Devojka i momak POBEGLI u šumu, našao ih OTAC, a onda je PALA KRV: Priča zbog koje Vojvođani veruju u duhove

Verovanje da na svetu postoji neka misteriozna sila koja upravlja ljudima i njihovim životima, od davnina je bilo ukorenjeno u narodu. Ti prvobitni oblici verovanja poput onih da je grmljavina bes i gnev velikih sila, te da na praznike ne valja ništa sa iglom raditi jer može doneti zlo u kuću, zadržali su se i do danas u pojedinim sredinama u Vojvodini.

Dok većina meštana urbanih sredina ne veruje u natprirodne moći, u pojedinim ruralnim područjima još uvek postoje "darovite" osobe koje vam mogu videti budućnost gledanjem u šolju "saliti" strah pomoću olova "namestiti" želudac dodirivanjem šake.

Najmisterioznija priča koja vodi preko Banata, pa sve do Transilvanije u Rumuniji jeste ona o čuvenom grofu Drakuli. Priča o tajanstvenom dvorcu Bran koji je poslužio kao inspiracija Bremu Stokeru za pisanje romana Drakula, još uvek mnogima ledi krv u žilama.

Još se pamti priča mladića iz jednog banatskog sela koji je vraćajući se u kasnim večernjim satima, drumskim putem u blizini graničnog rumunskog prelaza, kako je video stvorenje sa velikim zubima i crnim plaštom. Mladić je uveravao ljude da je stvorenje trčalo preko njiva ka Rumuniji. Iako mu mnogi nisu verovali, te mislili da je stvorenje plod njegove bujne mašte, drumski put se godinama izbegavao, a narod se plašio da noću ide tom stazom. Drakulin dvorac –srednjovekovno utvrđenje prvi put se pominje krajem 14. veka kada je kralj Lajoš I Anžujski dozvolio Saksoncima da se podigne citadela-grad utvrđenje, da bi u 15.veku bio u valsništvu dede Vlada Cepeša (Mirče Stariji).Vlad Cepeš koji je važio za nemilosrdnog vladara tako što je svoje neprijatelje nabijao na kolac, bio je okrutan prema svima koji bi mu se na neki način zamerili.

Loredana George iz Ritiševa, čije porodično poreklo vodi iz Rumunije iz oblasti Arges, ispričala je da se mnogi mitovi i legende vezuju za grofa Drakulu i dvorac Bran koji je postao svetska turistička atrakcija.

- Stoker koji nikada nije posetio dvorac u Rumuniji toliko je verodostojno pisao o ovom utvrđenju da stičete utisak da se zaista radi o ovom zamku. Ljudi koji žive ovde ranije su verovali u fantazije, sada je nešto manje izražene, ali postoje mitovi koji kažu da je Vlad toliko bio okrutan da je dobio nadimak Nabijača, jer je nabijao neprijatelje na kolac, pa čak i svoje sluge ukoliko nisu bile pokorne. Dvorac izaziva strah kada ga vidite, prepun je malih odaja, hodnika, u njemu se nalazi oko 60 soba - rekla je Loredana.

Ona dodaje da se u Rumuniji veruje u duhove. Kada neko umre smatra se da njegova duša luta. Posebno je izraženo verovanje u prokletstvo za koje se vezuje priča o jednom bogatom vlastodršcu čija se ćerka zaljubila u slugu.

- To je bila zabranjena ljubav, devojka i mladić su pobegli u šumu, a tamo ih je našao njen otac koji je monstruozno ubio mladića dok je devojka to posmatrala. Otac je umro, a na njegovu porodicu bačeno je prokletstvo. Ljudi i danas veruju da je prokletstvo prisutno, pa kada im ne ide u životu smatraju da su zbog nečeg ukleti - ispričala nam je Loredana.

Često, u životnim nedaćama, neprilikama i bolestima, ljudi smatraju da im "neko radi o glavi" i da se te nečasne sile moraju nekako oterati. Šta znači salivanje straha, nameštanje želuca i kako se to budućnost može videti u šolji kafe, otkrila je mlađa ženska osoba koja je nekoliko puta odlazila kod žene koja saliva strah.

