"Hvale se bogatsvom i vilama, a uzimaju finansijsku pomoć od države" - Vendi urnisala ove pevače, a evo šta je čula za Karleušu
Vendi je u novogodišnjem intervjuu progovorila o nastanku pesme „Fisija“, o svojoj odluci da ne nastupi na šabačkom vašaru, o tome zašto joj je kompliment kada je vređa Marko Đedović, o svojim planovima da napiše još jedan roman, kao i o tome kako danas gleda na estradu.
Vesna Vukelić Vendi, pevačica i književnica, koja je više od trideset godina prisutna na srpskoj estradnoj sceni, nastavila je da izaziva pažnju i u 2024. godini, a nesumnjamo da će nastaviti da to radi i u novoj 2025. godini.
U novogodišnjem intervjuu za Srbiju Danas, Vendi je s mnogo strasti i iskrenosti analizirala prošlu godinu, komentarišući događaje koji su obeležili njen život i karijeru. Bogatog vokabulara i snažnog karaktera, ona je ponovo dokazala da se ne boji da bude iskrena i autentična.
Nova godina je trenutak kada se podvlači crta i pravi životni bilans. Stoga, moram na početku da te pitam kakva je tebi bila 2024. godina?
- Svaka godina nosi svoje lepe strane, a ja se trudim da se bavim samo tim lepim stvarima. Mračne i teže strane života doživljavam kao iskušenja. Dobrota godine ogleda se upravo u pobedi nad iskušenjima. Kada čovek uspe da pobedi iskušenja i kada je borben, kao što sam ja, onda čovek može reći da je godina bila dobra. Sa te strane sam zadovoljna.
Situacija se pročišćava na svakom planu, od mikro do makro nivoa. Razvrstava se žito od kukolja, sve postaje jasnije, i ono što nije dobro odlazi u zaborav, dok se loše usitnjava i nestaje. Pregled situacije je vrlo jasan, a u životu, čovek mora da ima dobar pregled da bi mogao jasno da vidi i pravilno da deluje.
Princip „dobro radi, dobrom se nadaj“ trebalo bi da bude pravilo svakog čoveka. Vodim se tim pravilom. Kada čovek radi dobro i seje dobro, ne treba da se osvrće unazad, već da nastavi da se bori i ide napred.
Verovatno si jedina pevačica u istoriji koja je uspela da stvori hit pesmu spontano, tako što si u emisiji otpevala samo jedan jedini stih. Reč je o stihu: "Fisija u nuklearnom reaktoru, sa neutronom sve je lakše." Pesma je postala nezaobilazni deo tvojih nastupa, a osim toga, dostupna je i na muzičkim platformama, te je postala pravi trend na TikToku. Šta misliš, u čemu je tajna njenog uspeha?
- Ta pesma je zaista nastala spontano, ili kako bismo rekli, "na bombu". Obradila sam temu koja je, u svojoj suštini, veoma opasna i intrigantna. Sama fisija, kao naučni pojam, nije nešto čime može da se bavi svako, pogotovo ako govorimo o njenom izvornom smislu. Međutim, ako posmatramo fisiju u prenesenom značenju, može delovati kao da je nastala ad hoc. Ipak, istina je da u životu čovek mora imati jasno posložene misli i "pune fioke" u svojoj glavi. Kada se sve to spoji, može sve da izgleda spontano, ali zapravo dolazi iz dubokog razumevanja i razvijenih moždanih vijuga.
Bez znanja i iskustva, nemoguće je stvoriti pesmu ni iz čega. To što sam ja uspela da uradim u emisiji, pokazuje da je svaka reč i svaki stih rezultat dugogodišnjeg rada i razmišljanja. Fisija nije samo naučni termin, već i simbol stvaranja koje dolazi iz punih moždanih vijuga i prave inspiracije.
Da li planiraš da taj stih pretočiš u kompletnu pesmu, odnosno da je snimiš u studiju, napraviš muziku i proširiš tekst, ili ti je dovoljno da on ostane na nivou jedne rečenice?
- Naravno, imam ogroman pritisak od svojih fanova. Zaista ogroman. Nisam ni bila svesna šta sam postigla i kakav je to bum izazvalo. Sada svi traže nastavak, jer je to ozbiljna tema, i u svom licu i naličju. Sigurno ćemo raditi na tome.
