OVOG LETA PROBAJTE NEŠTO DRUGAČIJE: Na samo nekoliko sati od Beograda čeka vas mesto iz bajke!

„Hoćeš da idemo u Segedin za vikend?  Malo da prošetamo i da kupimo neku hranu?“ Pitanje koje je svaki čestit građanin Srbije čuo bar jednom u životu.

OK.

Ali, nije Mađarska samo Segedin. I vrlo ćete se iznenaditi kad odlučite da proširite vidike i shvatite da Mađarska, iako nema more, ima grad mediteranskog šmeka, u kom spavaju ostaci keltskih, rimskih i osmanskih civilizacija. Tu, nadomak vas, u  podnožju planine Meček, leži grad Pečuj, pravi kovčeg s blagom. A to blago su umetnost i sakralnost.

Čak i da vam je kačkavalj glavna vodilja za put u Mađarsku, samo da vam kažemo da u Pečuju ima nešto još bolje.

Evropska prestonica kulture 

Grobovi iz perioda antičkog Rima, turski minaret i turbe, srednjovekovne zidine zamka i biskupska palata, harmoničan sklad gotskih, renesansnih i baroknih stambenih zgrada i mnoštvo muzeja čine Pečuj jednom od mađarskih kulturnih destinacija koje najviše obećavaju. Sve ovo objašnjava zašto je baš ovaj grad izabran za Evropsku prestonicu kulture 2010. godine.

Ranohrišćansku nekropolu u Pečuju podigli su stari Rimljani u IV veku i nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Najsevernija sačuvana džamija u Evropi na glavnom gradskom trgu je podsetnik na 150 godina osmanske vladavine Mađarskom.

Građevine zamrznute u vremenu

Onaj mediteranski šmek koji smo pomenuli na početku krije se u božanstvenim uzanim, vijugavim ulicama i na prelepim trgovima u centru grada. Čak i da sednete da odmorite noge, odmorićete i dušu i oči samo od pogleda na građevine koje stoje zamrznute u vremenu.

Pečuj nije od onih popularnih evropskih gradova u koje hrle turisti da se fotkaju i da neumereno jedu lokalne specijalitete. Pečuj je sazidan za one koji natenane žele da osete svu snagu istorije i lepotu različitih kultura koje su oplemenile ovaj gradić.

Sa svetski poznatim umetnicima možete da se “sretnete” u „ulici-muzeju”, sa delima začetnika Op umetnosti Viktora Vazarelija koji je rođen u ovom gradu ili usamljenog velikana mađarskog slikarstva Tivadara Čontvarija Kostke u muzejima koji nose njihova imena.

Najsjajniji dragulj ovog grada je kulturna četvrt Žolnai u kojoj jedinstvena zaostavština osnivačke porodice poznate fabrike porcelana i dalje živi u novom sadržaju. Tu, u čudesnoj četvrti Žolnai, ušuškana je jedna mala ulica koja odiše duhom Pariza i onim divnim, starovremenskim osećajem da ste u jednom filmu, nekada davno… U toj četvrti prepliću se slikovite zanatske radnjice, magična šetališta, kafei, restorani, savremeni izložbeni proctor i raskošne znamenitosti kao što je Đuđi kolekcija koja predstavlja zlatno doba fabrike Žolnai ili misteriozni mauzolej Žolnai.

A kada ogladnite od šetnje kroz fimsku četvrt Žolnai i poželite kafu:

Sva raskoš malenog Pečuja krije se upravo u tim sitnim, neobičnim mestima, u ćoškovima koji ljubomorno čuvaju tradiciju i istoriju, u onim velikim trgovima okupanim suncem i sjajem mermernih pločnika, u cveću i kućicama koje pričaju bogatu prošlost.

Sva raskoš Pečuja leži u onom osećaju da je ipak moguće zaustaviti vreme i provesti dan u zagrljaju kultura kojih vise nema, a koje su nas zadužile svojim čarobnim građevinama, spomenicima i ljudima.

Svu lepotu Pečuja doživećete i čim malo zamaknete iz grada, gde puca pogled na nepregledne vinograde, na zeleni Vilanj, jednu od 22 regije kojima putuju čuvena vina iz obližnjih vinskih podruma.

Zeleni Vilanj je najjužnija vinska regije u Mađarskoj čija vrhunska crna i roze vina redovno dobijaju nagrade na domaćim i svetskim vinskim takmičenjima. Duga i vrela leta i blage zime na jugu su idealne su za stvaranje snažnih, začinjenih vina.

Tu, u Vilanju, počela je prva vinska ruta u Mađarskoj: pored zaštićenih i znamenitih ulica s vinskim podrumima, starim presama za grožđe i malim porodičnim preduzećima u Palkonji, Vilanjkeveždu, Vilanju, Nađharšanju i Kišharšanju, rustične porodične vinarije koje koriste najsavremeniju tehnologiju dočekuju goste otvorenih vrata.

Ova zadivljujuća vinska regija spremna je uvek da vas pusti u svoje odaje, u vinograde i vinske podrume, uz degustaciju, uz romantične večere uz vino...

I ako želite da se odmorite, ako je ikako moguće odmoriti se od lepote, možete da potražite konak u nekoj od tradicionalnih seoskih kućica, znate one u kojima žive likovi iz bajki, koje podsećaju na detinjstvo i mirišu onako, na dom?

Zađite u vinske podrume Vilanja, otrkijte divne, nežne vinske sorte Blauer Portugieser, vatrene Cabernet Franc ili aromatične sorte Gewürztraminer. I znajte, uz njih se božanstveno slažu tradicionalni specijaliteti na vinskoj ruti Vilanja.

I zato, kad vam neko sledeći put kaže “Ajmo časkom do Segedina”, vi se osmehnite. I recite: “A zašto ne bismo otplovili u prošlost i pili lepa vina? Haj’mo do Pečuja.”