"Ne umem da gubim, ovog puta videćete nešto neočekivano" Filarri POMERA GRANICE muzičko-scenskog nastupa za PZE

Evrovizija je jedno od najuzbudljivijih muzičkih takmičenja na svetu, koje okuplja najtalentovanije muzičare sa celog Evrokontinenta. Mnogi ljudi širom sveta prate ovaj spektakl zbog mladalačke energije koju donose takmičari, ali i zbog neverovatnih scenskih efekata i koreografija koje se prikazuju na velikoj pozornici. Svake godine, muzičari se trude da ostave što bolji utisak na publiku svojim izvođenjima i autentičnim nastupima. Njihova strast prema muzici i želja da se istaknu često rezultiraju spektakularnim nastupima koji oduzimaju dah publici.

Scenski efekti i koreografije su još jedan faktor koji privlači publiku. Nekada su to vatrometi, svetleći kostimi ili impresivne pozornice, a nekada jednostavno neverovatna koordinacija između izvođača. Sve to zajedno čini ovaj događaj jedinstvenim i nezaboravnim iskustvom za sve koji ga prate. Zato nije čudno što ljudi širom sveta jedva čekaju da ponovo dođe vreme za Evroviziju, kako bi uživali u nezaboravnim nastupima, talentovanim izvođačima i magičnim scenskim efektima. Evrovizija je definitivno jedan od događaja koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, već inspiriše i podstiče da uživanje u muzici i umetnosti na potpuno novi način. O tome šta je sve još primamljivo u ovom takmičenju, razgovarali smo sa Filarrijem.

*

Rad Filipa Marinkova Filarrija ekipa portala Srbija Danas već neko vreme prati budnim okom. Njegova sposobnost i smelost stalnog preispitivanja granica i rušenja konvencija, čine ga posebnim. Filarrijeve numere nisu samo reprodukcija već postojećih ideja i koncepata, već istraživanje nepoznatih teritorija. Njegov rad je ispunjen svežinom i originalnošću koja inspiriše i podstiče na razmišljanje.

Filarri je pokazao da nije sklon stagnaciji i rutini. Poređenjem prošlogodišnje i ovogodišnje pesme za PZE, možemo lako zaključiti da je uvek u potrazi za novim izazovima i promenama, što ga čini hrabrim i autentičnim umetnikom, koji se ne plaši da istražuje nepoznato i nepredvidivo. Njegova divna energija sasvim sigurno ni ovoga puta neće proći nezapaženo, a publika ceni što kroz lepo Filipovo lice u svakom trenutku može da vidi još lepšu dušu.

Upravo zbog svega navedenog, poželeli smo da sa njim o pesmi i takmičenju za PZE porazgovaramo. Filarrijeva sposobnost da preispituje granice i ruši konvencije čini ga osveženjem na umetničkoj sceni, i primerom za sve one koji teže ka originalnosti i autentičnosti u svom stvaralaštvu, što posebno pozdravljamo.

Mora da se bude smiren i da se ne paniči...

- Iskreno, već sam na izmaku snaga kada su u pitanju gostovanja. Krenule su nam ozbiljne probe u studiju RTS-a, tako da se sve usložnjava i kreće ozbiljna drama i panika da li ćemo sve stići, da li je potrebna još jedna proba, da li je potrebna još jedna plesačka proba, proba kostima... sve postaje haotično, tako da mora da se bude smiren i da se ne paniči - nasmejao se od srca, iako nam je posvetio dan namenjen za druge aktivnosti.

- Nije baš da sam sasvim bio iz tog fazona, negde sam svestan da moja pesma može i da se ne svidi nekom od članova žirija i da ne prođem, ali jesam nekako očekivao, jer sam prošle godine bio u takmičenju i pesma se svidela ljudima čiji je glas važan. Iako je prošlogodišnja pesma bila izvučena iz fioke, adaptirana i upakovana kroz dobar ples i produkciju, ovogodišnja je namenski stvarana. Hajde da kažemo da bi me jako iznenadilo da nisam prošao.

- Iznenadio sam se za dosta ljudi, pogotovo zato što se poznajemo. Za neke sam i znao da će se prijaviti, s obzirom da nisu toliko bili zapaženi do sada. Jako mi je drago što je PZE postala takva platforma, gde mladi ljudi koji nisu komercijalni i ne bave se komercijalnom muzikom mogu da dođu do izražaja, i što svake godine čini mi se, PZE otkriva neki novi talenat, a stvarno ih ima. Eto, "Keni nije mrtav" je još jedan od mojih favorita, Sava (Tomić) je za moju prethodnu pesmu "Prelepi ubica" radio miks i master. Eto, mi smo svi nekako umreženi. Družimo se i poznajemo se. Iva Lorens mi je takođe super, Kat Dosa mi je preslatka... ne bih znao koga da izdvojim konkretno. To su neki novi ljudi koji nisu toliko u toj komercijalnoj sferi opaženi, jer ne stvaraju komercijalnu muziku, zato i volim da ih pomenem - složili smo se oko obostranog respekta za pomenuta imena.

- Preslušao sam sve kompozicije, bio sam vrlo uzbuđen od momenta kada je sve počelo. Svi su me molili da im otkrijem ponešto o numerama, ali ja sam ostao solidan, i za sada stvarno ništa dublje ne smem da otkrivam. Uopšte se ne osećam kao takmičar, prosto se osećam kao publika koja jedva čeka potpuni identitet same pesme.

Zorjina pesma je odlična, čak bih je i ukrao!