Osim toga, uskoro planiram da izbacim dve nove pesme – tačnije, dve obrade svojih starijih pesama, koje će ponovo zaživeti i postati aktuelne. Reč je o pesmama "Pevačica" i "Meden, nerazveden", za koje takođe imam veliki pritisak od publike da ih ponovo obradim.
Planiram da u toj ekipi obradim i svoju pesmu "Lovator", ali to nije posao za svakoga. To mogu da urade samo dve osobe koje imaju poseban šlif za budućnost, jer ta pesma zahteva nekoga ko je pravi "kosmonaut" – neko ko može da razmišlja daleko unapred i da pesmi da novu dimenziju.
"Postoje pevači na spsiku državnih preduzeća"
U septembru je, kao grom iz vedra neba, odjeknula vest da nećeš pevati na Šabačkom vašaru. Tada si izjavila da je odluka doneta kao "vaspitna mera" za određene ljude. Svedoci smo da je ove godine šabački vašar bez tebe prošao prilično tiho i da se o njemu nikada manje nije pisalo. Kako sada, tri meseca kasnije, komentarišeš ovu odluku? Da li je u međuvremenu došlo do neke izjave, izvinjenja ili možda promene odnosa?
- Moja odluka da ne nastupam na šabačkom vašaru bila je vaspitna mera, a vaspitne mere moraju da se preduzimaju kako bi se problemi rešili. Neki su neuspešno pokušavali da objasne šta se dogodilo, poput Ere Ojdanića, ali to je bilo mešetarenje – prase se ne goji pred Božić. Istina je da sam ovaj potez mogla povući pre dve, tri godine, možda i ranije. Međutim, nisam to želela upravo zbog fanova. Čekala sam da oborim rekord pre nego što donesem ovakvu odluku. Godine 2023. smo oborili rekord svih rekorda u istoriji šabačkog vašara – nikada do tada nije bilo tolikog interesovanja i pažnje. Mojim odsustvom omogućeno je da se sada teren očisti i pokaže ko je zaista jak.
Oni protiv kojih su preduzete vaspitne mere nisu se oglašavali. Ljudi često misle da ćutanjem i izbegavanjem komentara problemi nestaju i da će svi zaboraviti. Međutim, dela govore. Moj oboreni rekord i dalje stoji kao svedočanstvo. S druge strane, oni sada ćute. Svaki neuspeh i manjak interesovanja publike, a on je bio ove godine evidentan bez mene, pokušavaju da zamaskiraju ćutanjem.
Ipak, vašari jesu važan deo tvoje karijere i ti si neko ko je pevanje na ovakvim manifestacijama uzdigao na novi nivo. Možeš li da podsetiš naše čitaoce zašto si uopšte počela da pevaš na vašarima?
- Ja sam pevač s ograničenim prostorom za pevanje, verovatno zato što nikada nisam radila ni za jednu službu. Iskreno, bila sam iznenađena kada sam saznala koliko pevača sarađuje sa raznim službama, a neki to rade i više od šezdeset godina. Rade za različite strukture, uključujući i onu koja se smatra 'državom u državi'. Zna se o kojoj je službi reč – o titoističkoj službi koja neguje svoje pevače još od tih dana. Oni imaju svoja takmičenja, svoje žirije, dovode svoje pevače i nameću ih. Dolazimo do apsurda – postoje pevači koji se pojavljuju na televizijama, ali nemaju nijednog pravog fana. Ako ih i imaju, mogu se izbrojati na prstima jedne ruke. I dok se takvi guraju svuda, ja sam tu gde jesam, s ograničenim prostorom za delovanje. Već dugo mogu da pevam samo na alternativnim mestima, jer na događajima koje kontroliše ta služba nemam pravo nastupa.
