Danas je Sveti Sava i OBIČAJ je da se jedu PERECE - Domaćice,evo kako da UMESITE u čast svetitelja ovo pecivo, NOSI se u CRKVU za NAPREDAK i blagostanje u kući

Sveti Sava se smatra jednim od najvećih svetitelja Srpske pravoslavne crkve.

Sveti Sava, po rođenju Rastko, rođen je oko 1174. godine u Rasu u dinastiji Nemanjića. Bio je najmlađi sin župana Stefana Nemanje i Ane Vukanović (kasnije monahinje Anastasije).

Rastko Nemanjić je sa 15 godina dobio od oca upravu nad Zahumljem sve dok nije, kako predanje nalaže, njegova potreba za mirom i molitvom doprinela tome da nakon dve godine pobegne na Svetu Goru.
Rastko se zamonašio na Svetoj Gori, u manastiru Svetog Pantelejmona, i dobio ime Sava.

Predanje o Svetom Savi govori da je njegov otac, župan Stefan Nemanja, poslao vojsku kako bi ga vratili kući. Kada je vojska stigla na Svetu Goru, Rastko je već bio zamonašen. Otac mu se ubrzo pridružio u monaškom životu, te se oko 1196. godine zamonašio u manastiru Studenica dobivši ime Simeun.

Sveti Sava i Sveti Simeun zajedno su izgradili manastir Hilandar, jedini srpski manastir na Svetoj Gori.

Sveti Sava se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. U narodu je ostao upamćen kao veliki prosvetitelj, duhovnik i zaštitnik vere i naroda. Putovao je po srpskim zemljama učeći narod kako da rade, da kopaju, šiju, spremaju hranu, deleći gde god da se pojavi neizmernu ljubav i znanje.

Svetosavske perece

Narodna legenda kaže da su se nekada ljudi jako mučili da bi dobili brašno od žita. Tucali su žito na razne načine, a ništa od toga nije donosilo rezultat. Narodna priča kaže da je sve to gledao Sveti Sava pa se sažalio i odlučio da smisli neku bolju i lakšu spravu. Problem je bio sipanje žita u vodenični kamen, te što svetitelj nikako nije mogao da napravi čeketalo i koš.

Jednog dana dođe đavo Svetom Savi u vodenicu da vidi šta je napravio. Videvši kako je nezgodno što se žito iz vreća sipa rukama u rupu od kamena, pokazao je Svetom Savi kako će napraviti koš i čeketalo, pod pogodbom da mu se za to ustupi jedan dan u godini da bude njegov u vodenici.

Sveti Sava je pristao i odredio da Badnji dan pripadne đavolu. Na Badnji dan, pošto prema predanju pripada đavolu, retko koji vodeničar čuva vodenicu, a tog dana niko neće ni da melje žito. Sveti Sava je znao zašto je đavolu odredio baš taj dan. O Božiću se smrznu reke, pa se ne može ni mleti, te tako đavo nikad ne može uzeti ujam.

U znak zahvalnosti što im je olakšao mlevenje žita te spasio vodenicu od đavola, u narodu je ponikao običaj da se na Savin dan mesi pecivo od belog pšeničnog brašna koje se nosi u crkvu i tamo deli deci. U Banatu, ali i drugim delovima Srbije se od peciva najčešće prave perece.

Ukoliko ovaj veliki praznik padne na sredu ili petak, prave se posna peciva u čast Svetog Save.

Sastojci:

300 g oštrog brašna

500 g mekog brašna tip "400"

40 g svežeg kvasca

malo šećera

1 kašičica soli

2 dl mleka

3 dl tople vode

1 dl ulja

Premaz:

1 jaje

Preliv:

3 kašike mekog brašna

1 kasika soli

Uputstvo za pripremu:

U toplo mleko staviti 2 kašike oštrog brašna, malo šećera i paketić kvasca i sacekati 10 minuta da kvasac nadođe. Pomešati brašna sa uljem i solju i dodati kvasac, pa umesiti testo koje se ne lepi za ruke, ali ne sme da bude ni tvrdo. Dobro ga mesiti na pobrašnjenoj dasci bar 5 minuta uz dodavanje brašna, ako je potrebno. Prekriti testo i ostaviti na toplom 30 minuta da udvostruči količinu.

Pripremiti slani preliv: Pomešati so i brašno i polako dodavati hladnu vodu i mešati da nema grudvica. Gustina je kao testo za palačinke. Od uskislog testa kidati ili nožem odsecati kuglice i prstima tanjiti u dug štapić. Smotati perece i slagati na podmazan pleh.

Ostavite ih da kisnu oko 10 minuta dok se rerna ne zagreje na 250 stepeni. Pre stavljanja u rernu, perece premazati umućenim jajetom. Pecite perece do blago žute boje, izvadite i stavite po njima slani preliv i vratite još 2-3 minuta da se lepo zarumene, a preliv osuši.