KRIV JE PUN MESEC: Otkrivena "formula" po kojoj hrišćani slave USKRS uvek na DRUGI DATUM!

Uskrs je najvažniji hrišćanski praznik i spada u red “pokretnih” svetkovina. To znači da se ne proslavlja uvek istog datuma. Isti je samo dan – nedelja, a čak ni to nije uvek bilo tako…

Uskrs se određuje na osnovu, na prvi pogled, jednostavnog crkvenog pravila – on “pada” u prvu nedelju posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Ipak, iza ove “formule” zapravo se krije mnogo matematike, dosta istorije koja nije samo hrišćanska i malo poznavanja kretanja zemljinog vernog saputnika – Meseca.

Ako mislite da je dovoljno da posle 21. marta (kada pada prolećna ravnodnevica) izađete napolje, pogledate u nebo, pronađete pun Mesec i na osnovu toga zaključite da ćete sledeće nedelje slaviti Uskrs, grešite! Stvar je mnogo komplikovanija!

Zašto?! Zato što crkva za računanje ravnodnevice i punog Meseca ne koristi astronomsko vreme, već tablice razvijene još u srednjem veku koje su u međuvremenu u mnogome prestale da odgovaraju realnosti tj. onome što vidimo na nebu.

Ali krenimo ispočetka… Treba reći da je upravo zbog tačnijeg određivanja datuma Uskrsa, papa Gregorije 1583. godine izvršio reformu rimskog ili julijanskog kalendara. Novi kalendar nisu prihvatile pravoslavne crkve, pa se od tada svi crkveni praznici proslavljaju u razmaku od 13 dana, koliko trenutno iznosi razlika među kalendarima, u katoličanstvu i pravoslavlju.

Međutim, to ne važi i za „pokretne” praznike tj. za Uskrs!

Savremeni kalendari su solarni, u njima se vreme meri u odnosu na kretanje zemlje oko Sunca dok se u prošlosti koristio lunarni kalendar, zasnovan na kretanju Meseca oko Zemlje. Datum Uskrsa je jedan od retkih “ostataka” lunarnog kalendara koje su preživele i u hrišćanskoj civilizaciji.

Dakle, kada nastupi prolećna ravnodnevica (21. mart) čeka se prvi pun mesec. Po pravilu, ako pada u nedelju, za Uskrs se uzima sledeća nedelja. Zato Uskrs može biti bilo koji od 35 dana posle prolećne ravnodnevice ili od 22. marta do 25. aprila. Pošto su u julijanskom kalendaru datumi “pomereni”, pravoslavni Uskrs može biti između 4. aprila i 8. maja.

Uskrsi se dakle, u obe crkve, mogu poklopiti između 4. i 25. aprila, što se desilo 2014. godine kada je ceo hriščanski svet praznik slavio 20. aprila i ponovo 2017. kada je Uskrs “pao” 16. aprila. Sledeći put, “zajednički” Uskrs desiće se tek 2025. godine i slaviće se 20. aprila.

Drugi problem je sam lunarni kalendar. U ovom složenom kalendaru godina traje 354 dana tj. njemu „nedostaje” 11 dana da bi dostigao „naš” kalendar. Da bi se taj manjak nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a da bi se ovaj komplikovani račun bar malo pojednostavio u crkvi su u VI veku razvili tablice na osnovu kojih se određuje datum Uskrsa, a one se koriste i danas.

Ipak, čak ni ovo nije sve! Što se katoličkog Uskrsa tiče, nema više šta da se doda, ali – Pravoslavni Uskrs NIKADA ne može da bude pre jevrejskog praznika Pashe!

Osnov za ovo se nalazi u Jevanđeljima. Pasha je praznik koji traje 7 dana i obeležava egzodus Jevreja iz Egipta. Tajna večera je, prema predanju, bila upravo vezana za ovaj jevrejski praznik, a kako je ona bila pre raspeća, ni Uskrs ne može da bude pre Pashe. Pre sabora u Nikeji 325. godine bilo je hrišćanskih zajednica koje su slavile Uskrs isključivo u odnosu na Pashu, bez obzira koji bi to dan u nedelji bio, ali je na saboru nedelja kao „dies Domini” – Božiji dan, opšteprihvaćena.

I to je cela filozofija… Katolička crkva datum Uskrsa izračunava u odnosu na prolećnu ravnodnevicu i prvi pun mesec posle nje. Pravoslavna crkva ovome dodaje i to da Uskrs ne može biti pre jevrejske Pashe.