"Srbi, kako vas nije sramota?!" Muškarac napisao OVAJ komentar ispod NAŠE PESME za Evroviziju, pa sve zapanjio ISTINOM
Da li se slažete?
Bura oko takmičenja i ovogodišnje pobednice "Pesme za Evroviziju" se nikako ne stišava, a čini se da sada već svi, čak i oni koji nisu fanovi Eurosonga, napamet znaju pesme dve favoritkinje, Teya Dore "Ramonda" ali i Breskvice "Gnezdo orlovo".
Pobednička numera, "Ramonda" opevala je natalijinu ramondu, cvet koji simbolizuje ponovno rađanje srpske države, nakon stradanja u Prvom svetskom ratu. Smatra se da ramonda može da "vaskrsne", a opis njene vaskrsavajuće sposobnosti dao je 1928. godine ruski botaničar Pavel Černjavski. Navodno, jednog dana je prosuo čašu vode na ceo herbarijum u kojem je bila i natalijina ramonda, i u kojem je stajala sasušena čak godinu i po dana.
"Bila je pozvana, ali RTS ME JE ZAMOLIO..." Amidžić otkrio ZBOG ČEGA nije ugostio Teya Dora, već samo Breskvicu
"Svako treba da snosi odgovornost za svoje postupke i glasove" Član stručnog žirija otkrio šta je Sajsi MC radila tokom takmičenja "PZE"
Ko je Teya Dora koja će predstavljati Srbiju na Evroviziji 2024?
Kada je Černjavski sutradan otvorio herbarijum, doživeo je pravi šok jer je prethodno potpuno suva biljka tada oživela!
Sada je društvenim mrežama počeo da kruži jedan komentar koji je privukao veliku pažnju domaće javnosti, a mi ga prenosimo u celosti:
"Dobro jutro, iz ove besane noći, dragi moji, tužni Srbi. Kao direktni potomak dvojice Solunaca, imam za vas jedno pitanje - Kako vas samo nije sramota?!
Mogu da razumem da sviđa vam se drugačiji melos i druga tema ali da se usudite da blatite pesmu posvećenu onakvoj patnji ne razumem i ne želim da razumem ma koliko vam se ne dopadala. Ne daju mi preci patnjom i ponosom okićeni. Gledam i mislim koliko njima nije bilo žao a vama jeste. Žao vam je pokrenuti srce jer srca nemate.
Da imate sve bi vam se samo reklo. Ali evo da vam pomognem u slavu dedova svojih i vaših da im ponos ne dirate.
Vidite ovo crno nebo i pusto stenje.
E pod takvim nebom beše naša Srbija i naši dedovi.
Pod sivilom sama. Ostavljena bez pomoći. Kroz takve stene ljutim mrazom okovane bez hleba i obuće hodaše ti isti dedovi na putu u večnost. Na kamen posred mora ih staviše da ranjeni i izmučeni čekaju s verom i nadom jednako smrt i život. U to more legoše zaspali, obgrli ih plava grobnica da u tišini vrišti njihova mladost. Daleko iza gora osta beli sjaj rodne zemlje da čeka sabraću njihovu koju noge nosiše i za sebe i za one koje u moru i stenju ostaviše. I nosiše ih kroz drugo stenje na kome ljubavlju i znojem zalivana iz puste zemlje i smrti niče nada, neuništiva a nežna.
Večna.
To što vama ta crna noć izgleda crnje nego njima i što niste u stanju da naduvidite kako iz ljubavi niče je golema nesreća veća od njihove teške bitke.
Tebi, Teodora, i tvom timu, beskrajno hvala u ime mojih i naših dedova, za molitvu jednom rečju koja sve kaže i svakog doziva da iz ljubavi nikne ako dozvoli da ga ljubav okupa i osokoli kao jednom davno naša preživela braća i sestre i zemlja koju nam ostaviše kao zavet.
Zajedno sa primerom kako se diže iz pepela i kad se čini da nijedne nade više nema. A ima, jer ljubav čovečija je beskrajna nada", stoji u komentaru koji su mnogi podržali i koji je mnoge razgalio.
Podsetimo, Natalijina ramonda, cvet o kom Teya Dora peva, ima posebnu simboliku za Srbiju i srpski narod. Prepoznatljivi cvet ljubičastih latica opevan u stihovima pomenute pesme predstavlja simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava 11. novembra.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu slavi se kao državni praznik u našoj zemlji od 2012. godine. Pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, od 2005. godine.
Tog dana, 11. novembra je 1918. godine u Francuskoj je potpisano primirje koje je bilo na snazi do konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine kada je i formalno okončan Prvi svetski rat.
Natalijina ramonda je znak Dan primirja upravo zbog višestruke simbolike. Naime, amblem današnjeg praznika čini mitovi odlikovanja Albanske spomenice sa početka 20. veka odnosno zeleno-crne traka koja okružuje ljubičasti cvet, Natalijinu ramondu.
Naziva se i cvet feniks jer se zna da i kada se osuši, ukoliko je zalijete, može da oživi. Njeno "ponovno rađanje" spaja se sa činjenicom da je i naša zemlja uspela da "stane na noge" odnosno da oživi nakon borbi u Prvom svetskom ratu.
Cvet spada u ugroženu vrstu koja raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića ratovala protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, šro je prethoidilo oslobađanju Srbije u Prvom svetskom ratu.
Biolozi kažu da Natalijina ramonda potiče još iz vremena ledenog doba, a ramonde su kao vrsta poznate još od 19. veka kada ih je francuski istraživač po kome nose ime otkrio na području današnje Španije, odnosno u Pirinejima.
Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Natalijinu ramondu je 1882. godine u Jelašničkoj klisuri u blizini Niša otkrio je lekar i botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. Zbog kraja u kojem jeronađen ovaj cvet, Petrović je želeo da ga nazove "Niška ramonda" ali je odlučio da mu dodeli ime po kraljici Nataliji Obrenović.
Ovaj cvet je u našoj zemlji zaštićen zakonom kao „strogo zaštićena vrsta“, čime je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.
Podsetimo, Natalijina ramonda koja se može naći i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske, treća je i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi, posle „Srpske ramonde“ koju je na Rtnju našao Josif Pančić i "Ramonde myconi", endemske vrste koja raste na Pirinejskom poluostrvu.
Srbija Danas