Malo vojvođansko selo iznedrilo je najvećeg boema: Ovo je priča o legendarnom Đuri Jakšiću

- Nije mi išlo u životu, često sam bila bolešljiva i više nisam znala šta da radim. Za tu babu sam čula da radi sa olovom, a živi u jednom selu u srednjem Banatu. Obično se takve usluge ne naplaćuju, ostaviš joj koliko želiš. Kada me je videla odmah je znala da imam puno problema. Uzela je olovo, istopila ga, a onda ga "salila" sa vodom. Počeli su neki čudni oblici da se stvaraju, rekla mi je da se ovaj rutual radi nekoliko puta. Ne znam da li da verujem ili ne, ali meni je pomoglo - ispričala je žena koja veruje u "salivanje straha".

Nameštanje želuca, ili opasivanje, radila je pokojna Darinka T. iz Banata i zbog svog "dara" često je imala posetioce.

Nova Crnja iznedrila je velika imena iz sveta glume, književnosti, sporta: Ovo je priča o njima (FOTO)

- Darinka je to radila tako što ti uzme šaku, pa između palca i kažiprsta namešta i pomera kao neku kuglicu. To se nekada radilo, tako su ljudi nameštali želudac. Ta ista žena znala je da gleda i u šolju, pa su joj žene iz svih krajeva Srbije dolazile. Posmatrala je figure u šolji i tumačila ih. Znala je da prepozna dobre i loše figure, a često su joj dolazili oni koji su imali ljubavnih problema - ispričala je žena koja veruje da se neke stvari mogu predvideti.

Često su paganska verovanja odraz ljudskog nerazumevanja. Svaki narod u svom folkloru ima neke oblike praznoverja. U Banatu se i dalje veruje da su crne ptice zloslutnice, pa kada se vide gavranovi kako obleću oko kuće, veruje se da će neko tu umreti. Isto važi i za crnu mačku, ako vam pređe put, trebalo bi pljunuti, pa se vratiti tri koraka u nazad. Narod u Banatu poštuje velike praznike, kad je crveno slovo ne valja raditi po kući, šiti, prati, a neko kaže – ne valja se ni kupati, niti kosu prati. Kako bi im godina bila rodna mnogi ratari tokom velikih hrišćanskih praznika ne odlaze u polje, toga dana se odmara , da "zlo ne čuje". Žene nedeljom ne peru veš, a ako u kući ima beba, ne bi trebalo njen veš prostirati po mraku. Takođe se veruje da se voda u kojoj se beba kupa ne proliva odmah, nego tek dan posle.

Koliko god sujeverje smatrali iracionalnim koje se zasniva na delovanju koje nije potkrepljeno činjenicama i uzročno –posledičnim vezama, ljudi i u 21. veku skloni su sujeverju, to je potvrdila i  profesor književnosti Milena Živkov.

- U našem narodu postoji mnogo rituala koji se i danas obavlja. Jedan od njih je da se mlada prenosi preko praga nakon venčanja, jer se verovalo da su na pragu duhovi predaka koje ne treba uvrediti. Mlada baca sito preko krova i mora da ga prebaci, jer ako se vrati, verovalo se da će se i ona vratiti u roditeljsku kuću.

- Mnogi od ovih običaja tiču se osoba koja prolaze kroz inicijaciju - prelazak iz jedne faze u drugu - rođenje, venčanje, smrt jer su tada najosteljiviji i najpodložniji uticaju nečistih sila. Postoji verovanje da kad se podiže temelj kuće treba zaklati petla ili kad se podiže krov za najvišu gredu vezuju se košulja i peškir koji se posle poklone majstorima. O svim ovim običajima, ritualima, predanjima svedoči i naša bogata narodna književnost - kaže Živkov.

Koliko god priče o grofu Drakuli, salivanju straha i bajanju smatrali samo mitovima i legendama, sujeverje je kao oblik iracionalnog verovanja i dalje prisutno u narodu, da li je samo odraz straha, neznanja ili nečeg trećeg, dok je sveta i veka ljudi će verovati u moguće i nemoguće, stvarno i nestvarno.