SUKOB U NAGORNO-KARABAHU: Merkelova hitno razgovarala sa Erdoganom o konfliktu, ponovo sirene za vazdušnu opasnost (FOTO/VIDEO)

Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je krajem prošle nedelje. Dve strane se međusobno optužuju za iniciranje sukoba. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je 27. septembra saopštilo da su Oružane snage Jermenije granatirale mesta na liniji razgraničenja u Karabahu i da među žrtvama ima civila i vojnika.

Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.

U sukobima oko Nagorno-Karabaha poginulo više od 40 civila.

Prema zvaničnim izveštajima iz Bakua i Jerevana, na azerbejdžanskoj strani je od početka sukoba oko Nagorno-Karabaha poginulo 27, a na jermenskoj 19 civila.

Broj civilnih žratava i Azerbejdžanu od početka sukoba porastao ja na 27, dok je 141 civil ranjen, saopštila je danas kancelarija azerbejdžanskog državnog tužioca.

U saopštenju se dodaje da su u granatiranju neseljenih područja oštećena 63 civilni objekat i 376 stambenih zgrada.

Jermenski ministar zdravlja Arsen Torosjan saopštio je da je u Nagorno Karabahu poginulo najmanje 19 civila, dok ih je 80 ranjeno.

Jermenske vlasti u viša navrata su tvrdile da azerbejdžanske snage granatiraju naselja u Nagorno-Karabahu, među kojima i glavni grad nepriznate države Stepanakert različitim oružjem.

 

Portparolka Ministarstva odbrane Jermenije Šušan Stepanjan demantovala je izjavu Bakua o pokušaju jermenske strane da granatira naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan.

- Izjava azerbejdžanske strane da su navodno jermenske jedinice pokušale da izvedu napad na naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan je bezočna laž. Više puta smo izjavljivali da ne ciljamo naftnu i gasnu infrastrukturu, ali bez obzira na mesto razmeštanja, svi vojni objekti i ciljevi, odakle se puca na Karabah, biće uništeni - napisala je Stepanjanova na Fejsbuku.

Državno Tužilaštvo Azerbejdžana saopštilo je da su oružane snage Jermenije pokušale raketni napad na naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan.

- Oružane snage Jermenije pokušale su danas oko 21 sat po lokalnom vremenu raketne udare na deo naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan. Naftovod ima poseban značaj za energetsku bezbednost Evrope i najveći je strateški projekat u regionu. Zahvaljujući odlučnim merama naše vojske taj pokušaj je bio sprečen - navodi se u saopštenju.

Naftovod je dug 1.768 kilometara, a od toga 443 kilometra prolazi kroz teritoriju Azerbejdžana, 249 kilometara je na teritoriji Gruzije, a 1.076 kilometara ide kroz Tursku.

Izgradnja je počela 2003. godine, a punjenje naftom 2005. Kapacitet naftovoda je 1,2 miliona barela dnevno.

Predsednik nepriznatog Nagorno-Karabaha Araik Arutjunjan je, u svetlu vesti o teroristima koji ratuju na strani Azerbejdžana u sukobu u Nagorno-Karabahu, pozvao da se formira međunarodna antiteroristička koalicija.

- Kao predsednik države koja se bori za svoju nezavisnost, pozivam civilizovani svet da aktivno učestvuje u borbi protiv terorizma. Imperativ dana je formiranje aktivne i efikasne međunarodne antiterorističke koalicije - napisao je Arutjunjan na Fejsbuku.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.

Jermenija je spremna za ustupke kada je reč o konfliktu u Nagorno-Karabahu ako takva spremnost postoji i na strani Azerbejdžana, izjavio je jermenski premijer Nikol Pašinjan.

- Konflikti treba da se rešavaju na bazi uzajamnih ustupaka. Nagorno-Karabah je spreman, Jermenija je spremna na recipročne ustupke na koje je spreman Azerbejdžan - rekao je Pašinjan u intervjuu za francusku agenciju AFP.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je video-snimak zauzetog punkta jermenskih oružanih snaga i zarobljenih trofeja.  

Prethodno je Ministarstvo objavilo video oklopne tehnike zauzete tokom sukoba u Karabahu.

Oružane snage Armenije ostavile su oklopna vozila (tenkove) i pobegle.

U prestonici nepriznatog Karabaha, Stepanakertu, ponovo su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost.

