DIVNA SRBIJA: Mesto koje je Teslu IZLEČILO od kolere i zna gde se krije istina! (FOTO)
Tu se nalazi i najduži pešački most na Balkanu.
Dok brojni stanovnici Srbije maštaju o inostranstvu i mondenskim mestima širom sveta, neretko se zaboravlja koliko je naša država lepa. Ako nekog čujete da ovde nema mnogo toga da se vidi, znajte da ne govori istinu. Samo u jednom gradu od 40.000 duša, živi filmska priča koja je stvarana vekovima - od Rimskog carstva, do današnjih dobrih domaćina čije su trpeze vazda pune i dostupne svima.
Ako mislite da je Sremska Mitrovica samo mesto gde se nalazi zatvor, onda ste poprilična neznalica. Jer, tamo je moćnim Rimom upravljalo nekoliko careva u starom Sirmijumu, a svaki zabodeni ašov u zemlju može da znači "problem" - jer tamošnja sremska crnica krije brojna arheološka nalazišta koja još ni "ne znaju" da će to postati. O tome, ali i o lekovitim svojstvima mesta koje je izlečilo Teslu od kolere, pričala je za Srbiju Danas ponosna Sremica i diplomirani turizmolog iz Turističke organizacije Sremske Mitrovice, Bojana Santrač. A kako da joj ne verujemo, kad su u njenom rodnom gradu brojni vinogradi - a svi znaju da se u vinu krije istina.
- Ja sam ponosna Mitrovčanka, a i bavim se turizmologijom, pa mi nije teško da predstavim moj grad. A to, bez lažne skromnosti, nije nimalo teško. Mitrovica je svakako najspecifičnija po tome što se na ovoj lokaciji rodilo nekoliko rimskih careva, a ujedno su i stolovali u gradu, nekadašnjem Sirmijumu. To je svakako jedan od važnijih razloga zbog čega smo mi ponosni odakle smo. Današnja Sremska Mitrovica se upravo nalazi na toj lokaciji, zato svako iskopavanje koje se vrši u gradu sa sobom povlači i probleme koji zaustavljaju gradnju. Primera radi, prilikom podizanja zgrada, gotovo na svakom zabodenom ašovu ljudi pronalaze ostatke iz rimskog perioda. Gradnja se nastavlja kada se sve pregleda, pa sve stoji ponekad i po nekoliko meseci - započinje razgovor Bojana Santrač.
Ova opština je podeljena na sremski i mačvanski deo, a iako je Sremica, Bojana ističe i da je i drugi deo Mitrovice izuzetno lep.
- Jako sam ponosna što sam Sremica, ali našu opštinu čini sremski i mačvanski deo. U mačvanskom delu je specijalni rezervat prirode, bara Zasavica, koja je poznata po čuvenoj rasi svinja mangulici i balkanskim magarcima i proizvodima od njihovog mleka. Za to mesto je vezana jedna legenda koja kaže da se s vremena na vreme tamo pojavljivala vila. Sa naše sremske strane, u podnožju Fruške gore nalazi se veliki broj jezera. To je prava oaza mira, zajedno sa brdom Šuljamačka glavica gde je rimski car Probus zasadio prvu vinovu lozu. Vinogradi su nešto čime se mi u Sremu posebno ponosimo.
Tito je voleo da letuje na Brionima, a Mitrovčani imaju svoje Brione na koje su veoma ponosni.
- Što se tiče današnje Mitrovice, njeni stanovnici u gradu imaju posebno mesto za opuštanje - plaža na Savi koja važi za jednu od najlepših rečnih plaža u Vojvodini, pa i čitavoj Srbiji. Zovemo je Brioni ili zvanično Gradska plaža.
Na srpsko poreklo čuvenog naučnika Nikole Tesle ponosni su svi u Srbiji, a Mitrovčani i tu imaju svoju ulogu. Da nije bilo njihovog lekovitog mesta, pitanje je da li bi on preživao opasnu koleru.
- Imamo izuzetno dobru ponudu i za one turiste koje interesuju verski objekti. Na teritoriji Sremske Mitrovice, kako u gradu, tako i van njega, ima ih nekoliko: ženski manastir Petkovica, muški Šišatovac koji je poslednjih dve godine veoma popularan jer je uvršten u projekat "Putevima Nikole Tesle" jer se upravo tu naučnik izlečio od kolere. Pored njih tu su i Kuveždin i Bešenovo. U samom gradu se nalazi bazilika Svetog Dimitrija, Saborna crkva, pravoslavna crkva na Savi gde je ikonostas uradio čuveni barkoni slikar Teodor Kračun.
Što se tiče seoskog turizma ponuda je veoma bogata. Brojna seoskih domaćinstava u svojim kućama pored konačišta nude i obroke sa hranom koju su sami proizveli. Specijalitete kojima se diče.
- Nezaobilazna je lepa šunka, kobasica, kulen, ali i sremački ručak - supa, sos i meso. A kada pričamo o slatkišima, u mačvanskom delu su poznati po spremanju slatkog od belih trešanja, šljiva i kajsija, a u sremskom koji je bio pod snažnim uticajem Austrougarske, domaćice se diče štrudlama i krofnama - zaključuje priču Bojana Santrač.