Za 80 godina u ovim gradovima život NEĆE BITI MOGUĆ: Poplave i toplotni udari, a posledice će biti KATASTROFALNE
Imajući ovo na umu, naučnici su počeli da identifikuju lokacije koje bi mogle postati nepodnošljive za ljude do 2100. godine.
Kako naučne projekcije efekata klimatskih promena postaju snažnije, pretnje koje predstavljaju ekstremne oluje, katastrofalne poplave, toplotni talasi i suše postaju jasnije i strašnije. Prema tome, život u nekim od najvećih svetskih gradova do kraja ovog veka neće biti moguć, a za to će glavni krivci biti porast nivoa mora i temperature, koji će dovesti do katastrofalnih poplava i toplotnih udara.
Počinju pripreme za GRADNJU ZIDA PREMA MEKSIKU: Tramp zahteva od ŠEFA PENTAGONA 6 MILIJARDI DOLARA!
Međudržavni panel o klimatskim promenama predvidio je da bi globalne temperature mogle porasti za 1,5 stepeni Celzijusa do 2040. godine. Međutim, do kraja veka, temperature bi mogle još više da porastu, dovodeći do katastrofa u pojedinim delovima sveta.
U budućnosti, gradovi koji su skloni poplavama ili toplotnim talasima mogli bi da vide teže - i potencijalno fatalne - vremenske uslove.
Pokušali da cepaju zemlju, pa se sada bune: Oko 200.000 separatista na ulicama Barselone
Imajući ovo na umu, naučnici su počeli da identifikuju lokacije koje bi mogle postati nepodnošljive za ljude do 2100. godine.
Ovih 10 gradova uskoro bi mogli da postane nemogući za ljudski život. U većini slučajeva, ove oblasti na svojoj koži već su osetile razorne efekte klimatskih promena.
U studiji objavljenoj 2016. godine u časopisu Prirodne klimatske promene, Metju Hauer je proučavao rizik od porasta nivoa mora u kontinentalnim delovima SAD.
Otkrio je da bi od 2010. do 2100. godine više od 13 miliona ljudi moglo biti izloženo porastu nivoa mora od skoro dva metra. Od tih stanovnika, oko četvrtine su u Majami-Dade i Brovard okrugu na Floridi.
- U susret ovom katastrofalnom scenariju, Majami možda neće biti u stanju da se adekvatno pripremi - rekao je Hauer za Biznis insajder.
On je dodao kako je visok skoro dva metra.
- To je nivo vode visok kao ja - upozorio je on.
Njegova studija pokazala je da je i Nju Orleans jedan od gradova u SAD kojem prete poplave.
Ako bi se nivo mora povećao za samo jedan metar, više od 100.000 stanovnika Nju Orleansa, što je oko trećine stanovništva grada, moglo bi biti poplavljeno.
- Kada počnete da se bavite olujnim udarima i svim tim drugim pratećim događajima, pogođena populacija postaje mnogo veća - dodao je Hauer.
Čikago se nalazi u jednoj od najtežih toplotnih zona u Americi, prema rečima Ričarda Ruda, naučnika za klimu sa Univerziteta u Mičigenu.
Tokom 1995. godine grad je pogodio opasni vreli talas koji je ubio više od 700 ljudi. U to vreme, spoljne temperature su dostigle 41 stepen Celzijusovih, dok su temperature vlažnog termometra - koje su odgovorne za toplotu i vlažnost - dostigle 30 stepeni.
Temperatura vlažnog termometra je temperatura koju očitava termometar prekriven vodom natopljenom tkaninom, preko koje prolazi vazduh.
Studija je pokazala da izloženost temperaturi vlažnog termometra višoj od 35 stepeni može biti fatalno jer se ljudsko telo više ne može hladiti.
Rud smatra da bi ovakav toplotni talas mogao da se ponovi u bilo koje vreme u Čikagu, koji ima visoku vlažnost tokom leta i redovnu kontinentalnu toplotu.
Studija koju su 2015. godine sproveli naučnici na MIT-u identifikovala je Persijski zaliv kao "regionalno žarište", gde klimatske promene mogu ozbiljno da ugroze živote.
Studija je pokazala da će gradovi u Zalivu, kao što je Dubai, u leto nakon 2070. godine dostići temperature od čak 45 stepeni Celzijusovih, a da temperature vlažnog termometra mogu premašiti njihov fatalni prag od 35 stepeni, jednom u svakoj deceniji.
U postu na blogu iz 2016. godine na australijskom veb sajtu, neki stanovnici Dubaija rekli su da izbegavaju izlazak na otvoreno od juna do septembra.
- Kada izađete napolje iz prostorije koju hladi klima, to je isto kao kada otvorite rernu a stojite blizu nje. Vreo vazduh udari vas u lice - napisao je jedan od stanovnika Dubaija.
Studija naučnika sa MIT-a takođe je navela i Abu Dabi (Ujedinjeni Arapski Emirati) kao jedan od najugroženijih gradova od ekstremne toplote.
