IZBORI KOJI SLEDE BIĆE NAJTEŽI U POLITIČKOJ KARIJERI? Šta se krije iza Erdoganovih poteza - obračunava se sa teroristima i pravi razdor u NATO
Predsednički i parlamentarni izbori koji čekaju Erdogana sledeće godine čini se da će biti najteži u njegovoj dugoj karijeri.
Džanan Kaftandžoglu osuđena je na skoro pet godina iza rešetaka i zabranjeno joj je da se bavi politikom. Njen "zločin" je bio objavljivanje poruka na društvenim mrežama koje su uvredile turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pre nekoliko godina.
"NJIME MANIPULIŠU RUSI" Amerikanci tvrde: Deportacije Asanža novi UDARAC na Putina - naređenja stizala iz Moskve
"POČIVAJ U MIRU, sad si mali anđeo!" Sara (2) STRADALA ZBOG PUNJAČA, porodica i prijatelji neutešni
Oglasio se Eskobar: Zapadni Balkan bi trebalo da bude deo Evropske unije
Ona je prebačena u zatvor 31. maja, ali je odmah puštena na uslovnu kaznu. Njen slučaj, kaže ona, pokazuje šta turska opozicija može da očekuje u narednim mesecima. Ona je političarka iz glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP). Sudski sistem je u nadležnosti Erdogana, kaže ona.
- Sudovi odlučuju na osnovu onoga što prođe kroz usne čoveka u palati - dodaje.
Predsednički i parlamentarni izbori koji čekaju Erdogana sledeće godine čini se da će biti najteži u njegovoj dugoj karijeri. Zvanična stopa inflacije u Turskoj sada je premašila neverovatnih 73%. Prava cifra može biti i trocifrena. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Turaka nema poverenja u državnu agenciju za statistiku. Može se očekivati da će situacija postajati samo gora. Turska valuta, koja se oporavila početkom godine zahvaljujući uvođenju šeme osiguranja depozita i prodaji dolarskih rezervi od strane Centralne banke, sada se sprema za još jedan krah, nakon što je Erdogan obećao nova smanjenja kamatnih stopa.
Izborna strategija turskog lidera počinje da dolazi u fokus. Pošto je ekonomija trenutno u nepopravljivom stanju, Erdogan je umesto toga odlučio da traži "čudovišta" koja će uništiti, u inostranstvu i kod kuće. U ruhu rata protiv terorizma, novi talas represije se zahuktava, piše "Ekonomik".
Lideri najveće kurdske stranke u zemlji, Narodne demokratske partije (HDP), uključujući bivšeg predsedničkog kandidata Selahatina Demirtasa, već su proveli godine u zatvoru zbog izmišljenih optužbi za terorizam. Ustavni sud Turske mogao bi uskoro da ugasi HDP u celini, navodeći veze sa PKK, zabranjenom terorističkom organizacijom.
Sudovi takođe počinju da se bore za moćnike iz vladajuće stranke. Kaftandžoglu neće biti jedina. Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula i jedan od opozicionih političara u najboljem položaju da svrgne Erdogana na sledećim izborima, mogao bi biti sledeći. Tužioci su optužili Imamoglua za zločin vređanja zvaničnika koji su poništili njegovu pobedu na izborima za gradonačelnika 2019. i naredili da se glasanje ponovi, što je on tada odobio, nazivajući ih "budalama". Presuda u njegovom slučaju očekuje se u septembru. Ako bude proglašen krivim, preti mu kazna do četiri godine zatvora i zabrana bavljenja politikom.
Erdogan je takođe jasno stavio do znanja da neće tolerisati bilo kakve narodne nemire. On je 1. juna, na godišnjicu masovnih demonstracija koje su izbile širom zemlje 2013. godine, nazvao demonstrante "teroristima" i "droljama". Nekoliko nedelja ranije, turski sud je osudio na 18 godina zatvora sedam aktivista koji su učestvovali u istim protestima i planiranju svrgavanja vlade. Osman Кavala, filantrop kojeg su tužioci proglasili vođom grupe, osuđen je na doživotnu kaznu iza rešetaka.
Erdogan je takođe udarao u ratne bubnjeve, upozoravajući na novu ofanzivu na kurdske trupe, koje Turska smatra teroristima, u Siriji. Uspešna invazija bi povezala oblasti koje je Turska zauzela u tri prethodne ofanzive, čime bi dobila kontrolu nad 650 kilometara dugim pojasom severne Sirije. Odluka bi mogla da zavisi od stava Rusije, koja podržava Кurde i ima trupe stacionirane u toj oblasti. Vladimir Putin je možda previše zaglavio u Ukrajini da bi se suprotstavio Erdoganovoj invaziji. Takođe bi mogao biti u iskušenju da mu ponudi zeleno svetlo u Siriji u znak zahvalnosti za njegovo obećanje da će blokirati pristupanje Švedske i Finske NATO-u.
Zvanično, turski predsednik je uznemiren zbog toga što su Švedska i Finska odbile da izruče šačicu kurdskih militanata, aktiviste za ljudska prava i sledbenika Gulenovog pokreta, sekte koju Turska krivi za pokušaj nasilnog puča 2016. godine. Erdogan kaže ovo predstavlja podršku terorizmu.
Prošle nedelje je Erdogan obišao veliki vojni manevar u Izmiru, gradu i luci na Egejskom moru, u koji su bili uključeni i saveznici iz NATO-a. U svom govoru je više puta optužio Grčku da militarizuje niz egejskih ostrva kršeći međunarodno pravo i upozorio Atinu od posledica daljnjeg naoružavanja.
- Atina bi trebalo da izbegava ideje, izjave i postupke zbog kojih bi mogla da zažali. Takvi postupci mogli bi da imaju katastrofalne posledice - rekao je Erdogan i dodao: "Ne šalim se".
Pravi motivi turskog predsednika su nedokučivi. Ali Erdogan već koristi krizu da bi pridobio podršku kod kuće podižući bes protiv Evrope, navodi "Ekonomik". Nordijci i Grci su samo najnoviji i najneverovatniji front u Erdoganovoj borbi za podršku. Verovatno će otvarati nove kako se budu približavali izbori.