U okolini grada čuje se artiljerijska paljba.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa šefom iranske diplomatije Muhamedom Džavadom Zarifom. Ministri su izrazili zabrinutost zbog neviđene eskalacije u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu, navodi se u saopštenju MIP Rusije.

- Moskva i Teheran su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog neviđene eskalacije u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu. Ukazano je na opasnost uplitanja u sukob radikalnih boraca nelegalnih oružanih formacija iz Sirije i Libije. Konstantovano je da ne postoji alternativa za diplomatsko rešavanje problema, čiji početak treba da bude prekid vatre bez preduslova - saopštila je ruska strana.

Lavrov je ukazao na intenzivne napore Rusije, između ostalog, i u okviru trojke kopredsedavajućih Minske grupe OEBS-a, u cilju uspostavljanja mira u regionu.

Miistri su ponovo skrenuli pažnju na važnu ulogu koju u tome mogu igrati zemlje-susedi Azebrejdžana i Jermenije.

Granata koju je ispalila Jermenija pogodila je dvorište jednog seljaka u Agdamu.

U sukobima oko Nagorno-Karabaha poginulo više od 40 civila. 

Nadzorni odbor Parlamentarne skupštine Saveta Evrope osudio je huškačku retoriku Turske u vezi sa sukobom u Nagorno-Karabahu i pozvao je Ankaru da prekine sa takvim akcijama, navodi se u saopštenju šefa nadzornog odbora PS SE Mihaela Ostrupa Jensena.

- Još jednom podsećam da su obe zemlje (Jermenija i Azerbejdžan), kada su postale članice Saveta Evrope, preuzele na sebe obavezu da rešavaju svoje sporove mirnim putem. Ta obaveza, koja je nametnuta svim državama-članicama, takođe podrazumeva da sve države-članice moraju da se uzdržavaju od svih akcija koje podstiču zaraćene strane da rešavaju svoje sporove upotrebom sile. S tim u vezi, članovi Odbora osudili su huškačku retoriku Turske, a takođe su izvestili o direktnom učešću u sukobu i pozvali tu zemlju da hitno prekine sa takvim akcijama - navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je danas putem video konferencije sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i izjasnila se za primirje u konfliktu između Jermenije i Azerbejdžana.

Kancelarka je naglasila da je neophodno uspostaviti razgovore u okviru Minsk grupe OEBS-a koji bi imali za cilj suštinski napredak.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.

Svako mešanje sa strane u konflikt oko Nagorno-Karabaha štetno je i kontraproduktivno, saopštio je danas portparol iranske vlade, Ali Rabiei.

On je naveo da ne postoji mogućnost vojnog razrešenja konflikta zatraživši i od Jerevana i od Bakua da odmah okončaju neprijateljstva.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.

Teheran smatra da bi Jermenija trebalo da vrati Nagorno-Karabah Azerbejdžanu, ali da to ne treba da se reši vojnom akcijom, izjavio je viši savetnik iranskog vrhovnog vođe Ali Akbar Velajati.

Jermenija i Azerbejdžan su uveliko u ratu oko Artsaha (drevni jermenski naziv za oblast), odnosno Nagorno-Karabaha, međutim, situacija u glavnim gradovima ove dve zemlje, zasad, deluje normalno. Iako su Jermeni uveli ratno stanje, u Jerevanu ne izgleda kao da je rat - prodavnice, kafići, restorani rade normalno, ljudi šetaju gradskim ulicama, a javni transport funkcioniše.

Da ipak nešto nije u redu može se primetiti po čestim vozilima koje šalju pomoć jermenskim vojnicima, ali i po broju volontera, koji pomažu svojoj zemlji. Jerevan je vazdušnom linijom na oko 150 kilometara od ratne zone.

Naspram glavnog grada Jermenije, u Bakuu je skroz mirna situacija, čak se igra i fudbalska liga, dok su Jermeni prekinuli takmičenje. I Azeri su proglasili ratno stanje, ali sve funkcioniše normalno.

Ruska agencija prenosi da su stanovnici glavnog grada podigli mnogo više zastava ispred kuća nego inače, a vijore se i turske zastave neposredno pored azerbejdžanskih. Baku je na 400 kilometara od ratne zone.

Britanija i Kanada saopštile su da postoji hitna potreba za zaustavljanjem vojne akcije u i oko Nagorno-Karabaha i pozvale sve strane da se vrate za pregovarački sto.

Služba državne bezbednosti Azerbejdžana saopštila je da Jermenija u borbama u Nagorno-Karabahu angažuje plaćenike iz Iraka i Sirije.

