Vukovi sa Volstrita više ne večeraju s koleginicama: #MeToo pokret ugrozio žene širom sveta!
Ne sedajte pored koleginice u avionu, rezervišite hotelske sobe na različitim spratovima, izbegavajte sastanke iza zatvorenih vrata, nema više večera nasamo. Tako danas godinu dana od izbijanja pokreta protiv seksualnog uznemiravanja glasi nepisani kodeks ponašanja u finansijskom srcu sveta, piše Jelena Kavaja čiju kolumnu za Politiku prenosimo u celosti
Vukovi sa Volstrita drže odstojanje od mladih koleginica i u liftu, neki imaju pravilo da se ne sastaju s njima u sobama bez prozora, a jedan je po savetu supruge advokatice usvojio pravilo da nema poslovnih večera sa ženom mlađom od 35 godina.
PRVI ČOVEK ruskog predsednika otkrio dobro čuvanu TAJNU: Evo zašto Putin NE KORISTI mobilni telefon!
Na osnovu razgovora sa više od 30 viših rukovodilaca Blumberg je zaključio da su mnogi preplašeni, ne znaju kako da se ponašaju i imaju osećaj kao da hodaju po jajima. Kako im je rekao jedan finansijski savetnik, zaposliti ženu je postao nepoznati rizik, jer šta ako nešto shvati pogrešno. U sektoru finansija ovakvo preterivanje dovelo je do rodne segregacije.
Fenomen nije ograničen na svet finansija, jer muškarci širom SAD preispituju ponašanje na poslu kako bi se zaštitili od političke korektnosti koja im deluje preterano. Na Volstritu je inače malo žena na rukovodećim mestima i dugo se gajila kultura rešavanja ovog problema daleko od očiju javnosti. Zbog toga i nije bilo skandala poput onog sa Harvijem Vajnstinom u filmskoj industriji. Sada rizikuje da još više postane muški klub.
Muškarci koji rade za investicione fondove, advokatske firme i banke pristali su da govore o problemu samo anonimno. Kažu da sasvim razumeju američkog potpredsednika Majka Pensa koji je rekao da nasamo večera samo sa svojom ženom. Neprijatno se osećaju u društvu koleginica, posebno ako su mlade i atraktivne, jer strahuju od glasina ili potencijalne tužbe.
Ni žene ne znaju kako da se izbore s novonastalom situacijom koja ima utiče na karijere. Jedna se požalila da je kolege više ne pozivaju na neobavezno piće posle posla, a šef na sastanku koji bi trebalo da je privatan ostavlja vrata širom otvorena. Kompanije rizikuju da upadnu u zamku jer neće imati tužbe za seksualno uznemiravanje, ali će ih biti za seksualnu diskriminaciju.
Reakcije na aferu možda odišu paranojom, ali muškarci se najviše plaše lažnih optužbi i situacije koju ne mogu da kontrolišu. U januaru, dok se pokret „I ja takođe” zahuktavao, šef jedne velike finansijske kuće je prestao da pravi tradicionalne godišnje žurke u svom penthausu u Majamiju.
U promenjenom okruženju glavno pitanje je da li će ovakva reakcija na kraju da ugrozi napredovanje žena. Budući na dominaciju muškaraca na rukovodećim pozicijama, jedna od najgorih posledica za žene mogao bi da bude gubitak muških mentora.
"On je HITLER i SEKTAŠ" Maduro NAJGORE IZVREĐAO Bolsonara
„Nema dovoljno žena na najvišim položajima koje bi same proizvele novu generaciju. Da biste napredovali, proces je takav da neko na višem nivou prati vaš rad, daje vam šansu i voljan je da se založi za vas unutar firme. Teško da takav odnos može da se razvije ako nadređeni nije spreman da održava sastanke jedan na jedan sa koleginicom”, kaže Liza Kaufman, izvršni direktor kompanije „Lasal sekjuritiz”.
Mentor može da potapše koleginicu po leđima, ali najbolje samo figurativno. Ako joj stvarno spusti ruku na ovaj deo tela, velike su šanse da će to biti protumačeno kao seksualno uznemiravanje. Takav je odgovor dalo 30 odsto Amerikanki u jednoj skorijoj anketi.
Takođe, viceve o seksu na radnom mestu uznemiravanjem smatra trećina žena i upola manje muškaraca. Za većinu pripadnika jačeg pola posmatranje intimnih delova koleginice nije uvek seksualno uznemiravanje, dok za dve trećine žena jeste, pa je sasvim razumljivo zašto im se čini kao da hodaju po jajima.
Drugo istraživanje je pokazalo da, godinu dana otkako je glumica Alisa Milano na tvit o seksualnom zlostavljanju za 24 časa dobila pola miliona odgovora "I ja takođe" (#MeToo), Amerikanci sa više nepoverenja gledaju na ove slučajeve. "Ekonomist" je u septembru naručio ankete sa istim pitanjima kao u novembru prošle godine i pokazalo se da se u međuvremenu javno mnjenje malo više okrenulo protiv žrtava.
Porastao je broj onih koji smatraju da muškarci zbog davnog seksualnog nasrtaja na poslu ne bi trebalo da izgube karijeru (sa 28 na 36 odsto). Takođe, veći broj ljudi misli da žene koje prijave seksualno uznemiravanje proizvedu više problema nego što ih reše (sa 29 na 31). Skoro petina Amerikanaca sada misli da su lažne optužbe veći problem nego da napadi prođu neprijavljeni i nekažnjeni. Mišljenje su uglavnom promenile žene i birači Donalda Trampa.
Slabost i ograničenja pokreta "I ja takođe" pokazale su i okolnosti u kojima je za sudiju vrhovnog suda jesenas izabran Bret Kavano. Lica zgrčenog od bola, sredovečni beli muškarac sa impozantnom biografijom je tražio od senatora da mu sude "onako kako bi sudili braći i sinovima". Tako je muškarac kog je više žena optužilo za nedolično ponašanje okrenuo pokret naglavačke, predstavljajući sebe kao žrtvu.
Prva žena koja ga je optužila da ju je kao tinejdžersku napastvovao možda se ne bi usudila da javno izađe s pričom da nije bilo pokreta, ali činjenica da je Kavano ipak izabran protumačena je kao dokaz da pravih promena neće biti dok žene ne dobiju stvarnu moć: u parlamentu, sudovima, upravnim odborima... Dok ne bude više vučica sa Volstrita.