ISTORIJA KRVOPROLIĆA U NAGORNO-KARABAHU: Rat koji preti da postane globalan!
Azerbejdžan je 27. septembra 2020. godine započeo agresiju na Nagorno-Karabah, što je dovelo do ogromnih civilnih žrtava i velikog broja raseljenih ljudi
Tokom poslednjih dana septembra 2020. godine, mediji su izveštavali o eskalaciji sukoba u Nagorno-Karabahu. To je teritorija kojom većinom upravlja Republika Arcah (bivša Republika Nagorno-Karabah), de facto nezavisna država sa jermenskom etničkom većinom. Ipak, Ujedinjene Nacije su je priznale kao deo Azerbejdžana, iako je ovu rezoluciju podržalo 39 država, dok je 7 država glasalo protiv (Angola, Jermenija, Francuska, Indija, Ruska Federacija, Sjedinjene Države, Vanuatu), uz 100 uzdržanih.
DRAMA KOD OBALA KIPRA: Izbio neviđeni incident, ruski suhoj ih nije ispuštao iz vida!
TOTALNA MOBILIZACIJA U JERMENIJI: U Karabahu će ratovati jedan posebno formiran odred!
RUSIJA ZAGRMELA NA TURSKU! Moskva se umešala u rat: Zlokobni plaćenici da se vrate odakle su došli
Kao odgovor na navodne napade, članovi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija "izrazili su zabrinutost zbog izveštaja o velikim vojnim akcijama duž kontaktne linije u zoni sukoba Nagorno-Karabah. Oni najoštrije osuđuju upotrebu sile i žale zbog gubitka života i danka civilnog stanovništva". Dalje, "izrazili su podršku pozivu generalnog sekretara sa strane da se odmah prestane sa borbama, smire tenzije i bez odlaganja se vrate pregovorima".
Slično tome, kopredsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Minsk grupe (Igor Popov iz Ruske Federacije, Stefan Viskonti iz Francuske i Andrev Šofer iz Sjedinjenih Američkih Država) objavili su saopštenje u kojem osuđuju "kontinuirano nasilje u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu, kao i protiv ciljeva na teritoriji Jermenije i Azerbejdžana dalje od linije kontakta, i izražavamo zabrinutost zbog izveštaja o povećanim civilnim žrtvama. Ciljanje ili pretnja civilima nikada nije prihvatljivo, ni u kom slučaju. Kopredsedavajući pozivaju strane da u potpunosti poštuju svoje međunarodne obaveze u zaštiti civilnog stanovništva. Kopredsedavajući takođe naglašavaju da učešće u eskalirajućem nasilju spoljnih strana podriva napore za postizanje trajnog mira u regionu".
Izgleda da nijedna izjava nije imala nikakav efekat na sukob (ili bar pomogla da se razjasni njegova priroda). Prema Jermenskom nacionalnom komitetu Amerike, Azerbejdžan je 27. septembra 2020. navodno započeo koordinisanu invaziju na Arcah (poznat i kao Nagorno-Karabah). Ovo nesumnjivo postaje jedno od najznačajnijih kršenja primirja od njegovog uspostavljanja, 1994. godine. Navodno je Azerbejdžan namerno ciljao civilno stanovništvo u Arcahu. Ubijeno je najmanje 100 jermenskih vojnika, od kojih je većina u dobi od 19 do 21 godine, pored najmanje 10 civila. Na stotine je ranjeno, Azerbejdžan je takođe ciljao strane novinare u Arcahu koji izveštavaju o sukobu. U nedeljama koje su prethodile napadu Azerbejdžana na Arcah, Jermenski nacionalni komitet Amerike izveštava da je identifikovao znakove koordinacije i eskalacije, uključujući dokaze "Azerbejdžanske mobilizacije rezervista, komandovanje civilnim vozilima za vojnu upotrebu i turskog prevoza sirijskih plaćenika u Azerbejdžan. Izveštaji Vlade Republike Arcah takođe ukazuju da su turski F-16 avioni operativni u azerbejdžanskom napadu na Arcah".
Kako je sukob nastavio da eskalira, ambasador Azerbejdžana u Velikoj Britaniji, Tahir Taghizade i Aram Araratian, iz jermenske ambasade u Velikoj Britaniji, obratili su se novinarima kako bi objasnili položaj svoje države. Prema Tahiru Taghizadeu, "Jermenija snosi punu odgovornost za nedavno izbijanje neprijateljstva koja je započela i direktan je rezultat decenijske politike okupacije i agresije". Aram Araratian je u odgovoru izjavio da "Nagorno-Karabah nikada nije bio deo nezavisnog Azerbejdžana, jer su njegovi ljudi glasali za nezavisnost u potpunosti u skladu sa normama međunarodnog prava i postojećim domaćim zakonodavstvom i prema istoj pravnoj osnovi kao i Azerbejdžan u 1991. godini", kao i "27. septembra (2020.), Azerbejdžan je pokrenuo još jednu veliku vojnu agresiju na Nagorno-Karabah uz podršku Turske".
Iako je Azerbejdžan negirao bilo kakvu nezakonitost i izjasnio se o samoodbrani, neki od nedavnih dokaza bacaju sumnju na ovu tvrdnju. Na primer, 5. oktobra 2020. izveštavano je da postoje video dokazi kako Azerbejdžan baca kasetnu municiju na civilna područja. Takođe, 8. oktobra 2020. godine, Jermenija je optužila Azerbejdžan da je namerno gađao istorijsku katedralu u Nagorno-Karabahu, katedralu Svetog Spasa u gradu Šuša. Dalje, Turska je navodno igrala ulogu u podržavanju azerbejdžanske agresije, značajno utičući na prirodu sukoba. Takođe je relevantno da su nedavni sukobi raselili polovinu stanovništva Nagorno-Karabaha, oko 70.000 ljudi.
Zbog zabrinjavajućih vesti, britanski parlamentarci podneli su rani podnesak izražavajući zabrinutost zbog "izveštaja o granatiranju azerbejdžanske vojske, katedrale u Šuši, u Nagorno-Karabahu; osuditi ovaj napad na civilno mesto; dalje, osuđuje vojno gađanje lokaliteta kulturne baštine, akt koji po međunarodnom pravu predstavlja ratni zločin...i podstiče Vladu da osudi te napade i da njih suoči sa Vladom Azerbejdžana".
Nevladine organizacije, pa čak i poznate ličnosti poput Kim Kardašijan, podizale su svest o strašnoj situaciji u Jermeniji i Nagorno-Karabahu. Kako se sukob nastavlja, ne možemo zanemariti neke od zabrinjavajućih znakova upozorenja o kojima je izveštavano. Osmansko carstvo je naročito pokušavalo da iskoreni Jermene pre jednog veka. Kako se sukob nastavlja i kako se strane međusobno okrivljuju, naš fokus treba biti na onim najranjivijim pojedincima pogođenim sukobom i pružiti im pomoć.