Kako se navodi, presretnut je razgovor plaćenika koji učestvuju u borbama duž linije razdvajanja u Karabahu.

- U agresiji protiv Azerbejdžana Jermenija koristi strane plaćenike, konkretno borce kurdskih grupa koje je vrbovala na teritoriji Iraka i Sirije. Azerbejdžanska služba državne bezbednosti je putem radio veze presrela razgovor terorista koji pripadaju Radničkoj partiji Kurdistana i koji učestvuju u borbenim dejstvima na teritoriji Azerbejdžana - navodi se u saopštenju.

Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu izjavio je da svi znaju koliko je Rusija uložila napora da se razreši konflikt u Nagorno-Karabahu, baš kao i Turska, stoga je od izuzetne važnosti da se pokrene zajednički rad Moskve i Ankare po tom pitanju.

Kako je rekao, svaka zemlja bi trebalo da bude na strani istine, a istina je na strani Azerbejdžana.

- Sve zemlje, uključujući Rusiju, trebalo bi da budu na strani istine. Rusija je u sastavu minske trojke, ima odnose i sa Azerbejdžanom i sa Jermenijom, zbog čega mora da uloži mnoge napore kako bi se konflikt rešio. Mi želimo da uložimo još više napora, zato je i potreban zajednički rad - rekao je Čavušoglu.

- Sve zemlje, uključujući Rusiju, trebalo bi da budu na strani istine. Rusija je u sastavu minske trojke, ima odnose i sa Azerbejdžanom i sa Jermenijom, zbog čega mora da uloži mnoge napore kako bi se konflikt rešio. Mi želimo da uložimo još više napora, zato je i potreban zajednički rad - rekao je Čavušoglu.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.

UZNEMIRUJUĆA FOTOGRAFIJA možete je pogledati klikom OVDE.

Portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan saopštila je da je u toku raketni napad na glavni grad nepriznatog Nagorno-Karabaha, Stepanakert.

- Neprijatelj je započeo raketni napad na Stepanakert - napisala je Stepanjanova na Fejsbuku.

U gradu se čulo nekoliko eksplozija i čule su se sirene. Ljudi se spuštaju u skloništa.

Trenutne borbe između Jermenije i Azerbejdžana oko regiona Nagorno-Karabah možda dovele do toga da Erdogan ostavi Putina u najkomlikovanijoj poziciji u poslednjih nekoliko godina.

Neko vreme je izgledalo kao da su prijatelji. Ruski predsednik Vladimir Putin, nekadašnji agent KGB, uspeo je polako da stvori vezu sa jednim od najnezgodnijih članova NATO, turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Činilo se da njih dvojica često telefoniraju, Turska je izbačena iz programa F-35 predvođenog SAD za kupovinu ruskog raketnog sistema S-400, a Ankara je iznenada izgledala bliža sa Moskvom nego sa Briselom.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.

Hiljade ektremista koji se bore na Bliskom istoku, uključujući teroriste Nusra fronta, prebacuju se u zonu sukoba u Nagorno-Karabahu, izjavio je direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin.

- Prema informacijama dostupnim Spoljnoobaveštajnoj službi, aktivno se uvlače u zonu sukoba plaćenici iz međunarodnih terorističkih organizacija koje se bore na Bliskom istoku, između ostalog "Džabhat al-Nusra", "Firkat Hamza", "Sultan Murad", kao i ekstremističke kurdske grupe. Pritom se radi o stotinama, pa čak i hiljadama ekstremista, koji računaju da će zaraditi na novom ratu u Karabahu - rekao je Nariškin.

Prema njegovim rečima, oružana konfrontacija koja se rasplamsava u Karabahu poput magneta privlači militante iz različitih međunarodnih terorističkih struktura.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.

Ministar odbrane Azerbejdžana Zakir Gasanov naložio je da se napravi plan napada na vojno-stratešku infrastrkuturu jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu uz primenu oružja velike razorne moći.

Takođe je poručio vojsci da preduzmu sve moguće mere kako bi se oslobodila okupirana teritorija Azerbejdžana.

Azerbejdžanski ministar odbrane je ujedno i zapretio jermenskim snagama da će, u slučaju da vojska Nagorno-Karabaha u napadu na azerbejdžanske položaje upotrebi raketne komplekse "Iskander", biti pružen adekvatan odgovor. 

Direktan pogodak vođenom raketom u tenk vidi se na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama. Kako je navedeno, jermenske snage raketom uništavaju azerbejdžanski tenk.

