IRAN ZBLIŽIO STARE NEPRIJATELJE! Kako je napredak Teherana ka ATOMSKOJ BOMBI pomirio nekadašnje LJUTE SUPARNIKE

Namera Teherana je, prema rečima ovog neimenovanog kraljevića, bila da osujeti skoru normalizaciju diplomatskih odnosa između Izraela i Saudijaca.

Britanski novinar i pisac Stiven Polard u tekstu objašnjava šta se u prošlosti dešavalo i šta se danas dešava na Bliskom Istoku. Napad Irana na Izrael potpuno je promenio situaciju i ujedinio stare neprijatelje.

Ko je na strani Izraela?

• Jordan
• Egipat
• Saudijska Arabija
• Jemen
• Ujedinjeni Arapski Emirati

Ko je protiv Izraela?

• Sirija
• Iran
• Militantna grupa Huti

Neutralni

• Irak

Situacija na Bliskom Istoku oduvek je bila nestabilna, ali današnje eskalacije prete da potpuno promene tok zbivanja.

- Zašto je to toliko važno? Zato što simbolizuje izuzetnu transformaciju koja je u toku u politici Bliskog istoka. Da jedan saudijski kraljević izrazi takav stav – da je muslimanska zemlja pokrenula sukob u svrhu širenja nesloge – bilo bi nezamislivo pre samo nekoliko godina. Ali to nije jedini način na koji vetrovi promena ponovo navejavaju saveze u ovom nestabilnom regionu - objašnjava britanski novinar i pisac Stiven Polard.

Prvi iranski napad na Izrael

U subotu uveče, iranski ajatolasi izveli su prvi direktan napad na Izrael otkako su došli na vlast u revoluciji 1979. godine.

Islamska republika je već 45 godina planirala uništenje onoga što njen vrhovni vođa Ali Hamnei naziva "zlim cionističkim režimom". Ali stvarne napade prepustio je svojim zastupnicima, kao što su Hamas i Hezbolah.

Ovaj novi napad gotovo da nije napravio nikakvu štetu, zahvaljujući odbrambenoj koaliciji koja je oborila skoro svo oružje usmereno protiv Izraela.

Saveznici kao što su SAD i UK su odigrali ulogu u tome. Ali pridružile su im se još dve zemlje: Jordan i Saudijska Arabija.

"Saudijska Arabija - najveći neprijatelj Izraela"

Veći deo vremena postojanja Izraela, Saudijska Arabija, kao jedna od vodećih muslimanskih nacija u svetu i dom svetog grada Meke, bila je njegov neumoljivi neprijatelj. Ali sada je na ivici ne samo da toleriše Izrael, već i da postane saveznik.

Slično tome, još 1967. godine, Jordan je zapravo napao Izrael – katastrofalan potez kojim je izgubio teritorije istočnog Jerusalima i Zapadne obale. Ipak, sada je i Jordan stao uz Izrael da ga zaštiti od iranskih bombi. Ovaj novootkriveni duh saradnje se nastavlja: ​​baš juče se ispostavilo da su i Saudijci i Ujedinjeni Arapski Emirati preneli korisne obaveštajne podatke Americi da ih koriste u odbrani Izraela, a Jordan se dalje složio da dozvoli američkim i ratnim avionima 'drugih zemalja' da koriste svoje vazdušni prostor, kao i slanje sopstvenih mlaznjaka.

Jedno je jasno. Uspon Irana – i njegova zastrašujuća blizina nuklearnog oružja – zbližili su stare neprijatelje.

Iran sada dominira ogromnim regionom od svojih granica sa Irakom, preko Sirije i Libana, do Mediterana. Preko svojih jemenskih zastupnika, Huta i sopstvene mornarice, izaziva haos u Crvenom moru, jednom od ključnih svetskih pomorskih trgovačkih ruta.

I pretvorila je palestinsku stvar u strateško sredstvo za sopstvene ambicije preko dva druga zastupnika, Hamasa (Gaza) i Hezbolaha (Liban). Ova haotična i mešana državna vlast zaprepastila je druge muslimanske zemlje.

Priča o Bliskom istoku je nekada bila "Izrael protiv svih ostalih". Međutim, kao rezultat ponašanja Irana, to više nije tačno. A to znači da su dugoročni izgledi za mir - iako ćete možda biti iznenađeni kada to čujete - svetli.

Da biste razumeli kako je sve ovo nastalo, morate se vratiti samim korenima islama – i raskolu unutar njega. Godine 610. Muhamed je otkrio novu veru. U vreme kada je umro 632. godine nove ere, on i islam su bili svemoćni u Arabiji, a u roku od jednog veka ona je potčinila carstvo koje se proteže od centralne Azije do Španije.

"Islam je bio podeljen oko toga ko treba da nasledi Poslanika"

Jedna frakcija je tvrdila da vođstvo treba preneti preko njegove krvne loze. Postali su poznati kao šiiti, od shi'atu Ali, na arapskom za 'partizani Alija', koji je bio Muhamedov rođak i zet.

Drugi, suniti (sledbenici 'sunna', ili 'načina' na arapskom), rekli su da vođstvo treba da se određuje na osnovu zasluga.

Ali je izabran za 'kalifa' (duhovnog vođu) 656. godine nove ere, ali je u roku od pet godina ubijen, čime je obeležen trajni raskol. Pređimo napred do 2024., i oko 85 odsto od 1,6 milijardi muslimana u svetu su Suniti, dok su 15 odsto Šiiti.

Dve zemlje se sada takmiče za vođstvo islama: sunitska Saudijska Arabija i šiitski Iran. Otkako su mule preuzele vlast u Teheranu pre 45 godina, međusobna mržnja sekti je samo rasla.

Kao manjina unutar islama, šiiti su istorijski tretirani kao podređeni u zemljama u kojima dominiraju suniti. Ali došlo je do značajnog porasta šiitskog stanovništva u zemljama Zaliva, do te mere da u nekima oni čine skoro većinu. Ovo je povećalo zabrinutost među sunitskim vladarima zbog rastuće moći šiitskog Irana. U zalivskim državama kao što su UAE, Kuvajt, Bahrein i posebno Saudijska Arabija, šiitska pretnja – drugim rečima pretnja od Irana – smatra se egzistencijalnom.

Egipat, koji ima mirovni sporazum sa Izraelom od 1979. godine, takođe je neprijatelj mula. U libanskom ratu Izraela 2006. sa Hezbolahom, sunitske zemlje su, iza kulisa, htele Izrael da trijumfuje, baš kao što se sada kaže da Jordan, Egipat i posebno Saudijska Arabija žele da Izrael uništi Hamas u Gazi.

Sve veće približavanje nekih sunitskih zemalja oličeno je u Abrahamovom sporazumu iz 2020. kojim su normalizovani odnosi između UAE, Bahreina i Izraela, a kasnije Maroka i Sudana.

Iran želi kontrolu nad Bliskim istokom

Postoji logika, dakle, u postepenom produbljivanju saveza između sunitskih država i Izraela. Arapske nacije shvataju da, iako Izrael nema ambicije da dominira nad svojim susedima, Iran nastoji da kontroliše ceo Bliski istok.

Treba naglasiti da bi ogromna većina sunita i šiita radije samo nastavila sa svojim životom nego da se upliću u ove sporove. Ali, takođe je tačno da ako ne razumete ovaj raskol, ne možete uopšte razumeti Bliski istok.

Izvor: Srbija Danas/Blic/Dejli mejl