40 miligrama PRAŠINE i TRI MRTVE BUBAŠVABE prodaju se za 400.000 DOLARA - evo zbog čega su POSEBNE
Nasa se upelela u celu priču
Iz američke Svemirske agencije NASA tvrde da je ćerka entomologa neovlašćeno prodala uzorke iz misije „Apolo 11“ iz 1969. godine. Nasa traži da joj se mesečeva prašina i bubašvabe vrate.
Pravni tim svemirske agencije Nasa je zatražio od bostonske aukcije kuće „RR okšn“ da zaustavi prodaju mesečeve prašine prikupljene tokom misije „Apolo 11“ 1969. godine, kojom su kasnije hranjene bubašvabe tokom eksperimenta kojim je trebalo da se utvrdi da li mesečevo tlo sadrži bilo kakvu vrstu patogena koji predstavlja pretnju za život na zemlji.
OVO SU NAJSREĆNIJI LJUDI PO HOROSKOPU: Bogatstvo im je ZAGARANTOVANO, samo je pitanje vremena
Brzi TEST INTELIGENCIJE: Proverite kako vam MOZAK RADI uz ova TRI pitanja
OVA PORODICA VEĆ ČETIRI GODINE NE KUPUJE TOALET PAPIR: "Nećemo da bacamo pare u WC šolju! Evo šta koriste umesto njega"
Materijal, rekao je advokat Nase u pismu aukcionaru, još uvek pripada saveznoj vladi.
Materijal iz eksperimenta, uključujući bočicu sa oko 40 miligrama mesečeve prašine i tri leša bubašvaba, trebalo je da bude prodat za najmanje 400.000 dolara, ali je povučen.
„Svi uzorci sa misije 'Apolo', kako je navedeno u ovoj kolekciji predmeta, pripadaju Nasi. Nijednoj osobi, univerzitetu ili drugom entitetu nikada nije data dozvola da ih čuva nakon analize, uništenja ili druge upotrebe u bilo koju svrhu, posebno za prodaju ili pojedinačno izlaganje“, navodi se u pismu Nase od 15. juna.
„Zahtevamo da više ne oglašavate prodaju ovog i svih drugih predmeta koji sadrže eksperiment sa lunarnim tlom misije 'Apolo 11' tako što ćete odmah zaustaviti proces nadmetanja“, stoji u Nasinoj poruci.
Misija „Apolo 11“ donela je više od 21,3 kilograma kamenja sa Meseca na Zemlju. Nekima su hranjeni insekti, ribe i druga mala stvorenja da bi se videlo da li će ih to ubiti.
Bubašvabe koje su hranjene mesečevom prašinom dostavljene su Univerzitetu u Minesoti, gde ih je entomolog Marion Bruks secirala i proučavala.
„Nisam utvrdila nikakve dokaze patogenih agenasa“, tvrdila je Bruksova, koji je preminula 2007. godine. Ona nije pronašla dokaze da je mesečev materijal bio toksičan ili da je izazvao bilo koje druge loše efekte na insekte.
Ali mesečev kamen i bubašvabe nikada nisu vraćeni Nasi, već ih je Marion Bruks držala izložene u svojoj kući. Njena ćerka ih je prodala 2010. i sada su ponovo oglašeni na prodaju od strane vlasnika čiji identitet aukcijska kuća nije želela da otkrije.
Nije neuobičajeno da treća strana polaže pravo na nešto što se prodaje na aukciji, napominje Mark Zaid, advokat „RR okšna“, prenosi Gardijan.
„Nasa ima evidenciju o nestalim predmetima koji se odnose na rane svemirske programe“, iako su bili nedosledni u tome, naglašava Zaid. Po sopstvenom priznanju, Nasa je u jednom od svojih pisama priznala da nije znala za prethodnu aukciju predmeta eksperimenta sa bubašvabama.
„I do sada smo sarađivali sa Nasom i vladom SAD-a kada polažu pravo na neke predmete“, rekao je Zaid. „Na kraju krajeva, želimo da se ponašamo na odgovoran način i zakonito“.
