Vapaj oca koji KIDA DUŠU: Tata, spava mi se! Rekla je devojčica (7) i umrla nakon 12 sati!
Prerano je izgubio svoju ćerku i ima poruku ZA SVE RODITELJE
Roald Dal, jedan od najvećih pisaca za decu u istoriji, autor knjiga kao što su Čarli i fabrika čokolade, Džejms i džinovska breskva, i Matilda, izgubio je svoju najstariju ćerku, Oliviju, 1962. godine.
Ubile su je male boginje, odnosno zapaljenje mozga koje je uzrokovala ova bolest.
Dvadeset četiri godine kasnije, Dal je uzeo pero u ruke i sastavio najpotresniji apel roditeljima koje je neko ikad napisao.
Tražio je od njih samo jedno - vakcinišite svoju decu.
Pošto smo svedoci da je u toku povampirenje primitivnog i opasnog stanovišta da decu ne treba vakcinisati, jer "ko zna šta ima u tim vakcinama", treba podsetiti na ovaj apel Roalda Dala.
Prenosimo ga, onako kako ga je on napisao.
"Male boginje: Opasna bolest
Olivija, moja najstarija ćerka, dobila je male boginje sa sedam godina. Kako je bolest išla svojim uobičajenim tokom, sećam se da sam joj često čitao u krevetu, i da nisam bio naročito zabrinut zbog bolesti. Jednog jutra, kad je ona već bila počela da se oporavlja, sedeo sam na njenom krevetu i pokazivao joj kako da napravi životinjice od obojenih pertli. Kad je došao red na nju, primetio sam da njeni prstići i mozak ne sarađuju, i da ne može ništa da napravi.
HOROR U SELU: Došao u policiju, rekao JEZIVU rečenicu, a zatim iz torbe izvadio nogu i šaku žene
- Jesi li dobro - pitao sam je.
- Baš mi se spava - rekla je.
Za sat, bila je u nesvesti. Posle 12 sati, bila je mrtva.
Male boginje su se pretvorile u užasnu stvar zvanu zapaljenje mozga usled malih boginja, i nije postojalo ništa što su lekari mogli da urade da je spasu. Ovo se desilo pre 24 godine, 1962, ali čak i sada, kada dete ima istu onu smrtonosnu reakciju na male boginje, kao Olivije, ne bi postojalo ništa što bi lekari mogli da urade da mu pomognu.
Na drugoj strani, danas postoji nešto što roditelji mogu da urade da osiguraju da se ovakva tragedija ne desi njihovoj deci. Oni mogu da insistiraju na tome da im se dete vakciniše protiv malih boginja. Ja to nisam mogao da uradim 1962. godine, jer tada još nije bila otkrivena pouzdana vakcina protiv ove bolesti. Danas postoji dobra i sigurna vakcina koja je dostupna svakoj porodici, i sve što treba da uradite je da odete kod svog lekara da bi je vaše dete dobilo.
Generalno, nije prihvaćeno da su male boginje opasna bolest.
Verujte mi na reč, jesu. Po mom mišljenju, roditelji koji danas odbijaju da vakcinišu svoju decu dovode živote te dece u opasnost. U Americi, gde je vakcinacija obavezna, bolesti kao što su male boginje su bukvalno iskorenjene.
U Britaniji, gde toliko roditelja odbija da vakciniše decu, zbog tvrdoglavosti, gluposti ili straha, još uvek imamo 100.000 slučajeva malih boginja svake godine. Od tog broja, više od 10.000 će imati komplikacije, jedne ili druge vrste. Najmanje 10.000 će dobiti infekcije ušiju ili pluća. Oko 20 će umreti.
RAZMISLITE O TOME
Svake godine oko 20 dece će umreti u Britaniji, od malih boginja.
A šta je sa rizikom kojem izlažete vašu decu vakcinacijom?
Oni skoro da ne postoje. Poslušajte ovo. U gradu od 300.000 ljudi, samo jedno dete će svakih 250 godina imati ozbiljne neželjene posledice od vakcinacije protiv malih boginja. Statistički, to je jedan u milion slučajeva. Mislim da je veća šansa da se dete udavi čokoladom nego da ozbiljno oboli posle vakcinacije.
Dakle, čega se, za ime Boga, plašite? Stvarno, skoro pa da je zločin ako ne vakcinišete dete.
Idealno vreme da to uradite je kada dete ima 13 meseci, ali nikad nije prekasno. Sva deca školskog uzrasta koja još nisu primila vakcinu protiv malih boginja trebalo bi da mole svoje roditelje da što pre dobiju vakcinu.
Uzgred, dve svoje knjige posvetio sam Oliviji. Prva je bila "Džejms i džinovska breskva". To je bilo dok je još bila živa". Druga je bila "The BFG", posvećena sećanju na nju, pošto je umrla od malih boginja. Videćete njeno ime na početku obe knjige. A znam koliko bio ona srećna bila kad bi samo mogla da zna da je njena smrt pomogla u tome da se spreče mnoga oboljenja i smrti druge dece."
Dalova žena, Olivijina mama, Patriša Nil, ispričala je posle da je Dal bio toliko uništen Olivijinom smrću, i da nikad u životu nije pričao o tome.
U nedavno otkrivenim Dalovim rukopisima, pronađena je njegova beleška, nastala nedugo posle Olivijine smrti.
- Stigao sam u bolnicu. Ušao sam unutra. Dvojica lekara su mi prišla, preko čekaonice. "Kako je?" "Bojim se da je prekasno". Ušao sam u njenu sobu. Čaršav je bio preko nje. Lekar je rekao sestri da izađe. "Ostavite ga na miru". Poljubio sam je. Bila je topla. Izašao sam. "Topla je", rekao sam doktorima u hodniku, "zašto je tako topla". "Naravno", rekao je. Otišao sam.
Ovaj potresan i jednostavan vapaj oca koji je izgubio ćerku trebalo bi sve da nas podseti na isto tako jednostavnu istinu: Ukoliko ne vakcinišemo decu, ona će umirati, od bolesti od kojih nijedno dete ne bi trebalo da umire.
