Našem GLUMCU niko od kolega nije došao na sahranu! Ispraćen na večni počinak u krugu najbližih, a ovo mu je bila poslednja želja
O njegovom privatnom životu malo se zna, sem da je uvek nosio burmu.
Glumca Dušana Počeka pamtimo po ulogama Jezdimira Uskokovića, Ilije Pandurovića, Zečevića u veoma popularnim domaćim serijama.
Dušan Poček, rođen je 1932. godine, a preminuo 2014. godine. Na sahranu mu nije došao niko od kolega, navodno je to bila njegova želja, pa su ga na večni počinak ispratili samo najbliži.
Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta Dušan Poček, odigrao je čitav niz uloga, među kojima su najznačajnije one u teatarskim komadima Nikoletina Bursać i Poltron.
Jelica Sretenović je jednom prilikom za Story govorila o njemu nakon njegove smrti:
"Dušan je bio odličan glumac, dobar kolega, inspirativan partner i nadasve predobar i skroman čovek. Mnogo zajedničkih scena snimali smo u seriji "Bolji život". Radio je brzo, tačno i trudio se da bude sugestivan. Toliko uverljivo je tumačio lik hipohondra, da sam se ja u pojedinim trenucima i nervirala. To je radio na takav način da su se gluma i stvarnost zaista sudarale. Ostaće mi u veoma lepom sećanju. Poštovanje njegovoj porodici i iskreno saučešće..."
U biografiji glumca nema podataka o njegovoj porodici, ali smo svi mogli da vidimo da je burmu uvek nosio. Dušan je voleo da u nekom fensi kafiću popije kafu među omladinom, a u međuvremenu je dobio nadimak "sajber penzioner" zato što je bio aktivan u internet sferi i prihvatao je nove tehnologije.
U jednom video klipu koji se bavi temom internet blogova Dušan Poček priča:
"Dobro došli na lekciju o novom talasu interneta. Ja sam Dušan Poček, glumac u penziji. Dakle, ja nisam Jezdimir Uskoković iz "Boljeg života", Ilija Pandurović iz "Srećnih ljudi", Zečević iz "Porodičnog blaga"..."
"Ja sam Duško Poček i pričaću vam o tome šta sve danas možemo sa internetom."
Navodno je sahrana upriličena po njegovoj želji na Novom groblju u Beogradu u krugu najbližih.
Rođen 16. maja 1932. godine u Beogradu. Široj publici prvi put se predstavio 1960. u maloj ulozi u filmu Vojislava Nanovića "Bolje je umeti", u kojem su glavne uloge igrali Pavle Vuisić i Milena Dravić.
Uloge po kojoj ga publika najbolje pamti jesu uloge penzionera i bolesnika Jezdimira Uskokovića u seriji "Bolji život" i Ilije Pandurovića u seriji "Srećni ljudi".
Igrao je u brojnim serijama i filmovima kao što su Put oko sveta, Bokseri idu u raj, Ljubav na seoski način, Salaš u malom ritu, Više od igre, Vruć vetar, Kamiondžije...
Poslednje televizijske uloge ostvario je u serijama "Šešir profesora Koste Vujića" i "Montevideo, Bog te video".
Poček je prvobitno studirao medicinu i pred sami kraj tih studija upisuje Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu. Odmah po završetku Akademije došao je u Beogradsko dramsko pozorište, čiji je član bio do penzionisanja.
Na sceni Beogradskog dramskog odigrao je čitav niz uloga od kojih je najpoznatija uloga Jovice Ježa u “Nikoletini Bursaću”, predstavi koja je igrana preko 400 puta.
Preminuo je 18. marta 2014. u Beogradu.