Putin odgovarao na pitanja građana: Sve prošlo u senci strašnih napada! (VIDEO)

"Direktna linija sa Vladimirom Putinom" je televizijski program tokom kog predsednik Rusije odgovara uživo na pitanja stanovnika Rusije i drugih zemalja. 

Na pitanje građana da li je Putinu dosadilo da bude predsednik, ruski lider je odgovorio:

- Da mi je dosadilo ne bih se kandidovao za četvrti mandat. 

Putin je odgovorio da do takvih pitanja dolazi jer američki predsednik Donald Tramp ne održava takve konferencije za svoje građane.

On je dodao da bi upotreba sile protiv Irana zbog incidenta u Omanskom zalivu imala katastrofalne posledice za region. 

Putin je primetio da Rusija nije među liderima po vojnim rashodima. Prema njegovim rečima, ispred Rusije su SAD, Saudijska Arabija i druge države. Prema rashodima, Ruska Federacija se nalazi tek na sedmom mestu i stalno smanjuje rashode. 

- Bez obzira na skromna sredstva koja izdvajamo za odbranu, Rusija ne samo da osigurava nuklearni paritet, već je dva-tri koraka ispred (ostalih) po savremenom naoružanju. Ako želiš mir, spremaj se za rat - rekao je Putin.

Putin je naglasio da je odraz moći države pre svega ekonomija, a ne naoružanje.

Putin je o mogućem dogovoru sa SAD o Siriji rekao da "Rusija ne trguje saveznicima i principima". 

Putin je saopštio da je dvehiljaditih godina gledao nastupe Vladimira Zelenskog. Radi se o talentovanom i duhovitom čoveku. Međutim, to što se dešava u Donbasu nije smešno. Konflikti se ne mogu rešiti bez dijaloga sa samoproglašenim republikama, koji Zelenski odbija.

- Ništa se ne dešava, blokada se pojačava - ukazao je predsednik Rusije.

Putin je prokomentarisao i hapšenje ruskog novinara Ivana Golunova pod sumnjom da je posedovao narkotike.

Ruski predsednik smatra da takvi slučajevi ne treba da se ponove.

- Generali su otpušteni. Nadam se da će biti izvršena istraga kako bi se otkrili krivci koji su stvorili tu nenormalnu situaciju - dodao je predsednik.

On smatra da je potrebno pojačati kontrolu delatnosti policijskih organa. 

Sajber napadi na "Direktnu liniju" se nastavljaju. Međutim, svi su uspešno odbijeni, saopštila je voditeljka programa. 

- Najjednostavnije je mahati štapom, isterivati ljude, otpuštati, strogo kažnjavati. I to nekad treba raditi u flagrantnim slučajevima. Međutim, ako neko nešto ne radi, ja mislim da u tome ima i moje krivice - rekao je Putin.

Predsednik je izjavio i da je protiv liberalizacije narkotika.

- Ne postoji čista tržišna ili čisto administrativno-komandna ekonomija. Kombinovana je prisutna u celom svetu. Čim počnu problemi u ekonomiji, raste uloga države. Čim se situacija smiri, država izlazi iz ekonomije - objasnio je Putin.

On je naglasio da se država sa kombinovanom ekonomijom, kao Kina ili Indija, brže razvijaju. 

Predsednik je podsetio na situaciju u zemlji ‘90-ih godina.

- Neću da nazovem bandom ljude koji su upravljali državom devedesetih godina. Međutim, želim da istaknem da je u to vreme bila potpuno uništena socijalna sfera, industrija, vojna industrija, Oružane snage su bile praktično uništene... Doveli su državu do građanskog rata, do krvoprolića na Kavkazu. Država je bila na ivici da izgubi suverenitet i da se raspadne. Naravno, ljudi koji su radili ‘90-ih godina nisu svi krivi za to, ali sigurno ima i onih koji za takvo stanje treba da odgovaraju - rekao je Putin. 

