ZEMUNCI HTELI DA UBIJU VOJAŽA I NJEGOVOG BRATA: Posle Đinđićevog ubistva i ranjavanja oca preživeli su pakao

Mihajlo Veruović Vojaž kaže da je nakon ubistva Zorana Đinđića sa porodicom morao da beži od mafije! Taj 12. mart 2003. godine, kada je izvršen atentat na tadašnjeg premijera Srbije, osim što je iz korena promenio celu političku situaciju u zemlji i regionu, velike posledice ostavio je i na porodicu Veruović.

Mihalov otac Milan tog dana je ranjen u leđa dok je bio na radnom zadatku kao Đinđićev telohranitelj. Posle nemilog događaja za Vojaža, njegovog godinu dana starijeg brata Vasilija, majku Žanu i oca Milana problemi su tek počeli.

- Nakon Zoranovog ubistva mafija je pretila mojim roditeljima, čak su i mom bratu i meni životi bili ugroženi. Majka i otac su se plašili za našu bezbednost i zbog toga su odlučili da se odselimo iz Srbije. Otišli smo u Strazbur u Francusku. Imao sam godinu i po dana, a brat nepune tri. Roditeljima je bilo mnogo teško. Trpeli su veliki pritisak i dugo su živeli u paranoji šta će i kako dalje. Postoji tu mnogo stvari koje ja još uvek ne znam, zbog toga ne mogu u potpunosti da se otvorim na ovu temu, ali znam da nije bilo nimalo bezazleno - počinje Vojaž svoju životnu priču za Hit i dodaje da roditelji ni u jednom trenutku nisu dozvolili da to utiče na njegovog brata i njega:

Bili su svesni da jedino njih imamo na ovom svetu. Zbog cele situacije brat i ja sve do polaska u osnovnu školu nismo mogli da imamo mnogo drugara i da se socijalizujemo, već smo uglavnom bili okrenuti porodici. Zato su se roditelji potrudili da nam pruže sigurnost kod kuće jer da smo izgubili poverenje u njih, izgubili bismo sve.

Vojaž priča da su se majka i otac u početku u Francuskoj teško snalazili, ali da su se brzo prilagodili novoj sredini i uslovima života.

- Nisu govorili ni engleski, ni francuski. Tata se oporavljao od rane od metka koju je zadobio u predelu leđa, pa je majka više provodila vreme s bratom i sa mnom. Bio sam mali kada se sve to desilo i nisam ni znao šta znači kada je neko ranjen, šta je atentat, a šta pištolj... Bez obzira na sve, borili su se da nas izvedu na pravi put i za kratak period su uspeli da se prilagode i obezbede nam najosnovnije potrebe - priča mlada pevačka zvezda i dodaje da je oca prvi put pitao za ožiljak tek kada je napunio sedam godina:

- Zbog rane od metka imao je operacije od kojih mu je ostao veliki ožiljak na stomaku. Kada sam ga prvi put pitao: "Tata, od čega ti je taj ožiljak?", odgovorio mi je: "Ujela me je žaba." Kasnije, kada sam porastao, shvatio sam šta se dogodilo i od čega mu je ožiljak.

Prošlo je 19 godina od ubistva Zorana Đinđića, a na dan svake godišnjice Vojažov otac oseća posebnu tugu. - Znam da je posao telohranitelja radio iz srca. Ispričao mi je mnogo zanimljivih anegdota i situacija koje je doživeo dok je bio telohranitelj, ali ne mogu da ih iznosim u javnost. Na svaku godišnjicu atentata mom ocu se vrate sećanja na taj dan i rastuži se. Sa Zoranom je proveo dosta vremena i imali su zajedničke ciljeve za koje su se borili. Tog 12. marta za mog oca nije umrla samo jedna osoba i dobar prijatelj već ceo ideal i vizija u koju su verovali.