Vrlo sam precizna u definisanju ovog problema. Ovo nema veze sa dnevnim dešavanjima, ne bavim se današnjom politikom – govorim o višedecenijskim procesima. Kako je moguće da toliki broj pevačica bude na platnom spisku Pošte Srbije ili Železnica Srbije? Kako je moguće da pevači uzimaju državnu pomoć namenjenu za krizne situacije, kao što je bilo ono sa koronom, a hvale se vilama i bogatstvom? Znam samo da Jelena Karleuša nije uzela taj novac. Ona se time nikada nije hvalila, ali sam pouzdano saznala da je jedna od retkih koja nije uzela ni dinar od države. Kod drugih, čak su i članovi porodica koristili te pogodnosti. To je bruka i sramota. Ja nikada ništa nisam uzela od države.
Morala sam da pevam na vašarima, gde nije bilo subvencija ni pomoći. Tamo sam okupljala po 600-700 ljudi. Kada su videli moj uspeh, pokušali su da me omalovaže nipodaštavanjem vašara kao mesta za nastup. A sada, kada su vašari postali simbol prestiža, opet rade protiv mene. Vašari su postali prestiž jer su ljudi zasićeni melanholičnom muzikom, bezličnim pevačima i monotonim repertoarima koji kruže po gradovima. Pevači koji su na platnim spiskovima državnih preduzeća već decenijama uzimaju plate bez ikakvog opravdanja. Takvi ne bi mogli da nastupe na vašaru – tamo se traži istinska energija, snaga i sposobnost da se publika osvoji. Na vašaru ne možete izaći kenjkavi i nesposobni. A takvih imamo na pretek – ljudi koji opstaju samo zbog gramzivosti i podrške sistema. Ipak, ubeđena sam da će se ove godine mnogo toga promeniti. Očekujem da će nestati veliki broj onih koji vise po žirijima i televizijama, a suštinski nemaju nijednog fana. Kao što je govorio vladika Nikolaj: ‘Blagosiljam svoje neprijatelje, jer bez njih ne bih mogla biti jaka.’ Čovek mora biti vitez i ratnik. Da nije bilo teških borbi i prepreka, ja ne bih postala ovo što jesam. Pevala sam tamo gde ni orlovi ne svijaju gnezda. S takvim iskustvom, sve što radim dolazi iz snage i samopouzdanja te i mogu fisiju da izbacim iz rukava.“
"Mnogi pevači ne znaju da napišu ni pismo majci iz zatvora"
Prošle su tri godine otkako si objavila svoju knjigu "Misterija crne žene". Mnogi pevači su objavljivali knjige, ali sve su bile aktuelne samo dva meseca, dok tvoja, i posle tri godine, i dalje izaziva pažnju. U čemu je razlika između tvoje knjige i tolikih drugih koje su pisali estradnjaci, a koje su brzo pale u zaborav?
- Moja knjiga se i dalje prodaje, a do sada sam čak peti put morala da doštampavam nove primerke. To je roman, a ne biografija niti zbirka novinskih članaka. To sam pisala ja, vlastitim rukama i znanjem. Reč je o složenom štivu koje zahteva obrazovanje i promišljenost. Za razliku od onih koji nisu u stanju da napišu ni pismo majci iz zatvora, ali su prvi da uzmu državne pare i time se obesčaste.
Misterija crne žene je kompleksan roman, sa brojnim narativnim krakovima, oplemenjen znanjem iz teologije, biologije, istorije i detektivske analitike. Demaskira, razotkriva i povezuje. Trebalo je imati veliko znanje i veštine da se dvadeset različitih niti poveže u jednu zajedničku tačku. To može samo neko ko je obrazovan, ko ima dubinu i širinu u svom radu. Takvo delo ne može napisati neko ko ne zna ni da čita, već samo sriče: ‘Moma voli mamu. Mama voli Momu.’ Takvi pisci sa estrade mogu da pišu slikovnice, i to poštujem – bolje nešto nego ništa.
Dobar roman nikada ne zastareva, pogotovo kada obrađuje aktuelne teme poput veštičarenja i magije. To su rak-rane našeg društva, ali i globalno. Mi, kao narod Svetog Save, dobili smo izvorno, čisto pravoslavlje koje čini da demoni drhte. Ljudi često to ne razumeju i umesto Hrista u centar svog života stavljaju Mamona, idolopoklonstvo i poklonjenje nečistim silama. Zamračena svest vodi čoveka u zavist, gordost, pohlepu, blud i gramzivost. Takvi se okreću okultizmu, a to se dešava samo tamo gde ljudi nisu ocrkovljeni i duhovno vođeni.
