Prve petorke na svetu prošle kroz PAKAO: "Oteli" ih od roditelja, pa na gnusan način ZARAĐIVALI MILIONE na njima

U prošlosti, pre nego što je savremena medicina napredovala, blizanci koji bi preživeli rođenje smatrani su retkošću, a već trojke bile su pravo čudo! Zato i nije iznenađujuća svetska senzacija koju je, 28. maja 1934. godine, izazvala činjenica da je jedna žena u Kanadi rodila živih, i potpuno zdravih, pet devojčica.

Prve petorke, za koje se zna da su preživele porođaj i najranije detinjstvo, rodile su se u blizini sela Korbej, nedaleko od Severnog zaliva u Ontariju, u Kanadi. Anet, Sesil, Ivon, Mari i Emili Dion došle su na svet dva meseca ranije i većina je strahovala da, tako male, neće preživeti, piše "Istorijski zabavnik".

Međutim, na svet ih je doneo doktor Alan Roj Dafo koji je organizovao druge porodilje da doniraju mleko za prehranu petorki, a uključile su se i sestre iz kanadskog Crvenog krsta i, na sreću, svih pet devojčica je preživelo. Bebe su postale zvezde preko noći i to je bila najgora stvar koja je mogla da im se dogodi

Porodica Dion bila je siromašna. Otac i majka bili su radnici i jedva su sastavljali kraj s krajem. To je bilo dovoljno za Vladu Kanade da proceni da devojčice “nemaju uslova” za pravilan rast i kvalitetan život, stoga su roditeljima oduzeli starateljstvo dodelivši ga doktoru Dafou, piše portal “The vintage news”.

I pored toga što su bebe bile potpuno zdrave i dobro negovane, kada im je bilo samo četiri meseca, smeštene su u specijalno sagrađenu bolnicu. Na prvi pogled, ova ustanova je izgledala kao svaka druga bolnica, ali imala je i neke “sporne delove” - prostorije, koje su bile otvorene za turiste, ličile su na zabavni park u kojima su posetioci mogli da “posmatraju” petorke u igri ili nekim drugim svakodnevnim aktivnostima.

Mesto je uskoro postalo poznato kao “Kvintlend”, a devojčice su bile najveća turistička atrakcija u zemlji. Bile su pod stalnim nadzorom, brigu o njima vodila je armija medicinskih sestara i doktora koji su sprovodili brojna naučna istraživanja. Retko su viđale ikoga ko nije bio član medicinske ekipe. Po svedočenju onih koji su brinuli o njima, devojčice su reč “doktor” naučile da kažu pre nego “mama”.

Svaki trenutak dana sa petorkama bio je brižljivo planiran. Pred posetiocima su se pojavljivale tri puta na dan, a kako je javnost bila jako zainteresovana za njih, uskoro su se u prodaji našli i “suveniri” od kojih su svakako najpopularnije bile lutke napravljene po uzoru na Anet, Sesil, Ivon, Mari i Emili.

U periodu od 1934. do 1943. godine preko tri miliona ljudi posetilo je “Kvintlend”, a sve se odvijalo uz odobrenje kanadskih vlasti. Devojčice su se pojavile i u tri holivudska filma koji su suštinski bili fiktivna priča o njihovom životu, a 1939. godine predstavljene su i budućoj britanskoj kraljici Elizabeti II.

Veruje se da su vlada i lokalni preduzetnici, zahvaljujući ovom “biznisu”, ostvarili profit od skoro pola milijarde dolara. Sestre Dion, naravno, nikad nisu videle ni cent od ovog novca.

Devojčice su “izlagane” sve do svoje devete godine. Nakon grčevite borbe za starateljstvo, u novembru 1943. godine, konačno su vraćene roditeljima. Ipak, ovo nije bio “hepi end” njihove priče.

Nakon inicijalne traume vraćanja ocu i majci, koji su za njih bili potpuni neznanci, sestre su se ponovo našle u “šou biznisu”. Ovoga puta, onom koji su forsirali (i od njega zarađivali) njihovi roditelji. Sestre su vođene na turneje, javno prikazivane okupljenoj masi, sve to da bi se zaradilo još novca. Uopšte nisu imale prijatelja, školovane su kod kuće i jako malo su znale o svetu izvan “staklenog zvona” u kom su živele. U kasnijim intervjuima, roditelje su optuživale za verbalno i fizičko zlostavljanje.

- Novac je čudovište, a toliko ljudi oko nas, nažalost, mu je podleglo - ispričala je kasnije jedna od njih.

Živele su sa porodicom do 18. godine, a onda su prekinule svaki kontakt i sa roditeljima i sa doktorom Dafoom. Nasuprot svetlima pozornice, pod kojima su odrastale sestre Dion, kasnije su vodile tihe i povučene živote. Tri su se udale i imale decu. Jedna je postala monahinja.

Vlada Ontarija se formalno izvinila sestrama zbog eksploatacije koje su proživele kao deca. U martu 1998. godine dobile su 4 miliona kao nadoknadu za devet godina provedenih u “Kvintlendu”.

Emili je umrla još 1954. godine od posledica moždanog udara. Meri je preminula 1970. godine zbog krvnog ugruška. Preostale tri sestre živele su zajedno sve dok jedna od njih, Ivon, nije umrla 2001. godine.

Danas su žive još samo dve sestre - Anet i Sesil.

O njihovom životu urađeno je nekoliko dokumentaraca, i napisane su tri knjige koje su poslužile kao inspiracija za nekoliko serija i filmova.

Izvor: Istorijski zabavnik