VELIKI MUDRACI SU VIŠE PUTA UPOZORAVALI RUSIJU: Sve se obistinilo, zato se narod masovno okreće starčestvu
Mogućnost da se posveti duši i da duboko razume osobu na osnovu kratkog razgovora sa njom su glavni kvaliteti iskusnog starca
Pravoslavni vernici su 23. oktobra obeležili praznik, posvećen prepodobnom Amvrosiju Optinskom, najpoštovanijem ruskom starcu-mudracu. Starčestvo ili duhovno vođstvo je veoma popularno u Rusiji. Vernici se obraćaju mudrim duhovnim vođama za pomoć i u nadi da će saznati nešto o svojoj budućnosti.
KINESKI LOVCI J-16 UPALI U TAJVANSKI VAZDUŠNI PROSTOR: Tajpej hitno reagovao, situacija vodi ka ratu (VIDEO)
NEPRIJATNA SITUACIJA U RIMU: Vang Ji i Blinken razmenili teške reči, škrguću zubima zbog Tajvana
Valentina je 18 godina provela sa TRUDNIČKIM stomakom: Sa 40 godina 27 POROĐAJA
Duhovni vođa Rusije
U drugoj polovini XIX veka u Rusiji nije bilo poznatijeg čoveka od vladara. Međutim, kada je monah Amvrosije 1839. godine došao u Optinsku pustinju ubrzo je postao "duhovni vođa Rusije". Kod njega su dolazili hodočasnici sa svih krajeva imperije, među kojima su bile i veoma poznate ličnosti.
Na primer, 1878. godine ga je posetio Fjodor Dostojevski. Upravo je Amvrosije bio inspiracija Dostojevskom za lik starca Zosime u romanu "Braća Karamazovi". Godinu dana ranije ga je u manastiru posetio i Lav Tolstoj.
Nije poznato o čemu je pisac govorio sa monahom, ali pisar jeromonah Kliment Zadergoljm, koji je služio kod Amvrosija, je naveo da je starac o piscu rekao: "Poznati pisac će mnogo štete naneti svojim proizvoljnim tumačenjem Jevanđelja". Tako se i desilo, pa je 1881. godine autor "Rata i mira" objavio svoju verziju zbog čega ga je crkva osudila.
Prepodobni Amvrosije je imao neverovatnu moć predviđanja. Prema svedočenjima savremenika, starac je ljude koji su ulazili u njegovu keliju oslovljavao imenima, iako ih je video prvi put. Pored toga je im govorio ko su i odakle su došli.
On je predvideo velike kataklizme u društvu. Mnogo pre Prvog svetskog rata i epidemije španske groznice on je rekao: "Biće rat, i gde god će se on voditi tamo neće biti ljudi! A pre toga će Gospod ljudima poslati bolesti i oni će umreti". Starac je prorekao i sudbinu Rusije.
- Velika Rusija može biti još veća. Nju je potrebno ujediniti sa drugim državama i procvetaće - govorio je on. Ali ona mora da čuva svoju pobožnost, inače, upozoravao je svetac, Rusiju i svet očekuju neviđene kataklizme. Amvrosije Optinski je imao veliki uticaj na mnoge generacije vernika.
Žudnja za autentičnim
Starčestvo se u hrišćanskoj crkvi pojavilo od samog početka.
- Bila su dva nivoa autoriteta: hijerarhijski i harizmatični, koji nije povezan sa statusom, već sa ličnim osobinama. Starčestvo je fenomen harizmatičnog duhovnog autoriteta u životu crkve - objašnjava predsedavajući Naučnog komiteta Ruske pravoslavne crkve protojerej Maksim Kozlov.
U raznim periodima se to manifestovalo na različite načine. U ruskoj crkvi su bili periodi rasta i pada popularnosti staraca-mudraca. Na primer, u XIV veku su sa svih krajeva Rusije ljudi odlazili u Trojicku lavru kod prepodobnog Sergeja Rodonješskog. Dok nakon sto godina nije bilo sličnih centara.
- Ponovna pojava starčestva se odnosi na period XIX veka. Tada su ga vernici postali svesni, a reč "starac" je počela da se masovno koristi. Duhovna renesansa je bila povezana sa prepodobnim Serafimom Sarovskim i nekim manastirima, pre svega Optinskom pustinjom - rekao je otac Maksim.
Čak i u periodu sovjetske vlasti, kada je crkva zabranjivana, veliki broj ljudi je odlazio kod duhovnih vođa.
- Mi znamo imena ljudi koji su pokrenuli pobožnost u XX veku, oni su povezani sa Glinskom pustinjom i Pskovsko-Pečerskim manastirom. Tamo je dugo služio arhimandrit Jovan Krestijankin. Starci su se nalazili i među belim sveštenstvom (sveštenici i đakoni koji služe crkvi, ne polažu zavet na celibat). Na primer, protojerej Nikolaj Gurjanov je živeo na ostrvu Zalit i veći deo svog života je služio u parohiji Belgorodske oblasti - rekao je protojerej Kozlov.
Tradicija starčestva je i danas aktuelna u Rusiji. Sveštenici tvrde da je ona povezana sa činjenicom da ljudima trebaju duhovni učitelji čije se reči ne razlikuju od dela i čije su misli i postupci neraskidivo povezani.
- Starčestvo čine monasi ili sveštenici koji svoje sposobnosti javno prikazuju. Ljudi veruju tom čoveku, jer on uči molitvama ne po knjizi, već sam zna kako se moli. On daje savet kako treba živeti i sam živi u skladu sa tim. Upravo to i izaziva veliko poštovanje - objašnjava otac Maksim.
Važni kriterijumi
U crkvi postoje i oni koji sebe nazivaju starcima. Tako je, na primer, bilo na Uralu, kada su igumanu Sergiju Romanovu dolazili sa svih strana Rusije, poštovaoci su ga nazivali "velikim pokretačem". Međutim, sveštenik je među vernicima širio mitove o virusu korona i "elektronskom kampu Satane", bio je u konfliktu sa svetim načelima Ruske pravoslavne crkve, pa je ekskomuniciran iz crkve. Duhovni vođa je optužen da je sklon pokušajima samoubistva, za narušavanje prava na slobodu savesti i veroispovesti.
U crkvi se ova pojava naziva mladostarčestvo, ona znači da sveštenik ili monah smatra da je dostigao određenu duhovnu visinu i zloupotrebljava je.
- To je zamena teza "nije mi dato, već sam sam to postigao", iskrivljuje unutrašnji mir i duhovnost čoveka. Važno je napomenuti i to da pokretač pobožnosti obično ide u ovu službu, ne po svojoj, a već po Božjoj volji - pojašnjava sveštenik.
Postoji još jedna zabluda. Mnogi smatraju da starac mora da ima veoma jako razvijenu intuiciju.
- Sama po sebi mogućnost da se vidi i oceni uvek ne svedoči o pravilnom unutrašnjem stanju čoveka. Oni su prilično promišljeni i iskusni psiholozi. Promišljenost je osobina koja je data čoveku koji služi crkvi radi dobrobiti, a glavna je duhovna korist koju starac donosi ljudima - navodi otac Maksim.
Prema rečima protojereja, mogućnost da se posveti duši i da duboko razume osobu na osnovu kratkog razgovora sa njom su glavni kvaliteti iskusnog starca.