Znamo da puno radiš. Imaš li vremena da napišeš još jedan roman?
"Naravno, imam vremena za sve, a ako i nemam, naći ću ga na uštrb spavanja. Verovatno ću od nove godine ukinuti spavanje – na spavanje imaju samo oni koji su na platnom spisku. To su konformisti, poni mogu. Ja nemam pravo na to, pa moram da ubacim u desetu brzinu.
Kompliment mi je kada me vređaju osobe kao što je Marko Đedović
Nedavno je Marko Đedović na svom Instagramu napisao da tebe plaća antihrist kako bi skrnavila pravoslavlje. Nisi se oglašavala tom prilikom. Zašto?
"Đedović sebi postavlja pitanja i sam sebi daje odgovore. On je to pisao na Instagramu, a to je njegovo privatno vlasništvo. To me ne zanima. Mene zanima samo kada se neko oglasi preko TV-a. Tada je drugačiji kontekst. A šta će ko da piše, maže, trtlja i prtlja na društvenim mrežama – to me ne zanima. I on je tu njivu kupio, a to što on sadi korov, ne mogu se sad čuditi što neko sadi korov na svojoj njivi.
Taj korov on i jede pošto mi smo mogli da vidimo da je on neocrkvenjen čovek, njega niko nije video na liturgiji, niti posti, niti se pričešćuje, protraćio 40 godina i on priča o međuljduskim odnosima. To je čovek koji je neocrkvenjen, a zna se ko je neocrkvenjen i ko beži od krsta, samo jedna nečlista sila. On je sam sebe time opisao.
Meni je najveći kompliment kada me spominju na tom škrabalu, zvani Instagram, i kada takvi ljudi napišu nešto o meni. To je najveći kompliment, jer to znači da je sve u savršenom redu. To je baš suprotnost onome što oni misle. On ti je direktno iz svog legla pokazao svoju mračnu stranu.
Maja Nikolić i Evrovizija
Dosta se komentarisalo tvoje gostovanje u jutarnjem programu sa Majom Nikolić povodom Evrovizije, gde si se u jednom trenutku i izvikala na nju. Gledaoci, a i ti, pošto si bila u studiju, čuli su sve što je Maja govorila o tom festivalu. Između ostalog, spominjala je promociju satanizma, pa čak i neko jaje iz kojeg se rađa Lucifer, zajedno sa drugim bizarnostima. Međutim, poslednja vest je da će se Maja ipak takmičiti na Pesmi za Evroviziju. Zašto Maja, koja je toliko kritikovala Evroviziju, sada želi da bude predstavnik na ovom muzičkom događaju?
- Na Majinu želju da se takmiči na Evroviziji nakon svega, gledam isto kao što gledam i na jednog teologa koji se pojavio u emisiji sa Majom Nikolić. Reč je o jednom "đavoimamu" teologu, jer crkva ne stoji iza njega. Verovatno ga je pozvala Maja Nikolić, jer sve indicije ukazuju na to da ga je upravo ona pozvala. On je u tu emisiju došao da „laje“ na mene i da podeli sve moguće komplimente njoj, te su se njih dvoje složili da je Majin dekolte "pobednički dekolte" te da je ona pravi primer ocrkvenjavanja i vernika.
Sve su to neozbiljne stvari i neozbiljni ljudi. Od primera do primera možemo videti koliko su to neozbiljni ljudi, da ne kažem nešto ružno. Princip "pljuni pa poliži" je karakteristika neozbiljnih ljudi, a neozbiljan znači nekarakteran. A kada je neko nekarakteran, to znači da ne vidi dobro, da mu je potrebna dioptrija, da su mu suženi vidici. Ne možemo od tih duhovnih slepaca tražiti da nam pokažu put. Dakle, u toj priči, kada se pljune pa poliže, to je sve karakteristika nekarakternih ljudi.
Misliš li da Maja ima šanse da bude predstvnik Srbije na Evroviziji?