Na snimku se vidi vođena raketa koja leti nekoliko sekundi i direktno pogađa tenk u trenutku kada oklopnjak pokušava da okrene cev ka mestu sa koga se snima. 

Direktan pogodak u gusenicu tenka najverovatnije je onesposobio oklopno vozilo, ali se snimak prekida u trenutku pogotka. 

Civili u azerbejdžanskom gradu Terteru, koji je na meti artiljerije jermenske vojske, već deset dana su u skloništima zbog svoje sigurnosti i borbe za opstanak.

Jedan deo građana se od 27. septembra nalazi u skloništima. Drugi su napustili domove i privremeno preselili u druga naselja koja smatraju sigurnijima, jer su daleko od zone sukoba. 

Među onima koji su u skloništima je i Javid Hekimov.

- U skloništu sam s četvoro dece i komšijama. Nekoliko projektila je palo u blizini moje kuće. Međutim, zasad nema problema. Bićemo ovde zbog naše sigurnosti i predostrožnosti - pojasnio je Hekimov.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu doputovao je u Azerbejdžan gde se sastao sa predsednikom te zemlje Ilhamom Alijevom i sa drugim predstavnicima azerbejdžanske vlasti.

Po sletanju na aerodrom u Bakuu, Čavušoglu je napisao na Tviteru da je on doputovao u Azerbejdžan kako bi podržao bratski azerbejdžanski narod.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE. 

Predsednik parlamenta samoproglašene republike Nagorno-Karabaha Artur Tovmasjan izjavio je da je sukobe u ovom regionu isprovocirao Azerbejdžan, te da Stepanakert nema nameru da traži primirje.

- Rat je pokrenula vlast Azerbejdžana, ali ga sada vodi vojno i političko rukovodstvo Turske. Ovo nije rat Jermena i Azerbejdžanaca, to je pokušaj Turske da se ugura na Zakavkazje - rekao je Tovmasjan.

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica i strane države vide sve i trebalo bi da primene sankcije protiv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.

Predsednik Sirije Bašar el Asad dao je ekskluzivni intervju za RIA Novosti u kojem je govorio, između ostalog, o ulozi Turske u dešavanjima u njegovoj zemlji, ali i najnovijim sukobima u Nagorno-Karabahu. Asad ističe da je ponašanje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana opasno iz više razloga.

- Što se tiče trenutnih događaja, mi u Rusiji pratimo regionalni sukob Jermenije i Azerbejdžana. I, naravno, Turska igra svoju ulogu. Neću reći pozitivnu ili negativnu. Ali želim da postavim pitanje o Turskoj i o Erdoganovoj politici. Poslednjih godina Turska se trudi da maksimizira svoj međunarodni uticaj. Vidimo njeno prisustvo u Libiji, mešanje u situaciju u Siriji, u teritorijalne sporove u Grčkoj, a sada daje otvorenu podršku Azerbejdžanu - rekao je Asad.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da Jermenija mora da napusti okupiranu azerbejdžansku teritoriju.

On je to izjavio u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom tokom sastanka u Ankari, saopštila je predsednikova administracija.

Navodi se i da je Erdogan tokom razgovora obratio pažnju na to da "odluke Saveta bezbednosti UN i OEBS-a pozivaju Jermeniju da u potpunosti napusti okupiranu azerbejdžansku teritoriju".

Prethodno je Erdogan izjavio da se nada da će Azerbejdžan nastaviti ofanzivu i osloboditi svoju zemlju u Karabahu.

- Azerbejdžan je već oslobodio veliku teritoriju. Nadam se da će nastaviti svoju borbu dok ne oslobodi sve svoje zemlje u Karabahu - rekao je Erdogan.

Predsednik nepriznate republike Nagorno-Karabah Araik Arutjunjan izjavio je da je tokom jučerašnjeg dana na Stepanakert ispaljeno preko 100 raketa iz lansirnog sistema "Smerč". Istovremeno, azerbejdžanske snage tvrde da se vojska Nagorno-Karbaaha povlači duž cele linije fronta.

- Izgleda da je razlog zbog čega je azerbejdžanska strana intenzivirala gađanje Stepanakerta jeste što je jermenska vojska uspela da ispuni sve zadatke, da odbije napade i s vazduha i s kopna. Pored toga, azerbejdžanske snage su ponovo pretrpele velike gubitke - rekao je on.

Više o ovoj vesti pročitajte OVDE.