BEOGRADSKO GROBLJE VAGONA: Tu svraćaju beskućnici i pijani klinci, a vreme je stalo! (FOTO)
Sve se kreće, samo oni stoje.
Smešteno u kraju Stari Košutnjak u Beogradu, odmah pored Titovog Plavog voza, nalazi se groblje napuštenih vagona. Prepuni smeća, bačenih limenki od piva, stare odeće i ćebadi, oni su nemi svedoci ljudske bede i povremenih žurki dokonih klinaca. Tu, nedaleko od železničke stanice Košutnjak, koja više ne radi, izgleda kao da je vreme stalo.
Ko nije svraćao u ovaj lepi kraj prestonice, koji ruži samo Topčiderska reka, odavno otrovana i mrtva, verovatno ne zna za ove vagone. Za nas, koji smo ovde odrasli, značili su nekada davno mesto za dobar i jeftin provod.
I važno je bilo da je jeftin - jer, stanica Košutnjak je praktično granica koja razdvaja bogate i siromašne. Ako od nje krenete Bulevarom Patrijarha Pavla prema Topčideru, stići ćete na Dedinje, među vile i srpske mini bogove. Ako pak pođete u suprotnom pravcu, stižete do propalih fabrika opštine Rakovica, tužnih žrtava tranzicije.
Pardon. Odluta čovek kada krene stazama svog detinjstva. Dakle, pre nego što se putnik namernik odluči za obilazak fabrika ili vila, mogao bi da zastane na čas na granici i baci pogled na vagone koje su svi zaboravili. Preporučujemo da dođete tramvajem "trojka".
Pored Titovog Plavog voza, nalaze se prva dva u nizu vagona koje su ljudi ostavili i zaboravili. Vrata su otvorena, dakle, šetnja je dozvoljena. A unutra? Pa, ništa što bi se moglo poneti kući. Gomila smeća, pivski plastikaneri, papirne maramice koje ne neko ostavio nedavno, reklo bi se. Možda beskućnik koji je iskoristio krevet (u pitanju je vagon sa ležajima) da bi malo odmorio? Ko bi ga znao.
U svakom slučaju, za nekog koga je život naterao u skitnju, ovde se uz nekoliko ćebadi može lepo odremati ili na miru prezalogajiti. Odbačene konzerve sardine i paštete govore o tome da nismo prvi kojima je to palo na pamet.
Zabranjeno slikanje!
Tu je i Plavi voz, i čovek bi očekivao da u nedelju ujutru, na minus 9 stepeni nema nikog, međutim, kao zapeta puška, iz male kućice pored garaže voza, izlazi čuvar.
- Ovde je zabranjeno slikanje! - kaže čovek. Kako se raspravljati sa njim, kad čak i nedeljom na minusu radi svoj posao? Nikako, čak i ako nema mnogo razloga za zabranu, lokacija Titovog voza nije tajna. Zahvaljujemo se, i krećemo niz prugu, u potrazi za drugom napuštenom "braćom" na šinama.
Sve do tunela koji vodi do Hajdučke česme, poznatog beogradskog izletišta, nailazimo na lep niz propalih vagona, izjedenih rđom i zaraslih u bršljan i trnje. Naravno, i ovde ima svežeg smeća i, što je zanimljivo, dosta odbačenih vlažnih maramica. Što može da znači da su posetioci ovih "siročića" na pruzi, našli načina da se brinu o higijeni. Samo da nije bilo beba tu i sve je u redu.
I sad naviru sećanja... Na jednom od tih vagona, dvojica dečaka, ako su imali 18 godina, mogli su da poginu. Kupili su desetak piva i paklicu "Zete", seli u jedan vagon i uključili tranzistor, jer tada nije bilo mobilnih. Posle više gutljaja, odlučili su da se popnu na krov vagona. Na sreću, imali su dovoljno mozga da se ne uhvate za žicu iznad njihovih glava, kroz koju prolazi struja od 30.000 volti. Ostali bi samo crni ugarci od njih. Ipak, neki anđeo čuvar pijanih mladića odlučio je da ih sačuva tog dana, pre dvadeset i kusur godina. Eh, mladost, ludost... Deco, ne igrajte se na vagonu, samo u njemu!
I tako, prolaze ratovi, padaju vlade, što kaže Džoni Štulić, mi starimo, a samo vagoni, što sećaju na detinjstvo i dečaštvo, ostaju. Ništa se tu nije promenilo, osim što se sad mnogo teže prilazi, nego onomad, kad smo mogli da poginemo.
Među njima je i jedan pravi biser od raspadnutog vagona, koji kao da je preživeo zemljotres ili ozbiljan sudar vozova. Sedišta su srušena, prozori polomljeni, plafon iskidan. Mada, uz malo više sređivanja, možda bi mogao i da krene na put?
Pomenuti dečaci koji su izbegli strujni udar su odrasli, ali neki novi sada verovatno pohode ove vagone, o čemu svedoče i grafiti na njima. Iz nekog razloga, podsećaju na onu mnogo lepu pesmu Džoa Kokera, koja se onomad vrtela na tranzistoru, pa da ovu posetu sećanjima iz mladosti i vagonima iz Starog Košutnjaka završimo s njom.
A ako vas nismo ugnjavili, prelistajte i galeriju napuštenih vagona. Na prvoj fotografiji se vidi ulaz u obližnji rasadnik u Starom Košutnjaku, vrlo prijatno mesto za šetnju:
Pogledajte OVDE kako se jedan tip provozao po Adi Ciganliji na ledu i nije dobro prošao.