- Maja bi volela da bude lirski subjekt, i zbog takvih lirskih subjekata smo i nadrljali. Oni su sveprisutni, a kada se dotaknu jutra, oni sve upropaste. Šta god da dotaknu, oni uprostaste. I šta sad da kažem? Eto, volela bih da bude na Evroviziji i da bude uspešna onoliko koliko uspešno izvodi pesmu „Jutro je“ ili Šikicu".
Da li si ikada poželela da predstavljaš Srbiju na Evroviziji?
- Ne. Prvo, Evrovizija je za ljude u afirmaciji, za nove talente, za omladinu koja treba da se dokaže i pokaže. Ne znam stvarno šta se prijavljuju za takmičenje ovi stariji pevači koji su dosadili i Bogu i narodu, i koji se oslanjaju na štap. Ne znam šta će oni na Evroviziji? Oni treba da idu tamo gde se koriste proteze i ortopedska pomagala. Znači, traže ortopedska pomagala pre podne, a posle podne vežbaju za Evroviziju? Takvi nam ne trebaju.
"Estrada je žabokrečina"
Kako ti se činila estrada u 2024. godini? Postoji li neki događaj ili ličnost koju bi posebno pohvalila?
- Postoje ti javni događaji o kojima previše ne razmišljam. Ne dotiču me, a i preskačem da ih vidim jer su, po nekom mom mišljenju, šablonski. To sve pretvara u žabokrečinu, i ne želim da se upuštam u to. Kad mi izađe na telefonu, odmah preskačem. Nemoguće je sve ne videti, ali u suštini, jedino me zanima da li ima sveže i kvalitetne krvi. Kvalitet se ne meri samo izvođenjem, jer postoji jedno merenje mnogo važnije, merenje stava i karaktera. Jako je važno da neko ima stav i karakter, jer onda on u sebi ima silu istine, silu pravde, silu ljubavi. Nama su potrebni ljudi koji imaju silu u sebi, ne samo oni koji se ukopavaju u zemlji i kopaju kao krtice do jezgra zemlje, a zna se ko obitava u jezgru zemlje – nečastivi. Nama su potrebni ljudi koji svetle. Sveže krvi ima. Kada se podvuče sve, imam utisak da je planetarno vreme koje se nadvilo na Zemlju i koje vuče čoveka u jednu izolaciju, u jedan individualizam, antisocijalno ponašanje, oslabilo karike i da su se utvare rasklimale. Očekujem da će u ovoj godini mnogo toga otići u zaborav, a da će pozitivne snage prevladati. Veliki sam optimista kada je ova godina u pitanju, verujem da dolaze dobre godine – teške, borbene, ali dobre godine. Kako kažu sveti oci, na zlu se ništa ne gradi, a posebno ne život.
Omladina je jaka. Meni je žao omladine jer žive u vremenu koje je raskupusano, jer je nečastivi doveo ljude u poziciju da se nadvio nad njima. Međutim, ne može nam ništa zlo ako mi imamo silu u sebi. A ja primećujem da omladina ima silu u sebi, bez obzira šta se nadvilo nad njom. Mislim da su to dobra deca, pri čemu mislim ne samo na maloletne, nego i na ove koji imaju 20, 25, 35 godina. Meni je najveća satisfakcija kada pogledam iza sebe i vidim dobre generacije. Ti mozgovi, i ta pamet neće moći da poklekne kada imamo takvu priču iza sebe. Mislim da ova deca nisu klimoglavci i da vrlo dobro znaju da detektuju stvari i da razvrstavaju dobre i loše.
Šta želiš našim čitaocima u 2025?
- Želim da imamo što više ljudi koji svetle karakterom, da budemo nesalomivi, da se trošni uruše do kraja, da istina, pravda i ljubav budu nikad jači. Da se borimo istinom, pravdom i ljubavlju protiv zla, i da demagogija zlih ljudi koji mešetare i prevrću priču, tako što se bave efemernim pitanjima, tipa, da li je neko pogodio visoko C dok je pevao ili nije, a iza tog visokog C kriju se blud, razvrat, prevare i sektaštvo. Da ne okrećemo sisteme vrednosti, već da gradimo karaktere, a kada budemo imali jake karaktere, imaćemo i visoko C.