Jedinstveni graditelj violina iz Kovačice: Virtuozni prsti Jana Nemčeka stvaraju čudesne instrumente! (FOTO, VIDEO)

U mirnom vojvođanskom mestu, po imenu Kovačica, živi i stvara čuda izvrsni umetnik, poznat širom sveta. Veštim rukama i svojim umećem stvara melem za uši i dušu.

Njegovo ime je Jan Nemček i on nosi slavnu titulu graditelja violina, veoma retkog i zahtevnog zanata, koji pre svega izizkuje neizmernu ljubav prema umetnosti, muzici i poslu, ali i veštinu, laku ruku i smisao za lepo i milozvučno.

Manifestacija Dečja svadba u Kovačici: Spoj tradicije i dečijih igrarija! (VIDEO)

Svaki meštanin Kovačice i okolnih sela zna gde je kuća poznatog umetnika Nemčeka i njegove porodice. Zavučeni od vreve i graje, Jan Nemček i njegova supruga Eva stvorili su svoj mali kutak i "raj za violine".

U svojoj radionici ovaj vešti umetnik stvorio je neke od najkvalitetnijih violina na svetu, a upravo tu je i njegova veoma vredna zbirka violina, od kojih neke od njih dosežu starost i po nekoliko vekova. Jan Nemček violine stvara iznova, ali ih i popravlja, leči ih. Violine su za njega poput rane na srcu, koja se mora postepeno i sa strpljenjem lečiti, kako ne bi došlo do pucanja i uništavanja. Svaki instrument pažljivo pregleda i daje mu dijagnozu, kao neki doktor za violine, koji je spreman da i od parčića zakrpi violinu staru nekoliko stotina godina tako da ona zvuči bolje nego bilo koji instrument koji je upravo sišao sa fabričke trake.

Od malena Jan se interesovao za violine i muziku. Njegov otac je ima veliku želju da Jan bude školovani muzičar, jer su i on i njegova braća izuzetno voleli muziku, iako nisu bili učeni, niti su znali note i harmonije. Srednju muzičku školu završio je u Beogradu, a u rodnoj Kovačici bavio se pedagoškim radom dok nije odlučio da se u potpunosti prepusti čaroliji zvanoj graditeljstvo violina. Graditeljstvo violina je započeo samouk pre nešto više od tri decenije, gledajući kako njegov deda stvara violine u svojoj radionici.

Na specijalizaciji je bio kod Rudolfa Bartole u poznatoj lajpciškoj školi, a oscilacionu teoriju savladao je u saradnji sa profesorkom Lidijom Paržik-Tanasijević, ćerkom Karla Paržika, najpoznatijeg graditelja violina koji je nekada radnju imao u Beogradu. Ovaj skromni zanatlija ističe da mu je upravo njena pomoć najviše značila, te je upravo zahvaljujući njoj tako vrsan graditelj. Sin Jana Nemčeka, Jan Junior, koji mu je bio prvi učenik, već nadmašuje oca, a pored violina pravi i akustične gitare. Još jedan obećavajući naslednik zanata je i unuka Martina, koja je već sa samo dve godine pravila sa svojim dekom violine. Jan Nemček joj je za prvi rođendan napravio najmanju violinu ikada i time izgleda usadio u scre unuke ljubav prema ovom poslu.

Kovačički majstor je u slovačkom gradu Zvolenu, zahvaljujući razumevanju Vlade Slovačke, uspeo je da otvori školu za graditelje violina, gde je izveo četiri generacije, a nakon toga je školu nastavio da vodi njegov sin Jan Nemček Junior.

Kraljevski instrument, violinu, pravi od najkvalitetnijeg drveta i još uvek, po navici, ide u šumu i sam bira drvo koje će iskoristiti za gradnju. Najbolji materijal nije onaj najskuplji, a objašnjava i da nije bitan kakav je raspored godova, več koliko drvo odzvanja. Violina se stvara čak devet meseci i veoma je važno da se ona prirodno suši, kako bi se i farba, balzam i lak prilagodili drvenoj tabli i upravo takav instrument može trajati i preko petsto godina. 

Sa pašnjaka do naučenjaka: Život i delo legendarnog Mihajla Pupina (FOTO, VIDEO)

Ovaj graditelj violina rekonstruisao je i violinu iz 16. veka i ona danas danju svira tako zvonko da bi joj sve violine sveta pozavidele i kako kaže svaku svoju violinu poznaje po zvuku. To nije jedini smaragd u njegovoj kolekciji, ali dakako je jedan od najvrednijih koji će ostati u amanet njegovim naslednicima. Uprkos svim porudžbinama i obavezama, Jan uspeva da svake godine obraduje i nekoliko početnika, poklanjajući im prvi instrument na kojem će učiti i zavoleti muziku.

Jan Nemček i njegov način građenja violina jedinstven je u Evropi. Niko u Evropi više ne pravi instrumente na ovaj način, već se violine danas proizvode u fabrikama, gde se u milimetar može kompjuterski odrediti rez, veličina i zvuk instrumenta. Ipak, Jan je srpsko blago, koje treba čuvati od zaborava. U svojoj radionici godišnje proizvede svega pet violina, što zbog dugog procesa pravljenja, što zbog velikog broja rekonstrukcija violina, ali tih pet violina sviraće vekovima virtuozni prsti najkvalitetnijih muzičara.