ZAŠTO CVEĆE IMA MIRIS I BOJU - Ako svoju biljku "DOBRO NAHRANITE", ona će JAČE MIRISATI
Ruže kupljene u prodavnici nemaju miris, ali traju duže od ruža u bašti jer njihova energija leži u izgledu, a ne u mirisu.
Na osnovu fosilnih ostataka znamo da su se prvi cvetovi pojavili pre oko 125 miliona godina, međutim prve kopnene biljke pojavile su se mnogo ranije, pre čak 470 miliona godina.
Ako pod cvetom podrazumevamo nešto što je obojeno jarkim bojama a raste na biljci, možemo lako da pogrešimo. Na primer, latice svibinog "cveta", koji se razvija u proleće, uopšte nisu latice. Cvetovi američke poinsetije su primer obojenog lišća koje liči na cvetove.
PREDVIDELI I KORONU I RAT U UKRAJINI: Evo šta nas još očekuje u 2022. godini prema PROROČANSTVU SIMPSONOVIH
LAŽIRALA NEKOLIKO TRUDNOĆA! Razlog će vas ŠOKIRATI! Na poslu je PROVALILI jer joj se STOMAK ODVOJIO OD TELA
Međutim, čuperci na vrhovima trava su, u stvari, cvetovi! Nezreo klip kukuruza je cvet. Botaničari kažu da je cvet grupa delova čiji je zadatak da proizvede polen ili seme, ili i jedno i drugo. Cvetove imaju samo biljke koje stvaraju seme. I samo oni delovi biljke koji su u bliskoj vezi sa obrazovanjem semena mogu se smatrati delovima cveta.
Odakle cvetu miris?
Cvet miriše kad se izvesna eterna ulja nalaze u laticama cveta. Ova ulja proizvodi biljka prilikom razvijanja. Eterna ulja su vrlo složena. Pod izvesnim uslovima se razlažu i obrazuju eterična ulja, koja lako isparavaju. Кad se to desi, mi udišemo miris ovih ulja.
Poseban tip mirisa nekog cveta zavisi od hemijskih sastojaka tog eteričnog ulja, a razne kombinacije daju različite mirise. Slična ulja se, osim u cvetovima, nalaze i u lišću, kori, korenu, plodu i semenu. Na primer, narandže i limuni ih imaju u plodu, bademi u semenu, cimet u kori, i tako dalje.
Odakle cvetu boja?
Boja cvetova predstavlja rezultat taloženja pigmenata u laticama, mada postoje i vrste sa jarko obojenim braktejama, čašicama ili prašnicima. Cveće je crveno, plavo, purpurno ili ljubičasto zato što sadrži "antocijanin", bojenu materiju rastvorenu u soku cvetnih ćelija. Druge boje, kao žuta, narandžasta i zelena, postaju od drugih bojenih materija ili pigmenata. Ove materije obuhvataju hlorofil, karotin, itd. Između njih nema hemijske veze.
Tako boje cvetova pripisujemo pigmentima zvanim "antocijanini" i drugim pigmentima zvanim "plastidi". Jedna grupa pigmenata boji jednim nizom boja, a druga drugim.
Na primer, hortenzija (H. macrophylla) će proizvesti tamnoplavu boju kada je pH tla 5,5 ili manji i ima dovoljno aluminija. Iznad ove pH vrednosti, boja se menja u različite ljubičaste do ružičaste nijanse.
Takođe dobro nahranjen cvet donosi više mirisa. Zatim, kada cvet odustane od većine svoje energije za proizvodnju mirisa, njegov izgled neće trajati večno. Ruže kupljene u prodavnici nemaju miris, ali traju duže od ruža u bašti jer njihova energija leži u izgledu, a ne u mirisu.