- Dopala mi se Konstrakta, Tejadora, Zorja. Zorjinu pesmu bih čak i ukrao, baš je, reći ćemo... konkurencija ove godine. Iako smo svi mi kolege, ipak je ovo takmičenje i siguran sam da će ove godine publika imati odličan šou, jer sam upućen u nastupe ljudi i i znam da su se svi jako potrudili oko svoje pesme.

Koliko god da je zahtevno, na PZE se stvarno osećate kao zvezda! 

- Volim kada ljudi spomenu analizu teksta, jer tekst jeste jako ozbiljan, višeslojan i dubok. Oni koji ne zalaze previše u pesmu, percipiraju je kao pesmu upućenu nekoj devojci. Može se protumačiti kao tekst o ličnom traženju i preispitivanju rodnog identiteta. Nikako nije ograničena na neku grupu ljudi. Moj doživljaj je kroz energiju, gde ja pričam o svojoj ženskoj strani, odnosno ženskoj crti, koju ima svaki muškarac, kao što i svaka žena ima svoju mušku stranu. Pričam o tome i voleo bih da kroz taj tekst podignem svest o tome koliko je bitno promatrati svoje biće. Ženska energija je kreativnost, ženska energija je umetnost... a ja sve to negujem, volim i pokazujem ljudima. Mislim da je to jako bitno za svako živo biće: da bude u balansu i da osvesti svoje kvalitete. 

- Pesma je nastala sasvim slučajno, iako sam mislio da možda nije vreme za prijavu. Vuklo me to što me takmičenje fokusira na muziku, kao i to što sam takmičarskog duha i ne volim da gubim. Jedva sam prihvatio to da prvog puta nije bilo baš sve kako treba, mada mi je uspela namera da se predstavim publici. Planirao sam da sačekam i sazrim, da "to bude to" i da odem na Evroviziju. Ali eto, splet okolnosti je išao drugačije. Radio sam u tom trenutku sa producentom "Basivitija", Nikolim Kirćanskim, koji je neobavezno uradio jedan demo, a kasnije je uleteo i genijalni Ajzi, koji je sa njim napisao tekst. 

- Početak pesme me je raspametio: "Svako je bar jednom dete bio, što ne zna šta će sa suzama" je strofa sa kojom se poistovećujem. Ja sam imao svoj svet za koji sam smatrao da ljudi neće moći da razumeju, ili da nikada neću imati dovoljno hrabrosti da pokažem svetu svoj svet. To je delovalo tada strašno i činilo me je tužnim.

- Ako sada ne budem prošao, ne verujem da ću se prijavljivati sledeće godine... mada moj menadžer stalno govori "prijavljivaćeš se dok god imaš nešto novo". Sreća je da sam sada zasta i imao. I stvarno, na ovom takmičenju je fantastično što imate neko iskustvo koje ne možete imati nigde drugde! Čak ni velike zvezde ne prolaze ovakve probe i pripreme kakve mi imamo. Koliko god da je teško, stvarno se osećate kao zvezda, jako lepo iskustvo i jako lep osećaj.

Ove godine neću imati konkretnu koreografiju, imaću scenski pokret i možete se iznenaditi kada budete videli da sam sam na sceni. Imaćemo ove godine i pomoć tehnologije kakva se još uvek sigurno nije videla na PZE. Navikao sam sada već na sve uslove. Pesmu "Prelepi ubica" smo snimali na Durmitoru, na -10 stepeni. Mene sav taj kreativni proces "radi", ali ja pod adrenalinom ništa drugo ne osećam. Bilo je hladno, ali i čitav tim se smrzavao, znao sam da moram da budem na visini zadatka.

Ja ne umem da izgubim!

- Najviše radim na mentalnom pristupu ovom takmičenju i trudim se da nemam nikakva očekivanja. Idem redovno i na psihoterapiju, jer sam toliko takmičarki nastrojen. Ja ne umem da izgubim! Čak i kada igram neke društvene igre - ako ne pobedim, to je katastrofa! Naravno, ne bez perspektive. Očekujem da nemam očekivanja, očekujem da dam sve od sebe, očekujem da ću kroz pravo svetlo ljudima uspeti da pokažem svoj talenat jer će ove godine mnogo veći fokus biti na pevanju i na samom performansu. I ovoga puta, pevaću uživo. Iako neki pokušavaju da dovedu to u pitanje, ja sam školovani muzičar i ne bih to ni potencirao da nemam potvrdu ljudi iz muzičkog sveta, koji su vrhunski profesionalci.

Filarrijeve reči dozvolile su prostor da kroz ovaj tekst i mlađe generacije spoznaju ko su ljudi koji stoje iza pesme "Ko je ta žena". Ajzi i Kej su inače velika imena domaće scene, čiji je dubok pečat utisnut prevashodno na hip-hop scenu, a kasnije i u druge muzičke pravce. Andrijano Kadović Ajzi je svoj drugi album "Jači od smrti" objavio 2013. pod pokroviteljstvom izdavačke kuće Basiviti didžital i doneo jednu svežu, mračnu i tvrdu priču iz geta na rep scenu, a danas je njegova izdavačka kuća 3PM, u kojoj je izvršni direktor i suosnivač. Ana Kokić, Milica Pavlović, Edita Aradinović, Anastasija Ražnatović su samo neka imena koja su imala sarađuju sa Ajzeom. Nikola Kirćanski Kei je srpski reper, tekstopisac, kompozitor i muzički producent, a istoji iza numera Sare Jo, Zoi, Slobe Radanovića, Katarine Živković i mnogih drugih.

Da li postoji univerzalni recept za dobru pesmu, kao i kojih još tema smo se dotakli u ovom razgovoru, pogledajte u prilogu ispod.

*sve fotografije i profesionalni snimci korišćeni u ovom tekstu ustupljene ljubaznošću Filarrijevog tima

Srbija Danas/Maja Đorđević