"Zamislite SVEŠTENIKA sa TETOVAŽOM"
Da li se TETOVIRANJE SVETIH likova i SIMBOLA smatra velikim grehom? Otac Dušan dao ZANIMLJIV odgovor
Pravoslavna Crkva ima raznolike stavove o tetoviranju verskih simbola, a mišljenja se razlikuju između crkava, sveštenstva i vernika.
Pravoslavna Crkva ima različite stavove o tetoviranju verskih simbola, a mišljenja se mogu razlikovati između crkava, sveštenstva i vernika. U pravoslavnom hrišćanstvu nema univerzalnog i jedinstvenog stava o tetoviranju, pa je pristup tom pitanju često ostavljen na ličnoj savesti i interpretaciji.
Neki sveštenici i vernici mogu smatrati da je tetoviranje verskih simbola izraz lične vere i duhovnosti, dok drugi mogu imati rezerve prema tome. Neki se oslanjaju na određene biblijske stihove koji govore o čuvanju tela kao hrama Duha Svetoga, dok drugi veruju da je važna namera i duhovna simbolika tetovaže.
Otac Dušan danas razrešava tu dilemu, ilustrujući je jednim veoma zanimljivim primerom.
Tokom ljudske istorije, tetovaža je imala različite uloge. U antičkom svetu, gde je jedan čovek mogao postati vlasništvo drugog, tetovaža je, na primer, imala funkciju tapije. Ova praksa je često degradirala čoveka do nivoa životinje, gde je stoka nosila obeležje vlasnika, a rob tetovažu s imenom svog gospodara.
U paganskom svetu, glavni smisao tetoviranja bio je povezan s opštenjem s duhovima, odnosno demonima. Kroz crteže na telu, posebno sakralne simbole, čovek je prizivao duha kome se klanjao.
Crkva odbacuje tetoviranje upravo zbog njegovog mističkog značenja. Smatra se da kroz tetovažu čovek uspostavlja veze s nečistim i lukavim duhovima, a ne s Bogom. Priroda tetovaže je neizbežno kultna i magijska prema učenju crkve.
Otac Dušan na pitanje jednog zabrinutog vernika koji je želeo da istetovira sveca na svom telu ovako odgovara:
- Kod Svetog Ignjatija Bogonsca koji je živeo u drugom veku, posle njegove mučeničke smrti, u njegovom srcu je otkriveno Ime Gospoda Isusa Hrista, napisano zlatnim slovima. Crkva je uvek pozdravljala, ne spoljašnje nošenje znakova Isusa Hrista i Njegovih svtitelja, nego Njihovo stalno prisustvo u srcu našem. Tetovaže danas uglavnom srećemo kod ljudi koji ne mogu drugačije da skrenu pažnju na sebe nego na takav ružan način. Pomisli samo kako bi (iako je to po tebi danas normalno) kad bi neki sveštenik imao na sebi tetovažu, kako bi smo se odnosili prema tome? ! Moj ti je savet da to ne činiš, a na tebi je da li hoćeš. Dobro razmisli da se posle ne kaješ. Svako dobro i neka ti Gospod očisti razum.
