Ako čovek PROČITA OVE DVE REČI, prestaje da UŽIVA u KEKSU sa ČOKOLADOM! Neverovatno ISTRAŽIVANJE!
Haos!
Ljudskim ukusima se lako manipuliše. Istraživači su otkrili da je dovoljno samo nekoliko jednostavnih reči da isti keks sa komadićima čokolade bude ukusan, sladak i mek ili gorak, tvrd i bajat. Zve zavisi šta nam kaže etiketa.
Istaživači sa Univerziteta u Ohaju su odabrali 58 odraslih ispitanika kojima su dali tri ista keksa. Jedan je imao oznaku „novo i poboljšano“, drugi „žalbe potrošača“ i treći sa oznakom „fabrički uzorak“.
"VOLIM ŠIMPANZU ČITU! U VEZI SMO 4 GODINE" Ne znam ZAŠTO SU NAS sada razdvojili?!
KADA OCU STRADA KOŠULJA? Srbi obožavaju da cepaju novopečenog TATU - evo šta se krije iza tog OBIČAJA
PET TAJNI PUNOG NOVČANIKA: Uradite ovo kako biste privukli OBILJE u svoj život, trikovi koji menjaju situaciju
spitanici su ocenili da oba uzorka imaju drugačiji ukus i teksturu u odnosu na treći kolač sa oznakom „fabrički uzorak“, uprkos činjenici da su sva tri keksa bila potpuno ista.
„Uočili smo i negativnu i pozitivnu pristrasnost – ali negativna pristrasnost je bila mnogo izraženija“, objašnjava nutricionista Kristofer Simons sa Univerziteta u Ohaju.
„S jedne strane, to nas nije iznenadilo. S druge strane, stepen uticaja je bio zaista iznenađujući“, dodaje Simons.
Kada dobijemo negativnu ocenu, čini se da naša ljubav prema keksu može lako da nestane. Naš mozak odmah počinje da traži negativne strane – klasičnu ljudsku pristrasnost koja je primećena i kod drugih namirnica, poput sira i povrća.
Ono što je interesantno u vezi sa ovom novom studijom, međutim, jeste da ona pokazuje da čak i veoma dopadljiva hrana, poput keksa sa komadićima čokolade, može ostaviti loš ukus u našim ustima kada je popraćena određenim rečima.
U paralelnoj studiji sprovedenoj na 62 ispitanika, istraživači su otkrili da je na doživljaj ukusa neutralnijih proizvoda, poput slanih, takođe na sličan način uticala oznaka „žalba potrošača“.
Ocene su se davale na skali od devet tačaka koja se kretala od „izuzetno mi se ne sviđa“ do „izuzetno mi se sviđa“, ali je učesnicima takođe bilo dozvoljeno da ostavljaju komentare ako to žele.
Kao što su i očekivali, opet su ispitanici ostavljali negativan komentar o proizvodu koji je pratila ocena „žalba potrošača“.
„Međutim, s obzirom na to da su proizvodi koji se trenutno testiraju relativno jednostavni, dalja istraživanja bi takođe, trebalo da ispitaju uticaj negativne ucene na proizvode složenijih ukusa“, napominje Simons.
Ako se isti rezultati ustanove i u budućim studijama na većem uzorku i sa raznovrsnijim tipovima proizvoda, trgovci i proizvođači će morati da promene svoju taktiku kada testiraju prehrambene proizvode na potrošačima sa različitim vrstama pakovanja.
U pomenutoj studiji, na primer, etiketa nije uticala da se promene svi aspekti ukusa. Čak i kada su slani krekeri bili označeni kao „žalba potrošača“ i dalje se smatralo da imaju isti ukus, boju, aromu, slanost, gorčinu, masnoću i slatkoću kao i ostali.
U slučaju keksa sa čokoladom, neki od atributa na koje etikete nisu uticale uključuje boju, ukus vanile, količinu komadića čokolade, čokoladni ukus i ukus karamele.
Autori ne mogu sa sigurnošću da tvrde da li su negativne ocene keksa otkrivale neke stvarne nedostatke proizvoda ili su ovi nedostaci zamišljeni, i napominju da će biti potrebna buduća istraživanja da bi se to otkrilo.
Ali ako su stvarni, onda bi možda bilo vredno testirati odgovore potrošača na namerno negativnu etiketu pre nego što se proizvod stavi na tržište.