Za samo pola veka, kažu istraživači, najtoplije temperature zabeležene u Abu Dabiju biće više od jednokratnih događaja.
Najviša temperatura koja je ovde zabeležena iznosila je 52 stepena.
Do 2070. godine, stanovnici grada mogu da očekuju da češće budu izloženi ovom nivou toplote.
Severno-kineska ravnica, u kojoj živi oko 400 miliona stanovnika, mogla bi da oseti najsmrtonosnije vrućine na planeti do kraja stoleća.
Studija iz 2018. godine pokazala je da ovo područje može da očekuje nekoliko vrelih talasa od 2070. do 2100. godine.
Šangaj, treći grad po broju stanovnika, sa oko 25 miliona stanovnika, mogao bi da bude jedan od gradova koji će pogoditi vreli talasi.
Istraživači su otkrili da u tom 30-godišnjem periodu može postojati najmanje pet slučajeva temperature iznad fatalnog praga.
Peking je takođe deo severno-kineske nizije, što ga čini ranjivim na ekstremne toplotne talase.
Kao i mnogi kineski gradovi, Peking je glavni emiter gasova staklene bašte, koji takođe doprinose zagađenju vazduha.
Grad je poznat po čestim napadima smoga koji prisiljavaju stanovnike da nose maske za lice.
Zagađenje je smrtonosnije od pušenja, ubijajući skoro 15 puta više ljudi od ratova i nasilja. Studija procenjuje da je u 2015. godini 9 miliona ljudi prerano umrlo od bolesti koje su povezane sa zagađenjem, što čini 16% svih smrtnih slučajeva širom sveta.
Ekstremne temperature u Delhiju su slične onima u Pekingu i Šangaju.
Vazduh ispunjen smogom može da izazove osip na koži, mučninu i glavobolje, dok neki ljudi mogu da se onesveste od toplotnog udara.
Analiza iz 2017. godine pokazala je da temperature vlažnog termometra u južnoazijskim gradovima, kao što je Delhi, mogu doseći 35 stepeni Celzijusovih - tačku u kojoj postaju smrtonosne - do 2100. Takav scenario se obično događa svakih 25 godina.
Studija je pokazala da je oko 2 posto indijske populacije izloženo temperaturama vlažnog termometra od 32 stepena. Do kraja veka, taj broj bi mogao da se poveća na oko 70 posto.
Bangladeš je jedna od najranjivijih država, kada su u pitanju klimatske promene. Zemlja nije samo sklona toplotnim talasima, već se mora boriti i sa razornim poplavama.
U leto 2017. godine, poplave su pogodile više od 8 miliona ljudi u Bangladešu, ubivši pritom oko 140 ljudi, dok je skoro 700.000 domova uništeno.
Poplave takođe uništavaju i zemljište. Svake godine, erozija obale reke pomera do 200.000 ljudi u Bangladešu. Prema nekim procenama, nacija bi mogla da izgubi i do 20 posto svoje kopnene mase sa manje od 1 metra uspona morskog nivoa.
- Porast nivoa mora je već stvarno prisutan u Bangladešu. Kako se olujni talas povećava, biće više problema, jer ima toliko ljudi - rekao je Rud.
Mnoge klimatske izbeglice u Bangladešu beže u Daku iz ruralnih sela, ali to područje je još uvek podložno poplavama, posebno tokom sezone monsuna.
Stanovništvo Lagosa u Nigeriji je u porastu, ali i grad postaje sve osetljiviji na porast nivoa mora.
Hauser je rekao da je Lagos posebno podložan poplavama zbog niskog terena i lokacije na delti reke.
U 2016. godini, istraživači su otkrili da bi Lagos mogao imati 260.000 smrtnih slučajeva povezanih sa poplavama u narednih 10 godina.
TRENUTAK UŽASA ZA RUSKE STUDENTE: Ovako je iznutra izgledalo rušenje spratova zgrade Univerziteta u Sankt Peterburgu! (VIDEO)
Prema Rudu, povećana učestalost poplava i ekstremnih vremenskih prilika u gradovima kao što je Lagos, mogla bi da oteža oporavak područja nakon svakog događaja.
Ali i on i Hauser smatraju da se efekti klimatskih katastrofa mogu ublažiti odgovarajućim planiranjem i infrastrukturom.
- Verovatnoća da ćete učestvovati u saobraćajnoj nesreći je relativno niska za bilo koju vožnju, ali ipak vezujemo sigurnosne pojaseve. I verovatnoća da ćete umreti u narednim godinama je relativno niska, ali ipak kupujemo životno osiguranje - rekao je Hauser.
Decu držali u PSEĆEM KAVEZU, a hranu zaključali kako ne bi mogli da je uzmu: Novi detalji gnusnog zločina!
Slično tome, i gradovi bi trebalo da planiraju rastuće temperature i nivoe mora.
- Imamo mnogo primera gde, ako se pripremite za ove katastrofe, možete da ih preživite. Pitanje je da li su one postale toliko česte, da više nije moguće pripremiti se za njih - zaključio je Rud.
