u eksperimentima sa morfinom i atropinom. Kasnije je priznala i da ju je seksualno uzbuđivalo da bude sa pacijentima koji su na ivici smrti.

Kada je otpuštena iz bolnice, počela je da truje redom, pa je tako ubila svoje stanodavce i usvojenu sestru. Sud je proglasio ludom i smestio u psihijatrijsku ustanovu u kojoj je umrla u 81. godini.

Nani Dos je Amerikanka koja je odgovorna za smrt 11 ljudi u periodu između 1920. i 1954. godine. Bila je poznata pod nadimcima Kikotava Baka, Dama Plava Brada i Ubica Usamljenog Srca.

Nani je ubila čak četvoricu svojih muževa, svoju majku, sestru, unuka i svekrvu. Osuđena je za ubistvo samo jednog od muževa. Priznala je krivicu 17. maja 1955. i osuđena je na doživotnu robiju jer država nije htela da osudi na smrt osobu ženskog pola.

Amerikanka norveškog porekla ubila je svoje dve ćerke Mirtl i Lusi, kao i oba muža i svu njihovu decu. Motiv joj je bio neverovatno surov – ubijala je kako bi dobila novac od životnog osiguranja!

Za svoje zločine nije odgovarala, jer se zapalila u kući u kojoj je živela i u kojoj je policija pronašla dokaze o ubistvu 33 osobe. Sumnja se da je ubila čak 40-oro ljudi.

Ova Engleskinja poznata je po svom učešću u zloglasnim Murs ubistvima.

Godine 1966. je zajedno sa svojim tadašnjim ljubavnikom Ijanom Brejdijem ubila petoro žrtava, od kojih su svi bili deca ili maloletnici. Osuđeni su na kazne doživotnog zatvora. Usprkos tome što je izrazila kajanje za zločin, Majra je ostala jedna od najomraženijih zatvorenica Velike Britanije i svi ministri unutrašnjih poslova su joj odbijali zahteve za raniji izlazak na slobodu. Godine 2002. je umrla od srčanog udara.

O njoj je napisano mnogo knjiga i snimljeno nekoliko filmova. S druge strane, njena omraženost u Velikoj Britaniji je bila tolika, da je danas teško pronaći ijedno dete kome bi roditelji dali ime Majra!

Čuvena mađarska grofica je verovatno najpoznatija žena serijski ubica u istoriji. Optužena je za brutalna mučenja i ubistva od 300 do čak 2.000 devojaka, u zavisnosti od izvora.

Nije poznato kada je Eržebet počela ubijati devojke, ali smatra se da je to bilo između 1585. i 1610. Isto tako se smatra da su njen muž i rođaci znali za ubistva, ali da niko nije hteo da interveniše. Kao jedan od motiva Eržebete Batori navodi se da je preko krvi želela da očuva svoju lepotu.

Prema legendi, nakon što ju je sluškinja iz dvorca iznervirala nekvalitetnom uslugom, Eržebet joj je zabila makaze u glavu. Devojčina krv pala je na Eržebetine ruke. Kada je Eržebet oprala tu krv, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv koža postala mlađa. Tada je smislila plan kako da povrati svoju mladalačku lepotu. Mislila je da bi, ako se bude kupala u krvi lepih, mladih devojaka ili čak pila njihovu krv, mogla postati lepša nego ikad. Eržebet je pozivala mlade, najčešće nevine, devojke u svoj zamak, surovo ih mučila, pila im krv, a zatim ih ubijala.

Eržebet je otkrivena 1610. godine, kada je sa zidina dvorca bacila 4 masakrirane žrtve. Vest je ubrzo stigla do cara Matije i on je naredio Eržebetinom rođaku Turzou da je uhapsi. On ju je uhvatio na delu. Eržebetini saučesnici su pogubljeni, dok to sa njom nije moglo biti učinjeno jer je bila plemićkog porekla. Međutim, pronađena je rupa u zakonu i Eržebet je zazidana u svom dvorcu. Pronađena je mrtva 1614. godine.