Vladimir Tomović i Car apelovali i pravoslavcima i rimokatolicima da ne čine ovo nikako - odbrana hrišćanskih vrednosti

Vladimir Tomović i Filip Car nedavno su se obratili svojim pratiocima na Instagramu povodom sve prisutnije proslave Noći veštica na Balkanu. Obojica su izrazila stav da ovaj praznik, uvezen putem popularne kulture iz Amerike, nema korene u lokalnoj tradiciji i da ga pravi hrišćani ne bi trebalo slaviti. Iako dolaze iz različitih sredina i pripadaju različitim hrišćanskim denominacijama, Tomović kao pravoslavac i Car kao rimokatolik dele sličan stav prema ovom fenomenu, smatrajući da takav praznik nije primeren hrišćanskoj veri.

Tomović pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi te je za njega danas Sveti Luka, jedan od apostola i pisac jednog od jevanđelja. Filip Car, s druge strane, kao rimokatolik, danas obeležava Dan svih svetih. Uprkos razlikama u veri i kalendarima koji određuju njihove praznike, obojica su saglasni da Noć veštica nema mesta među hrišćanima na Balkanu.

Tomović je bio direktan, te se obratio onima koji danas kupuju i oblače maske. 

- Gledam nešto ovu histeriju oko noći veštica. Jedino što imam da vam kažem na tu temu: Pop**am vam se na maske, stoko bez repa- napisao je Tomović.

Filip Car je, sa druge strane, okačio poster jedne stranice na kome se poziva bojkot ovog praznika. 

- Ja sam hriščanin. Ja slavim Praznik svih svetih i Dan mrtvih, a ne noć veštica. Reci i ti: ne, ne, ne - stoji na slici.

Kako je nastao praznik Noć veštica?

Noć veštica, poznata kao Halovin, ima svoje korene u drevnom keltskom prazniku Saun (Samhain), koji su pre više od 2000 godina obeležavali Kelti na području današnje Irske, Velike Britanije i severne Francuske. Saun je označavao kraj žetvene sezone i početak zime, a verovalo se da se u to vreme otvaraju granice između sveta živih i mrtvih. Kelti su palili vatre i nosili kostime kako bi oterali zle duhove, dok su istovremeno prinosili žrtve bogovima u nadi da će ih zaštititi tokom mračnih zimskih meseci.

Širenje Hrišćanstva donelo je promene u načinu obeležavanja ovog praznika. U 8. veku, papa Grgur III proglasio je 1. novembar za Dan svih svetih, dok je noć pre toga postala "All Hallows' Eve" ili Noć uoči Svih svetih, kasnije skraćeno u "Halloween".

Tokom vremena, ovaj običaj prešao je u Severnu Ameriku s irskim imigrantima u 19. veku, gde je ubrzo postao popularan. Amerika je, s vremenom, transformisala Noić veštica u zabavni praznik s maskama, slatkišima i ukrasima, i tako ga vratila u svet kao događaj usmeren na zabavu i druženje.

Globalizacija, kao i snažan uticaj američke kulture, doveli su do širenja Noći veštica širom sveta. Američki filmovi, serije i brendovi predstavili su Noć veštica kao zabavnu i komercijalni događaj, dok su društvene mreže i internet dodatno ubrzali ovu popularnost. U mnogim zemljama, ovaj praznik danas nema dublje duhovno značenje, već je pre svega prilika za maskiranje, tematske zabave, marketing i kapitalistički obrt zarade, čime postaje deo globalnog kulturnog fenomena.

Zašto su hrišćani protiv Noći veštica? 

Neki hrišćani ne vole Noć veštica jer smatraju da ovaj praznik slavi i promoviše elemente okultizma, magije i smrti, što je u suprotnosti s njihovim verskim uverenjima. U korenu Noći veštica su paganski običaji povezani s drevnim keltskim verovanjem da se tokom tog perioda duhovi mrtvih vraćaju među žive. Za mnoge hrišćane, uključujući i pojedine sveštenike i verske lidere, ovakve tradicije odudaraju od vrednosti koje hrišćanstvo promoviše, poput nade u večni život i vere u spasenje. Osim toga, komercijalizacija i površnost koje su danas prisutne u slavljenju Noći veštice dodatno odbijaju hrišćane koji smatraju da praznik podstiče materijalizam i trivijalizuje ozbiljna pitanja života i smrti.