 Veliki broj pitanja postavljaju Ukrajinci. Pitaju kada će dobiti ruski pasoš.

Putin je rekao da će pitanje oslobađanja ukrajinskih mornara biti rešeno dogovorom.

Zabeležen sajber napad iz inostranstva na kol centar "Direktne linije".

Margarita Simonjan, glavni urednik RT, kaže da je napad izveden iz Ukrajine.

Putin smatra da država i mediji treba da pomognu razvoj lokalnih proizvodih brendova.

Predsednik Rusije govorio je i o situaciji u Donbasu.

- Optužuju nas da radimo na okupaciji Donbasa. To je čista glupost, laž - zaključio je predsednik. 

Vladimir Putin već jedan sat odgovara na pitanja građana. On je odgovorio na 12 pitanja koja su se ticala unutrašnjih problema

Građani pitaju predsednika i o problemu likvidacije smetlišta. Poslali su mu fotografije iz cele zemlje na kojima se vide smetlišta i stari kontejneri. 

Putin je saopštio gubitke od sankcija:

- Nismo se ni svađali ni sa kim, niti to nameravamo - odgovorio je Putin na pitanje šta će biti ako se Rusija "pomiri" sa zapadnim državama.

- Od 2014. godine Rusije je od sankcija izgubila oko 50 milijardi dolara, Evropa – 240 milijarde dolara, SAD – 17 milijardi dolara, a japan 27 milijardi dolara - dodao je on, govoreći o gubicima od ograničavajućih mera koje je zapad uveo nakon što je krim ušao u sastav Rusije.

Predsednik je pomenuo i uspeh u izvozu poljoprivrednih proizvoda koji je primetan poslednjih godina. 

- Da je neko pre 10 godina rekao da će Rusija izvoziti poljoprivredne proizvode u vrednosti od 25,7 milijardi dolara, nasmejali bi mu se u lice. 

On smatra da je teško verovati da će se odnos Zapada prema Rusiji uskoro promeniti. 

Putin je dodao da će SAD i dalje kočiti Rusiju kao globalnog konkurenta u ekonomiji, kao što to sada rade sa Kinom preko „Huaveja“.

- Teško je verovati da će se odnos Zapada prema Rusiji uskoro promeniti - zaključio je on.

Građani Rusije žive teže, pošto se pre nekoliko godina Rusija suočila sa nekoliko šokova, koji su potkopali domaće tržište i negativno se odrazili na socijalnu sferu.

- Podsetimo, pre nekoliko godina smo se suočili sa nekoliko šokova – to čak nisu spoljni šokovi, u vezi sa takozvanim sankcijama ili spoljnim ograničenjima, već sa situacijom na tržištu naše tradicionalne robe koju izvozimo – nafte, naftnih proizvoda, gasa, metala, hemijskih proizvoda i nekih drugih proizvoda. Zato se kod nas pojavio takav neprijatni element u ekonomiji i u socijalnoj sferi - rekao je Putin.

Predsednik je dodao da, iako ima mnogo problema u zdravstvu, da se ta sfera razvija, te da je problem nedostatak lekara. 

Dodao je da se situacija poboljšava. 

Putin traže da se proveri obraćanje jednog građanina koji je saopštio da radi za 10.000 trubalja (oko 130 evra).

On smatra da je to protiv zakona i traži od organa da preduzmu mere.

Uključuju se stanovnici različitih oblasti. Mlada mama iz Roslavlja se žali na duge redove u bolnicama, nedostatak lekara. 

 Putin posebno naglašava važnost podizanja standarda građana i njihova sigurnost.

Ruse najviše interesuju unutrašnja pitanja: komunalna, socijalna itd.

Pitanja predsedniku će stizati i tokom cele emisije.

Prva pitanja se tiču plata, posebno radnika u školstvu i zdravstvu.

 Počinje specijalni godišnji program "Direktna linija sa Vladimirom Putinom".

