Istina iza bajkovite priče: Zlu kraljicu iz "Snežane i sedam patuljaka" nacisti označili kao "arijevski uzor"
Iza prelepe priče krije se jeziva istina.
Bajka "Snežana i sedam patuljaka" jedna je od bajki uz koje su sva deca odrastala. Priča braće Grim dobila je filmsku ekranizaciju davne 1937. godine.
Uprkos prvobitnim sumnjama, međunarodni uspeh filma bio je neosporiv. Sa zaradom od osam miliona, a budžetom od nešto više od milion dolara, ovaj film bio je kultne godine najgledaniji u bioskopima - čak je i poneo laskavu titulu najboljeg animiranog filma u poslednjih 55 godina. Međutim, nemačka bajka krije iza sebe priču koju malo ko zna.
Šta je starije KOKOŠ ILI JAJE? Napokon je stigao ODGOVOR na večitu zagonetku
Pokrenuta polemika o KORUPCIJI: "Šta nosite kad idete KOD LEKARA? Odgovor maloletnog dečaka izbezumio učitelja
Šta znači ovaj znak koji pokazuju mladi širom sveta? Ako ne znate, definitivno ste matori i ostareli
Ova fascinantna priča sa srećnim krajem imala je svoje uporište na osnovu stvarnog događaja koji se desio u Bavarskoj krajem 16. veka. 1994. nemački istoričar po imenu Ekhard Sander objavio je "Schneevittchen: Marchen oder Vahrheit?" (Snežana: da li je to bajka?), tvrdeći da je otkrio izveštaj koji je možda inspirisao priču koja se prvi put pojavila u bajkama braće Grim. Prema istoričaru, lik Snežane zasnovan je na životu Margarete fon Valdek, nemačke grofice rođene od Filipa IV i njegove prve žene 1533. godine. U dobi od 16 godina Margaretu je naterala njena maćeha Katarina od Hacfelda da se odsele u Vildungen u Briselu.
A kakva se pozadina krije iza sedam patuljaka? Filip IV je posedovao nekoliko rudnika bakra koji su zapošljavali decu u osnovi kao robove. Oni ne samo da su bili primorani da rade u nehumanom stanju, zbog čega su mnogi umrli u mladosti, već su oni koji su preživeli imali ozbiljno usporen rast i deformisane udove usled neuhranjenosti i teškog fizičkog rada. Kao rezultat toga, često su ih nazivali „jadnim patuljcima“.
Otrovana jabuka, opet prema rečima pisca, pripisuje se istorijskom događaju koji se dogodio u Nemačkoj, kada je uhapšen jedan stariji čovek jer je davao zatrovane jabuke deci, za koje je verovao da kradu njegove plodove.
Međutim, ne slažu se svi sa verzijom koju je ispričao Sander. Prema grupi naučnika iz Lora u Bavarskoj, Snežana je inspirisana životom Marije Sofije fon Ertal, rođene 15. juna 1725. u Loru na Majni, u istoj oblasti. Devojka je bila ćerka zemljoposednika princa Filipa Kristofa fon Ertala i njegove žene, baronice fon Betendorf.
Nakon smrti baronice fon Betandorf, princ Filip je oženio Klaudiju Elizabetu Mariju fon Veningen, groficu od Rajhenštajna, za koju se govorilo da ne voli svoje pastorke i da je više volela "zakonitu" decu. U dvorcu u kojem su živeli, koji je sada muzej, nalazilo se čuveno „ogledalo koje govori“, akustična igračka koja je sposobna da snimi i reprodukuje glas govornika (sada se nalazi u muzeju Spessart). Ogledalo, koje je 1720. godine konstruisala Manufaktura ogledala biračkog tela Majnca u Loru, nalazilo se u kući za vreme dok je u njoj živela Marijina maćeha i bilo je poklon princa njegovoj drugoj ženi.
Patuljci u Marijinoj priči su takođe povezani sa rudarskim gradom Biberom, koji se nalazi zapadno od Lohra i skriven među sedam planina. Najmanjim tunelima mogli su pristupiti samo veoma niski rudari, koji su često nosili svetle kapuljače, kao što su patuljci često prikazivani tokom godina. Lohrova studijska grupa tvrdi da se stakleni kovčeg može povezati sa čuvenom staklarnom u regionu, dok se otrovana jabuka može povezati sa smrtonosnim otrovom velebilja koji u izobilju raste u blizini zamka.
Na kraju je maćeha Marije Sofije Margarete primorala devojku da pobegne iz kuće, čime je postala skitnica. Devojka je živela nekoliko godina u šumi pored vile, uz pomoć malih rudara koji su radili u rudnicima njenog oca, i na kraju umrla od malih boginja. Odbojnost prema mladoj devojci perfidne Klaudije Elizabet Marije fon Veningen učinila ju je mučenicom i mrtvom od mržnje koju je žena osećala prema svojoj vanvremenskoj lepoti.
Možda se nikada neće saznati odakle je priča o "Snežani i sedam patuljaka" zaista nastala, ali bajka je svakako inspirisana nekim stvarnim događajima koji su se desili u Nemačkoj u vekovima koji su prethodili njenom pisanju. Štaviše, lik zle maćehe mogao je da ima inspiraciju i u Uti fon Balenšted, članici više klase u Nemačkoj, koja je živela oko 1000. godine. Uta je bila žena markgrofa Ekarda II od Majsena, člana nemačke dinastije poznate kao Kuća Askanija. Njihov brak nije stvorio naslednika, a svaka šansa za nastavak njihove loze završila se Ekardovom smrću 1046. godine, nakon čega je ubrzo usledila Utina. U 20. veku, statua Ute je postala ikona nemačke kulture, a kasnije ju je nacistički režim degradirao tako što je držan kao "arijevski uzor", korišćen u svojim propagandnim kampanjama. Prilikom upoređivanja Ute i jedne od glavnih junakinja bajke, sličnost je i više nego očigledna.
U svakom slučaju, sedam patuljaka se gotovo sa sigurnošću identifikuju u malim radnicima nemačkih rudnika sedamnaestog i osamnaestog veka, a priča bi mogla biti rezultat mešavine elemenata, legendi i događaja koji su se zaista dogodili, pomešani sa fantazija i mašta.
