EKSKLUZIVNO
Verica Rakočević se rasplakala usred intervjua: "Rođena sam u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, a tamo nema nikog mog"
Naša najuspešnija modna kreatorka Verica Rakočević, u ekskluzivnom razgovoru za portal Srbija Danas, podelila je putešestvije kroz svoj privatan život, odrastanje, karijeru, ali se dotakla i mnogih tema o kojima nikada ranije nije govorila. Uvek zanimljiva, raspoložena za razgovor i puna živopisnih događaja, okupirala je našu pažnju, a mi vam obećavamo da je ovaj razgovor vredan čitanja i slušanja.
Verica Rakočević, otkako je kročila na modnu scenu, slobodno možemo reći sveta, ne samo Srbije i regiona, uspela je da ispiše istoriju svojim talentom, vizionarskim pristupom ovoj grani industrije i umetnosti, te dobila status kultne ličnost, koja je oličenje mode, ali i uzor mnogima koji su kročili u pomenuti svet.
Tim portala SrbijaDanas, ugostila je u svom modnom ateljeu koji je smešten u samom centru Beograda, preciznije u Delijskoj 3, gde je govorila o najaktuelnijim temama iz svog života.
Na samom početku se osvrnula na odrastanje u rodnom Podujevu, prisetila se kako je izgledao život uz njoj najvažniju figuru - baka Miljojku, težak period kroz koji je prošla kada je ostala bez oca, ali i o onim daleko vedrijim temama, poput istorijskih dostignuća u modnoj industriji, podizanju svoje dece i sedmoro unučadi, kao i ljubavi u kojoj uživa sa suprugom Veljkom Kuzmančevićem.
Verica Rakočević je modna kreatorka koja se proslavila i van granica naše zemlje. Neko ko treba da bude veoma ponosan zbog traga koji je ostavila u modnoj industriji. Mnogima je bila inspiracija, a verujemo da će mnogima tek postati. Kada se pogleda njen celokupan rad, jasno nam je kako odoleva svim preprekama i uspeva da ostane relevantna i danas.
Rođeni ste u sevroistočnom delu Kosova i Metohije, u mestu Podujevo gde ste proveli rano detinjstvo. Deo odrastanja ste proveli i u Zakutu, gde je bio dom Vaša bake Miljojke. Ona je bila izrazito važna figura u Vašem životu. Kako se sećate tih nekoliko godina detinjstva koje ste proveli na Kosmetu?
- Na neverovatan način sam vezana za taj prostor, kao da sam pupčanom vrpcom još uvek tamo. Kroz svoje snove, kao da živim taj prostor i dalje. Sanjala sam bakinu kuću koja je smeštena u gornjem delu brda, ali i komšijinu pored, te jednu veliku bujicu reke koja je odnela bakinu kuću. Puno metafora ima u mojim snovima. Sećam se kako sam se verala po drveću, bile su tu i dve kućice gde su se pripremali kajmak i sir. Odlazila sam kod bake često, a imala sam svega 15 godina kada je umrla. Govorili su mi da ličimo, da smo sličnog karaktera, građe... Ona možda nije manifestovala toplinu, ali je bila dobra osoba koja nije morala da pokazuje koliko vas voli, već je postupcima odavala tu bezgraničnu ljubav. Sećam se i danas kuće pored pruge, i toga kako su me roditelji spremali pored bunara za obdanište... Iznad pruge je bilo groblje... Tu je stanovala i moja tetka, ali na moju veliku žalost nema ni moje tetke, nema ni njihovih grobova...
Šta za Vas znači Podujevo? Da li je to samo puka stavka u Vašoj biografiji ili je možda deo Vaše duše i uporište svega onoga što ste danas?
- Mnogo više od toga! Razumem i shavtam ogorčenost ljudi sa Kosova i Metohije koji na ovakve priče kao što je moja, kažu da je lako nama da pričamo iz Beograda, dok oni žive onako kako žive. Kada bih znala da lično mogu svojom žrtvom da promenim nešto sopstvenim odlaskom na Kosovo, odmah bih otišla da živim dole. Međutim, mnogo ozbiljnije stvari imaju veze sa tim. Sve što sam mogla do sada, ja sam se trudila.
- Znate, pre jedno 15 godina molila sam dva divna momka da me odvedu do Podujeva i sve što sam uspela da uradim jeste da zagrlim taj znak, na kom je pisalo na š*ptarskom "Podujevo". Jako sam emotivno vezana za taj prostor. Dole su mi grobovi bake, stričeva, tetki... Jako mi je teško što ne mogu da ih posetim. Ne mogu da vam objasnim tu vrstu emocija. Bila sam i pre par godina na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici i svesna sam mnogih stvari koje su dovele do toga da ja u ovom trenutku kažem: "Rođena sam u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, a tamo nema nikoga mog."
Pored toga što je govorila o mnogim detaljima iz privatnog života, naročitu o najmračnijem periodu kada je izgubila oca, o razlozima zbog kojih je propustila njegovu sahranu, a koje možete poslušati u video formi intervja koji se nnalazi na kraju ovog članka, Verica je govorila i o čuvenom jeleku koji je ponela naša proslavljena glumica Sloboda Mićalović.
Pomenuo bih i čuveni srebrni jelek, koji je ručni rad, odnosno vez, a koji je naša glumica Sloboda Mićalović ponela na Filmskom festivalu u Veneciji. Tada je svet imao priliku da vidi deo naše kluture i našeg folklora. Da li su motivi našeg naroda utkani u Vaš rad i da li Vas inspirišu?
- Jedan period mog bavljenja visokom modom se zapravo bavila našim kulturnim nasleđem. Tu su bile kolekcije inspirisane zlatovezom, ćurčjskim zanatom, vezom sa ovih prostora... Na našu nesreću mi smo duboko iskompleksirana nacija i nama je uvek značajnije i lepše ono što je tuđe. Zato nam svetski dizajneri "kradu" ili pozajmljuju inspiraciju sa naših prostora. Setimo se velike modne kuće koja je napravila jedan kroz jedan košulju iz vojvođanske narodne nošnje. Jednom je predstavljen i ogrtač sa licitarskim srcima na krznu. Dok su se stranci inspirisali nama, mi smo kopirali ono što nije imalo nikakav kulturni značaj. Što se tiče tog srebnog jeleka, to nije bio običan konac, to je bio srmovez. Napravljeno je oko 20 komada, a jedan je poklonjen Moniki Beluči.
Kompletan intervju sa Vericom Rakočević, pogledajte u narednom video zapisu:
Autor: Aleksa Rakić