NAUČNICI SU OTKRILI DA ZEMLJA IMA JOŠ JEDAN MESEC! (VIDEO)
Malo ljudi je upoznato sa činjenicom da planeta Srbija ima još jedan mesec pored onog za koji svi znamo
Zemljin "drugi mesec" je asteroid nazvan Kamo'oaleva i izgleda da je došao sa samog meseca.
Naučnici su ovo zaključili koristeći kompjuterske modele, otkrivajući da je njegovo poreklo krater Đordano Bruno na suprotnoj strani Meseca.
Generalno se smatra da su asteroidi blizu Zemlje, od kojih je Kamo'oaleva jedan, došli iz glavnog asteroidnog pojasa između Marsove i Jupiterove orbite.
Upoznajte Kamo'oaleva
Kamo'oaleva, takođe nazvan 2016 HO3 i na havajskom znači "oscilirajući nebeski objekat", ima oko 130 do 330 stopa (40 do 100 metara) u prečniku. Otkrio ga je 2016. Pan-STARRS, niz teleskopa na Havajima dizajniranih da pronađu i prate asteroide koji se nalaze blizu zemlje.
Kamo'oaleva je kvazi-satelit Zemlje jer izgleda da kruži oko Zemlje uprkos tome što kruži oko Sunca. Kreće se sinhronizovano sa Zemljom u rezonanciji 1 prema 1.
Krater Đordano Bruno
Poreklo ovog "kvazi-meseca" je krater Đordano Bruno na suprotnoj strani Meseca, navodi se u članku objavljenom ove nedelje u Nature Astronomi
Smatra se da je krater Đordano Bruno, širok 22 kilometra, najmlađi krater te veličine ili veći na površini Meseca. Istraživači kažu da ga je izazvao asteroid prečnika oko 1,6 kilometara koji je udario u Mesec pre milion do 10 miliona godina.
Istraživači su koristili numeričke simulacije da bi modelirali vrstu udara koji bi mogao proizvesti i izbaciti nešto veličine Kamo'oaleva. Projekat je uključivao nedelje računanja na superkompjuterima kako bi se istražila svaka mogućnost, navodi Science .
Fragmenti sa Meseca
Ovo nije prvi put da je mesec predložen kao izvor Kamo'oaleve. Godine 2021., tim astronoma Univerziteta Arizone koji je koristio Arizonsku opservatoriju velikog binokularnog teleskopa sugerisao je da bi Kamo'oaleva mogao biti komad Meseca. To se zasnivalo na činjenici da je njegov spektar - svetlost koju je reflektovao - bio drugačiji od spektra bilo kojeg drugog asteroida koji se nalčazi blizu zemlje. Prošle godine se drugi istraživački tim složio nakon što je otkrio da bi, iako malo verovatno, fragmenti Meseca izazvani udarom u poslednjih nekoliko miliona godina mogli da nađu put u orbite poput one Kamo'oaleve.
Iako je Mesec prekriven kraterima, svaki izazvan asteroidima ili meteoritima, lunarni materijal izbačen usled udara uglavnom pada na površinu Meseca.
Kineska misija
Naučnici će uskoro znati više o Zemljinom "drugom mesecu". Tianven-2, prva kineska misija uzorkovanja asteroida, posetiće Kamo'oalevu sledeće godine. To će biti prva misija za proučavanje asteroida veličine desetine metara, najčešćeg, ali najmanje razumljivog malog tela.
Očekuje se da će Kamo'oaleva kružiti u blizini Zemlje milionima godina.
"Tamna strana" Meseca
Krater Đordano Bruno nalazi se na suprotnoj strani Meseca, koji se često pogrešno naziva njegovom "tamnom stranom". Iako je to izraz koji se koristi u popularnoj kulturi, tamna strana meseca nema tehničko značenje. Mesec je plimski vezan za Zemlju, tako da vidimo samo jednu njegovu, bližu stranu.
Međutim, pola meseca je stalno osvetljeno suncem dok kruži oko Zemlje, a samo naš pogled na njega menja se dan i noć. Ovo su faze Meseca, ali samo u punom mesecu je druga strana potpuno tamna.
Srbija Danas/The Forbes_Jamie Carter/Preneo: I.S.