KRIJE TALENAT: Sin Marine Tucaković voli IZOLOVAN život, ŠOKIRAĆE vas šta RADI u TAJNOSTI!
Smeta mu popularnost...
Sin Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute, Milan Radulović Laća, poslednjih godina napisao je nekoliko velikih hitova, a pošto mu popularnost navodno smeta, javnost je u njegov rad slabo upućena.
On, naime, ne želi da se eksponira, niti da se pojavljuje na crvenom tepihu i odlazi na javne događaje, voli izolovan život u krugu odabranih prijatelja, a to što potiče iz porodice koju zna čitav Balkan ostavlja ga potpuno ravnodušnim - makar pred očima javnosti.
SKANDAL - KARLEUŠA FIZIČKI NAPALA SAŠU NA SNIMANJU ZG: Popović otkrio OVO JAVNO, pa dobio po ustima
POVUKAO JE ZA RUKU NA NASTUPU! Mladić PRIŠAO Gogi, a ona se NIJE NADALA OVOME! Usledio ŠOK!
JK OBJAVILA SNIMAK IZ BOLNICE Poslednji dani Divne Karleuše! Jedan DETALJ izmamiće vam SUZE (VIDEO)
Reflektori i slava koji prate njegovu porodicu doneli su mu i to da se u javnosti pišu i one manje lepe stvari o njemu. Za ime Marininog sina do sada se vezivalo i nekoliko skandala, poput navodnog hapšenja zbog posedovanja droge, potom da je kao dečak voleo da pravi brojne smicalice pevačima, ali i to da mnogi tvrde da likom podseća na holivudskog glumca Džonija Depa.
Pre četiri godine francuska nacionalna televizija posetila je Srbiju kako bi snimila dokumentarni TV film o fenomenu turbo folka.
Zanimljivo je da je jedan od saradnika Milan Laća Radulović. U autorskom tekstu za jedan portal sa naslovom "Kako je biti sin srpskih selebritija", Milan je opisao kroz šta je sve prolazio i šta ga je tokom svih ovih godina mučilo.
DA LI BISTE JE PREPOZNALI!? Evo kako je Goca Tržan izgledala na POČETKU KARIJERE! Crnokosa ROKERKA!
NAKON NEVEZIVANJA POJASA: Oglasio se Lazić - evo šta je imao da poruči! Spomenuo i nju... (VIDEO)
PREOKRET! Ana i Rasta se ipak NE razvode! Za sve zaslužna Đurićeva MUDROST!
Osvrnuo se na medijske natpise da je jednom prilikom bio uhapšen zbog posedovanja narkotika:
- Jeste, našli su mi heroin. Jeste, heroin je praškast, bar u Srbiji. Jeste, priveli su me, a ne uhapsili. Bilo ih je petorica-šestorica i bili su jako fini. Osim jednog, naravno, jer uvek mora da se nađe taj jedan da bi se ispoštovala dramaturška matrica "good cop/bad cop", grlat i iskompleksiran, iako fizički nenasrtljiv. U ćeliji sam se zadržao nepunih sat vremena, i mogu da kažem da i nije tako strašno i traumatično kako to većina ljudi zamišlja; miris urina je malo oštriji, ali opet blaži nego na Autobuskoj stanici Beograd", stoji u tekstu Radulovića koji dalje opisuje detalje šta se kasnije dogodilo.
- Za tih sat vremena jedino o čemu sam mislio su bili moji roditelji, i kako treba da im se pojavim pred očima, osramoćen, tek pušten iz zatvora, i bez pertli na cipelama. Jer to je neminovno - oni će to saznati kad tad putem ovih ili onih kanala, a ja nemam taj prerogativ da im prvi otkrijem i kažem šta mi se desilo. (Ili slažem i prećutim.) Zašto? Jer sam sin poznate ličnosti = ja sam poznata ličnost", opisao je tada Laća.
Prisetio se momenata kada je bio dete i kakve sve smicalice je pravio estradnim umetncima koji su dolazili u njegov porodični dom po hitove koji će ih kasnije proslaviti.
- Bio sam izuzetno intuitivno i hiperaktivno dete, i kako bih sačuvao roditelje samo za sebe, smišljao sam razne pakosti prema onima koje energetski nisam prihvatao i koji su mi "smetali". Sad mogu da kažem, do granice kretenizma. Neki su zaista zaslužili moje male osvete, a neki su, kolateralno, prošli kao bosi po trnju jer su se prosto našli na putu. Sad mi je žao što sam Harisu Džinoviću pi*ao u viski - sad ga uvek rado popijem kad god se nađem u njegovom društvu, jer je sjajan tip", napisao je sin Marine Tucaković i istakao:
- Mislim da ne postoji pevač koji nije imao muke s "malim Laćom". Uveren sam da su se neki i psihički pripremali pred dolazak u našu kuću koliko je moja destruktivnost i zločestost bila neiscrpna. Estrada je užasno neobičan svet suštinski običnih ljudi. Znam je kao zlu paru, maltene sam se rodio u njoj, i nije me sramota da priznam da sam, pasivno ili aktivno, deo nje.