Do 9 sati stiglo je 1,5 miliona pitanja. Kako je saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Putin je pogledao veliki broj pitanja i razvrstao ih po prioritetima. 

Očekuje se dolazak predsednika Rusije.

Kako se očekuje, ove godine, predsednik bi mogao tražiti izveštaj od gubernatora, ministara i članova Vlade o aktuelnim pitanjima koja muče građane.

"Direktna linija sa Vladimirom Putinom" počinje u 11.00 časova.

Prvi put je ovaj format komunikacije između predsednika i građana na nacionalnim televizijskim i radio kanalima organizovan 24. decembra 2001. godine. Nakon toga, direktne linije su se održavale jednom godišnje, izuzev 2004. i 2012. godine. Vladimir Putin je učestvovao u 16 programa – 12 puta kao predsednik države, a četiri puta u svojstvu predsednika vlade.

Prema rečima predsednika Putina, direktni kontakt sa građanima daje vernu sliku onoga što trenutno brine i interesuje društvo.

Pitanja ruskom predsedniku postavljaju kako gosti koji su pozvani u moskovski studio tako i stanovnici gradova, gde su organizovana uključenja uživo. Osim toga, nekoliko dana pre početka direktnog prenosa počeo je sa radom Jedinstveni centar za primanje poruka, gde se primaju poruke pristigle putem telefona, sajtova www.moskva-putinu.ru i putem SMS i MMS poruka. Od 2011. godine građani imaju mogućnost da šalju poruke preko interneta, a od 2003. godine i putem SMS poruka. Od 2014. godine poruke u video-formatu moguće je snimiti pomoću bilo kod mobilnog uređaja, uz pomoć aplikacije "Moskva Putinu".

Osim toga, video-poruke se mogu slati i sa računara preko sajtova Jedinstvenog centra. Od 2016. godine, pitanja predsedniku države je moguće postaviti i na zvaničnoj grupi na društvenoj mreži "VKontakte", koja takođe emituje direktnu liniju. Od 2017. godine slična mogućnost se pojavila i na društvenoj mreži "Odnoklasniki".

Tokom prve direktne linije sa Vladimirom Putinom 2001. godine postavljen je najmanji broj pitanja – 400 hiljada. Nakon toga, njihov broj se stalno povećavao, a najveći broj pitanja je stigao 2015. godine – ukupno 3,25 miliona. Tokom 16 direktnih linija, Vladimir Putin je odgovorio na 1.126 pitanja.

Za vreme prvog televizijskog dijaloga predsednika sa građanima, direktna uključenja su organizovana iz osam administrativnih centara subjekata Ruske Federacije, a narednih godina i iz manjih naseljenih mesta, kao i iz velikih industrijskih preduzeća. U periodu od 2011. do 2018. godine tokom direktne linije ostvareno je preko 110 uključenja iz regiona Rusije i bivših sovjetskih republika.

Godine 2018. direktna linija je održana u novom formatu, sa učešćem članova Vlade i rukovodilaca subjekata Ruske Federacije. Tri zamenika potpredsednika Vlade, četiri ministra i sedam guvernera odgovaralo je na pitanja koja su se odnosila na sfere njihove nadležnosti.

U oktobru 2012. godine odlučeno je da se direktna linija organizuje u toplije doba godine, kako vremenski uslovi ne bi ometali direktna uključenja iz regiona. Od 2013. godine direktne linije su se održavale u aprilu, sve do 2017. godine, kada je program pomeren za jun.

Svake godine program traje sve duže. Godine 2001. predsednik Rusije je razgovarao sa građanima dva časa i 20 minuta, dok je 2013. godine postavljen rekord, kada je direktna linija trajala četiri časa i 47 minuta. Kada je reč o ukupnom vremenu, Vladimir Putin je proveo više od 60 časova i 52 minuta odgovarajući na pitanja tokom svih dosadašnjih direktnih linija.