Gastoz podiže spomenik bivšoj devojci: "Bila je neverovatna, hvala joj na svemu..."

Nenad Marinković Gastoz je pre ulaska u "Elitu 8", bio u Tajlandskom zatvoru do juna ove godine.

Jednom prilikom je otkrio sve detalje života u tom periodu, kao i ko mu je bio najveća podrška u tom trenutku.

Za njegov izlazak se prikupljao novac, a glavni akter svega bila je njegova tadašnja devojka koja mu je tada mnogo učinila, te je on odlučio da će joj uz ogromnu zahvalnost podići spomenik u centru grada.

"Ona je mene kupila za sva vremena. Moraću spomenik da joj dignem, najveći u sred centra grada. Ona je bila nešto neverovatno. Njen požrtvovanost, cimanje od prvog dana, nešto neverovatno. Ja joj se zahvaljujem i tek ću da joj se zahvalim baš lepo, i jedva čekam jer je stvarno bila, ne čovek, nego ozbiljna čovečina. i hvala joj na tome. Dok za kumove to ne mogu da kažem, izdešavalo se tu svašta. Sto ljudi, sto ćudi, ni ne interesuje me baš da pričam o njima", rekao je Gastoz, a potom otkrio i da li misli da mu je neko "namestio" i da je situacija mogla da se reši na lakši način.

"Nije da mi je neko smestio, tako je ispalo na kraju. Smestio sam ja sam sebi, sve se desilo bez veze, a raspametio sam se dok se sve to nije završilo. Verujem da niko nije imao lošu nameru, ali je moglo sve pametnije da se odigra. Kum je imao prostora, nikad neću da shvatim zašto je to tako bilo. Ne mogu da kažem da je glup čovek, da nije snalažljiv. To je Tajland, tu možeš parama mnogo toga da uradiš. Imali smo vremena, ja sam u tom trenutku bio u krevetu dok nisam došao u policijsku stanicu. Ne znam šta je bio njegov plan, ali moglo je drugačije da se odigra. Posle sam ja platio najveću kaznu, ne on".

Gastoz je potom progovorio i o uslovima u zatvoru i ćeliji:

"Jako mala, bez vazduha, vrela. A zatvorenici su bili stranci koji su završili tu gde sam i ja, nije bilo nekih turbulencija. Sprijateljio sam se sa svima, generalno sam takav, kao što me znate vi, takav sam bio i tamo, ali nisam mogao da tek tako budem normalan. Oni znaju gde su, ja znam gde sam i sada se tu malo pronalazimo, na neki malo tiši način, laganiji smo, nećemo da se otvaramo jedan drugom, merkamo se, na neke sitnice jedan drugog kupimo, pa onda uđemo u neku malo bolju, dublju konverzaciju. Kad podeliš hranu, ponudiš cigaru, to je velika stvar. A kada nisi komunikativan, kad si u panici, stresu, sam se odbaciš od mase i ne želiš kontakt sa drugima, onda te odabce i ostali", rekao je Gastoz i priznao šta mu je najteže palo:

"Ulazak u sobu u Bangkoku, to je bilo baš teško. To je bilo neverovatno. I te vrućine, taj pakao, da ne možeš da dišeš. Ne mogu da kažem da sam svakim danom bio hrabriji, ali nekako sam se utopio u masu, okruženje. Samo sam tražio način da izmamim osmeh od tih ljudi, da bude zanimljivija priča", rekao je on za "IDJTV".