"Tatice moj, tugujemo..." Ćerka Anita održala potresan govor na sahrani Dragoslava Lazića - supruga se gušila u suzama

U Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu danas je ispraćen na večni počinak čuveni reditelj Dragoslav Lazić, koji nas je napustio 23. oktobra, u 87. godini života. Njegova porodica, prijatelji i kolege okupili su se kako bi  mu uputili poslednji pozdrav.

Već oko 11 sati, ispred kapele na Novom groblju počeli su da pristižu ljudi koji su želeli da se oproste od Dragoslava Lazića. Njegova porodica je primala saučešća u kapeli.

 Nakon govora njegove ćerke Anite, u umetnikovu čast puštena je pesma, a zatim je Lazić sahranjen. Porodica je, duboko potresena, ispratila voljenog reditelja – svi su u rukama držali crvene ruže, a najmlađi sin prvi je položio cvet. 

Supruga Dragana, skrhana bolom, oprostila se kroz suze. Nakon spuštanja kovčega, porodica se u suzama grlila.

Posmrtni govor održao je i Draško Aćimović, evocirajući uspomene na značaj i ostavštinu velikog umetnika.

Anita Lazić, koju je reditelj dobio u braku s glumicom Snežanom Savić, kratko se s bolom obratila:

- Naučio nas je šta je ljubav. Tatice moj, tugujemo ponosno. Neka te gospod pomiluje i u večni zagrljaj primi. Neka ti je večna slava i hvala.

Glumica Snežana Savić se nije pojavila na sahrani.

Katarina, jedna od ćerki Dragoslava Lazića takođe se obratila potresnim rečima:

- Kroz život ga je pratila ljubav. Zato ima petoro dece i suprugu Draganu. Naučio ih je šta je ljubav, bio je čovek izuzetne širine. Znao je u najtežim situacijama da humorom stvari okrene na bolje. Uprkos nagradama ostao je skroman. Smrt našeg voljenog tate, deke, supruga, ujaka, teško nam je pala - rekla je između ostalog.

Posmrtni govor održao je novinar Nenad Milenković, koji se obratio okupljenima i prisetio se života i rada čuvenog reditelja:

- Poštovani tužni skupe, pripala mi je čast da kao osnivač i direktor jedinog Festivala domaćih igranih serija u Srbiji i regionu kažem nekoliko reči o stvaralaštvu Dragoslava Lazića. Malo je televizijskih i filmskih autora koji se mogu pohvaliti tako velikim stvaralačkim opusom kao Dragoslav Lazić, doajen srpske televizijske i filmske režije. Više od pola veka aktivno je radio i stvarao 10 humorističkih serija, 10 igranih filmova, velikih broj tv drama i dokumentaraca.

Svoju karijeru počeo je radeći dokumentarne filmove i do kraja života ostao je zaljubljen u život čvrsto verujući da je i sam život - reditelj. Za film “Parničenje” 1964. godine dobio je prvu nagradu na uglednom svetskom Festivalu dokumentarnog filma u Manhajmu. Ovo je prva nagrada za srpski dokumentarni film dodeljena na nekom međunarodnom festivalu u istoriji srpske kinematografije. Za film “Zadušnice” jedan od najuspešnijih dokumentarnih filmova crnog talasa osvojio je specijalnu nagradu na Festivalu u Firenci kao i na Beogradskom festivalu dokumentarnog filma.

Dragoslav Lazić je uz Živojina Pavlovića i Dušana Makavejeva začetnik crnog talasa u našoj kinematografiji. Njegov film “Tople godine” se sa velikim uspehom prikazivao širom sveta na festivalima u Pezaru, Manhajmu, Londonu i Njujorku… Posle njujorške premijere, dobio je poziv da ostane u Americi, uči engleski i bira svoj sledeći projekat…ali on je ipak odlučio da se vrati u našu zemlju zbog porodice i pripreme za snimanje jednog od najlucidnijih filmova crnog talasa - “Sirota Marija” koji je te daleke 68-me godine proglašen za najgledaniji film u tadašnjoj velikoj Jugoslaviji.

Režirao je 10 igranih filmova medju kojima se izdvajaju ngrađeni filmovi “Ortaci” i “Ranjena zemlja”. Uz dokumentarne filmove, njegova specijalnost bile su humorističke serije kroz koje je pokazao da je humor često jedina uteha malom čoveku za svakojake životne nedaće.

Dragoslav Lazić ostaće upamćen kao reditelj antologijskih televizijskih serija koje traju u vremenu ne gubeći ništa od umetničke vrednosti i popularnosti i spadaju u red najboljih domaćih igranih serijala nacionalne televizije - “Ljubav na seoski način”, “Gradjani sela Luga”, “Muzikanti”, “Parničari” …U tom koloritnom opusu i danas žive Burduš, Lepi Cane, Milorad, Sekula, Jeremija, Razumenka, muzikanti, seljaci, gastarbajteri i drugi građani Lazićevih sela, verno oslikavajući naš mentalitet, i čuveni kvartet srpskih osobina: tugu, trpnju, mazohizam i inat ali i humor i inteligenciju našeg naroda.

Lazić je bio i jedan od osnivača i kreator festivala Dani komedije u rodnoj Jagodini, koji spada u red najznačajnijih kulturnih manifestacija u zemlji.

Dokumentaristička uverljivost i životnost, istinsko interesovanje za žilavog, prkosnog srpskog seljaka, sve one marginalizovane, nespokojne, ranjene likove - čine zavodljivi svet televizijskih serija velikog Dragoslava Lazića. Milorad Pavić je zapisao da su “dela naše drugo telo”. Ako je tako, Dragoslav Lazić je kroz svoja dela već dobio drugo telo, za zauvek! Slava mu i hvala - bile su reči Nenada Milenkovića.

Izvor: Kurir/J. M./L. S./ Prenela I.R.