ZAGRMELO NA DANAŠNJI PRAZNIK OGNJENU MARIJU: Predskazuje glad i velike nesreće, evo šta kaže narodno predanje
U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona i kao i oni spada u ognjevite svece.
Sveta velikomučenica Marija rođena je krajem III veka u južnoj Anadoliji u gradu Antiohiji u vreme cara Dioklecijana. Kao jedinica neznabožačkih roditelja, Krstića se u 12. godini zbog čega je se otac odrekao. Zbog vere u Gospoda, posle teških muka, posečena je mačem u 16. godini. Njene mošti su čudotvorne i isceliteljne i kao takve veoma poštovane.
ODUŠEVILI porodičnim detaljima! Ana Bastijanu za doručak sprema ovo SRPSKO JELO, a nasmejaće vas koja mu je OMILJENA SRPSKA REČ
SIMBOL NEUSTRAŠIVOSTI: Ognjena Marija je zaštitnica VERE i ŽENA, a kada vidite kojim ORUŽJEM je pobedila ĐAVOLA, biće vam jasno zašto je poštuju čak i MUSLIMANI
U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona i kao i oni spada u ognjevite svece. Slave je svi koji su imali štetu od oluja i gromova. Otuda narodna izreka koja kaže – Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.
Obeležava se i kao slava. Niko ne radi na ovaj dan, posebno ne žene, a smatra se i da na današnji dan i jedan posao ne može doneti sreću.
Veruje se da je grmljavina na ovaj dan veoma loš znak i da predskazuje glad i velike nesreće. Ukoliko pak prođe bez olujnog vremena, veruje su u napredak i blagostanje.
Danas se takođe, ne kupa u velikim vodama – morima, rekama, jezerima.
Narodno verovanje Srba o munjama i gromovima na praznike
Kod Srba se munja povezivala sa Ognjenom Marijom, za koju se kaže da je svetiteljka tamnog, sinkretičkog, pagansko-hrišćanskog porekla. Grom i munja, navodi Slobodan Zečević, „su vizuelne i akustičke atmosferske pojave, koje su u svesti naših predaka izazivale neobične predstave” [Zečević, 2008: 564].
Grmljavina i sevanje munja često se povezivalo sa „čudima” Sv. Ilije, ili pak, u prošlosti i sa imaginarnim bićima poput ala i zmajeva, o čemu pored etnografskih zapisa svedoči i usmena narodna književnost. Antičko nasleđe u duhovnoj kulturi na ovom prostoru danas je teže dokazati, ali bez sumnje i kod Grka, a zatim i kod Rimljana grom je bio glavno simboličko obeležje vrhovnih božanstava (Zevsa, Jupitera). Pomoću groma i munje mnogi proroci su predskazivali budućnost, što je donekle sačuvano i u srpskom folkloru, naročito u vezi sa predanjima o bogu Perunu i svetkovanju četvrtka (Spasovdana), dana prema verovanjima posvećenog tom božanstvu.