GRAĐANI UKRAJINE U PANICI ZBOG DOBRO POZNATOG SCENARIJA: Krv na crnoj zemlji - hoće li ponovo svet biti gurnut u krvoproliće
Ruske trupe su gomilane u bazama blizu istočne granice Ukrajine, tako da su regioni za proizvodnju žita prvi do kojih će doći napadačka sila, navodi Intelinjuz.
Ukrajina je zajedno sa Rusijom jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica i već je glavni izvor pšenice za mnoge zemlje u razvoju. Ruska invazija na Ukrajinu bi razbila njen poljoprivredni sektor, sa udarnim talasima koji bi se širili širom sveta, piše Intelinjuz.
VLAST SAD PROMENILA PRIČU: Vašington više ne veruje u "NEIZBEŽNU" invaziju na Ukrajinu
ISPLIVALI TAJNI IZVEŠTAJI, LEKARI OTKRILI MISTERIOZNU BOLEST: Sumptomi ih šokiraju, obolelo već 150 OSOBA
MAKRON PREDLAŽE REFORMU ŠENGEN ZONE: EU mora da zaštiti i kontroliše svoje granice
Poljoprivredne reforme i razvoj biznisa jedna su od retkih svetlih tačaka u ukrajinskoj privredi poslednjih godina, a izvoz žitarica je postao najveći izvor deviznih prihoda za budžet.
Zemlja je uživala u odličnim žetvama poslednjih godina i Ukrajina je postavila novi rekord žetve 2021. četvrtu godinu zaredom.
Ukrajina je prošle godine izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 27,9 milijardi dolara, skoro četvrtinu više od prethodnog rekorda od 22,4 milijarde dolara koji je postavljen godinu dana ranije 2020, prema Institutu za agrarnu ekonomiju.
Istovremeno, 2021. godine, udeo poljoprivrednih proizvoda kao procenat ukupnog ukrajinskog izvoza smanjen je sa 45% u 2020. na 41%, delom zahvaljujući rastućim cenama roba, posebno metala, dok je izvoz žitarica zadržao rekordnu stopu rasta.
Nakon što se Ukrajina okrenula od Rusije posle aneksije Krima 2014. godine, trgovina sa Evropom je porasla. Ukrajina je već na četvrtom mestu u isporuci poljoprivrednih proizvoda u EU i 14. po uvozu poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU.
Ali nenamerna korist od prekida trgovinskih odnosa sa Rusijom bila je brza diverzifikacija ukrajinskog izvoza širom sveta. Konkretno, razvila je nove trgovinske sporazume sa Severnom Afrikom i Bliskim istokom.
Među glavnim kupcima su Kina, EU i Liban, ali najveći potrošač pšenice iz Ukrajine je Egipat, koji je 2020. uvezao više od 3 miliona tona – oko 14% ukupne ponude.
Ali sam uspeh Ukrajine u povećanju globalnog izvoza pšenice mogao bi da se pokaže kao velika glavobolja za ostatak sveta ako aktuelne tenzije sa Rusijom eskaliraju.
Krv na crnoj zemlji
Ukrajina je bila poznata kao sovjetska žitnica. Njeni regioni su puni crnice, jednog od najplodnijih zemljišta na svetu, ali većina ovih regiona leži na istoku zemlje - Harkov, Dnjepropetrovsk, Zaporožje – prve koje bi preplavila invazija ruske vojske ako izbije rat. Najizloženija je Hersonska oblast, koja se nalazi zapadno od Donjecka i Luganska, gde već sedam godina besni neobjavljeni rat sa Rusijom.
Ruske trupe su gomilane u bazama blizu istočne granice Ukrajine, tako da su regioni za proizvodnju žita prvi do kojih će doći napadačka sila, navodi Intelinjuz. Iako neki tvrde da je invazija u punom obimu malo verovatna, manje vojne operacije i dalje su više nego moguće.
Jedan scenario koji bi uticao na poljoprivrednu proizvodnju, a koji je moguć, jeste da Kremlj preplavi Donbas sa više oružja i pojača sukob u tom regionu, što ne bi zahtevalo da ruski vojnici pređu granicu, ali bi dovelo do toga da se borbe šire izvan sadašnje linije kontakta i tako utiču na poljoprivredu u susednim regionima.
To je nešto o čemu Kremlj razmišlja.
Eskalacija bi mogla ozbiljno da poremeti ukrajinsku poljoprivrednu proizvodnju i to bi samo pogoršalo globalnu inflaciju cena hrane, što je već velika ekonomska glavobolja za centralne banke svuda.
To bi izazvalo povećanje cena hleba i drugih osnovnih namirnica u brojnim zemljama poput Libije, Jemena i Libana koje su već u velikoj meri zavisne od uvoza pšenice iz Ukrajine, a nisu stabilne ekonomije.
Scenario iz noćne more je da bi ovo moglo da ponovo stvori uslove koji su izazvali Arapsko proleće početkom prošle decenije, a koji su uzrokovani naglim skokom cena hrane. Trenutno je inflacija cena hrane već na nivou onog iz doba Arapskog proleća u Tunisu i Egiptu.
- Poslednji put kada je globalna inflacija cena hrane bila tako vruća kao 2021. bila je 2011. godine, kada se postavljala scena za arapsko proleće - tvitovao je Adam Tuz, akademik sa Univerziteta Kolumbija.
