OVO JE lice humanosti - Užičanin pešači do Ostroga kako bi pomogao porodici Marinković "Saznao sam da po dva, tri dana nemaju hleba da jedu"
Potez vredan divljenja potekao je od mladog Užičanina, koji korača humanim putem za porodicu kojoj je potrebna naša pomoć.
Željko Jelisavčić, dvadesetšestogodišnjak iz Užica, odlučio je da hodočasti ka manastiru Ostrog kako bi pomogao sedmočlanoj srpskoj porodici Marinković iz okoline Skoplja. Prema njegovim rečima za Nova.rs, hodočašće je izabrao zbog ličnih razloga, ali ga je dodatno motivisala želja da pomogne porodici koja živi u siromaštvu u uslovima sličnim šupi. Cilj je prikupiti 50 hiljada dolara, što bi omogućilo porodici da živi dostojanstveno.
Porodica Marinković, koja živi u Gornjanu kod Skoplja, suočava se sa uslovima života koji su za većinu ljudi nezamislivi. Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ pomaže mnogim porodicama, ali priča o Marinkovićima, objavljena na Instagramu pre mesec dana, posebno je dirnula Željka. Svoje već planirano hodočašće odlučio je posvetiti njima.
- Uslovi u kojima ta porodica živi su katastrofalni, to nije kuća, više liči na šupu. Tu žive četiri dečaka, jedna devojčica i njihovi roditelji. Kada sam saznao da po dva-tri dana nemaju ni hleba da jedu, to mi je bilo nezamislivo. Ima ljudi koji žive teško, u trošnim kućama, ali u toliko lošim uslovima, to je baš katastrofa. Svi žive u jednoj maloj prostoriji sa dva kauča, jednim šporetom i jednim stolom. Kada jedu, njih četvoro sede na kauču, a ostali na ciglama, nemaju ni stolice. Zamislite kada neko kaže da im nikada nisu došli gosti u kuću, a deca sanjaju o svojoj sobi, da ih druga deca ne zadirkuju i ponižavaju, da i oni mogu da se druže kao sva ostala deca. Rođendane slave sa jednim litrom soka koji sipaju do pola čaše. To je toliko tužno i potresno, da ne znam kog čoveka ta priča ne bi ganula - rekao je Željko tokom kratkog predaha.
Ideja za hodočašće rodila se tokom Vaskršnjeg posta, a nakon što je na Veliki petak dobio blagoslov od svog sveštenika, bio je siguran u svoju odluku.
- Nisam želeo da govorim o tome, a onda sam odlučio da, kada već idem, ujedno to hodočašće bude i humanitarno. U ovome sam za javnost nebitan, to je nešto moje lično, ali govorim o tome u nadi da će ljudi, koji su u mogućnosti, razumeti cilj ovog hodočašća i pomoći da porodica Marinković povrati svoje dostojanstvo i da ta deca odrastaju u uslovima koji pripadaju svakom detetu. Želja mi je da oni žive svoje detinjstvo i da nemaju brige koje ne pripadaju njihovim godinama - objasnio je Željko sa nadom.
Njegovi najbliži i vernici ispratili su ga u nedelju ispred crkve Svetog Đorđa. Svaki dan prelazi oko 40 kilometara, a nakon pet dana stigao je do Šavnika. Do Ostroga planira da stigne sutra u popodnevnim satima.
Velike vrućine prate ga na putu, ali to vidi kao iskušenje. Osim vere u Boga, veruje u kondiciju stečenu fudbalom koji trenira, kao i želju da pomogne onima kojima je pomoć potrebna.
Željko je završio Saobraćajni fakultet, radi u jednoj beogradskoj kompaniji, a za ovo hodočašće uzeo je godišnji odmor. Tokom ovih nekoliko dana, njegove kolege su saznale za njegov put i pridružile se pomoći Marinkovićima. Usput dobija podršku od ljudi, neki mu nude obrok ili prenoćište.
Svi koji žele da pomognu porodici Marinković ili saznaju više o njima mogu to učiniti putem linka: Srbi za Srbe - Marinkovići, uz napomenu – hodočašće za Marinkoviće.