OBELEŽAVA SE 80 GODINA OD RACIJE U NOVOM SADU: Jezive priče pišu istoriju, ovi delovi grada su SVEDOCI ZLOČINA
Zna se da su i majke terane zajedno sa decom u ledene talase Dunava.
Johana Breder je najstarija žrtva ubijena u Novom Sadu u raciji. Imala je 92 godine.
Laubert Apolonija-Mira bila je profesorka matematike i fizike. Živela je u Vojvode Bojovića. Stradala je sa komšijama u novosadskoj raciji. Imala je 49 godina.
OTVORENA "SVETOSAVSKA NEDELJA" U SUBOTICI: Svečanost upriličili gradonačalnik, sveštenik - kao i izložba slika "Utočišta"
NOVOSAĐANI, OPREZ! Testira se brzi voz, u ovim delovima grada NIKAKO ne prelazite preko pruge
NATO ga je zasuo bombama, srušio i mislio da je sve gotovo: Narod je ovaj most na Dunavu čekao 19 godina
Doktor Matija Satler, ugledni lekar, naročito pošten na Salajci i Podbari. Stanovao je u kući na prvom uglu Trifkovićevog trga i Miletićeve ulice.
Supruga mu je bila Katarina iz Kaća, s kojom je imao kćerku Evu, doktorku medicine. Svi su ubijeni pred svojom kućom u januaru 1942. godine u zloglasnoj raciji
Ovako može da počne najtužnija knjiga na svetu. Ali, ovo nije roman, ovo je racija koja je započeta u Šajkaškoj, 4. januara 1942. godine, a jedan od predvodnika je bio Šandor Kepiro, ratni zločinac, optužen da je lično ubio najmanje 35 ljudi u Novosadskoj raciji i učestvovao u odvođenju ljudi u Aušvic.
U Novom Sadu masovna ubistva krenula su 21. januara, a lov na ljude završen je dva dana kasnije. Utvrđeno je 4.000 osoba koje su ubijene u raciji, najmlađa žrtva je imala nepunu godinu i ubijena je na Štrandu.
- Srpsko i jevrejsko stanovništvo je faktički stavljeno van zakona na tri dana, od 21-23 januara 1942. godine. U tom mapiranju mesta kolektivnog stradanja posebno mesto zauzima Miletićeva ulica. Danas omiljena pešačka zona generacija i generacija Novosađana sa sobom nosi jednu tešku istorijsku sliku stradanja Novosađana koja se desila ovde 23. januara - govori Petar Đurđev, istoričar i direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.
Tom ulicom su u jutarnjim časovima prošli mađarski vojnici uz pucnje koji su ih pratili. Ispred kapija i kuća pucali su, kako bi preplašili meštane.
U Miletićevoj ulici, na broju 8, živela je trgovačka imućna porodica Mogin, koja poreklo vodi iz Rumunije.
- Tu kuću je kupio Sava Mogin, koji se bavio izvozom mesnih proizvoda i tako je skupio veliko bogatsvo. Ono što znamo na osnovu sećanja Paje Mogina, koji je tada živeo kao podstanar u velikoj kući, jeste da je mađarska patrola upala u kuću oko 10 časova ujutro. Tada se u njoj zatekao i Franja Kovačić, Hrvat iz Sremske Kamenice, koji je radio u jednoj poslastičarskoj radnji i kod komšija je došao da uzme vodu. Međutim, tu ga je našla patrola i on je zajedno sa njima pošao na put bez povratka - ističe Đurđev.
Prema svedočenju Paje Mogina, oni su tada poveli sa sobom i njegovog sina Borislava. A tada počinje i pljačka civilnog stanovništva. Dok je Bora izlazio iz doma on je majci znakom oka pokazao da se nešto dešava.
Kada su ušli u njegovu sobu videli su da je njegov ormar obijen i sva ušteđevina porodice Mogin ukradena.
- Tu nije bio kraj stradanja porodice Mogin. Niže prema Trifkovićevom trgu naišao je drugi sin Paje Mogina koji se zvao Đorđe Mogin, takođe novosadski trgovac od 36 godina. On je bio okupljen sa grupom civila koji su izvedeni iz kuća i tu ubijeni. On je u jednom danu izgubio dva sina i to je dovelo do velike traume - ispričao je direktor Arhiva.
Sa prvim egzekucijama na Štrandu, koji je tada bio na periferiji grada, počeli su već 21. januara.
- S obzirom na to da je bila oštra zima te 1942. godine, temperature su išle do -20, talasi Dunava su pružali šansu okupatorima da se što brže reše ubijenih lica. Mađarski vojnici su prvo dinamitom otvorili nekoliko rupa u Dunavu i napravili put do njih od improvizovanih dasaka - naglašava ovaj istoričar.
Ljudi su sprovođeni do rupa u grupama od 4-5 lica, gde su gurani u vodu ili su prvo ubijani pa bacani u Dunav. Zna se da su i majke terane zajedno sa decom u ledene talase Dunava.
- Oko 11 časova je stigla posebna naredba da ljudi skinu svu svoju garderobu. Naravno, iza svega toga opet stoji ideja pljačke, jer kao što znamo u samom izvođenju racije prevashodni cilj je bila eliminacija bogatijeg, obrazovanijeg dela stanovništva, što je opet pokazivalo da se tu pružila šansa za protivpravno sticanje materijalne imovine - nastavlja Đurđev.
Sa egzekucijom grupa nastavlja se do 16.00 sati, kada dolazi do obaveštenja da se sa ubijanjem prestane, da je racija zaustavljena.
Tog 23. januara u 16.00 časova Novi Sad je postao drugi grad a Štrand večna grobnica stotinama i stotinama Novosađana koji su se tu našli samo zato što su bili druge vere ili se prezivali neprihvatljivo.
