"MOJ SIN SE PONOVO DOSELIO u naš dom i ponaša se kao tinejdžer, PRAVI MI PAKAO OD ŽIVOTA!" Majka zakukala na društvenim mrežama

"Moj život sada izgleda kao pakao", kaže nesrećna majka nakon što joj se nešto stariji sin ponovo doselio u kući.

Kako je objasnila, ranije je svojim životom bila prilično zadovoljna, osećala se dobro u vezi sa svojim zdravljem i dobro upravljala svojim domom, međutim, kako se on vratio, sve se promenilo.

"Sada sam iscrpljena", priznaje ona.

Radi puno dodatnih kućnih poslova, a sin retko pomaže jer kada ne radi, "previše je umoran i treba mu vreme za opuštanje", a vratio se u tinejdžersko ponašanje poput ostavljanja tanjira s hranom u svojoj sobi, kafe prolivene po podu..

"Dolazi kući kasno s posla, a zatim me drži budnom do 2 ili 3 sata ujutru s lupanjem vratima, kuvanjem i igranjem igrica. Razgovarali smo o tome koliko se borim, kako mi je teško vratiti se ulozi aktivnog roditelja i kako se moje raspoloženje pogoršava. Stvarno sam nesrećna. Osim razgovora, tu je bilo i svađe. Volela sam svoj dom kakav je bio i uživala sam u suočavanju s izazovima,” piše majka pa dodaje:

"Sada se bojim svakog dana. Imam otprilike dve do tri godine života i užasavam se da će ovako biti svaki dan. Zamolila sam ga da se iseli (njegov otac živi oko 10 minuta udaljen i to ne bi koštalo mog sina ništa). Smireno obećava da će se popraviti i, naravno, ništa se ne događa. Tako sam jako, jako umorna i tužna i ne znam kako da rešim situaciju. Šta da radim?".

Psiholog i kolumnistkinja Eleanor, kojoj je nesrećna majka poslala pismo, posavetovala ju je sledeće:

"Jako mi je žao što prolazite kroz ovo. Ovo zvuči kao veliko narušavanje vašeg mira upravo kada vam je mir najpotrebniji. Suočeni s ogromnom neosetljivošću voljene osobe, ponekad se osećamo uhvaćeni između dve jednako loše opcije. Prva je da ćutimo. Druga je da se konfrontiramo. 

Obe se čine tako užasnim da se često nadamo da će se treće rešenje pojaviti s vremenom. Iskreno ponekad vreme stvarno reši problem. Ljudi prerastu iritantne navike; godine odnose odnos u nove okolnosti, ostavljajući staru dinamiku iza sebe. Kladiti se da će vreme rešiti stvari – čak i ako to znači platiti cenu ćutanja – nije uvek loš izbor... 

Ali evo mog pitanja: jeste li spremni na tu opkladu? Čini se da imate – ili ste imali – prilično jasnu sliku kako želite provesti svoje vreme. Takođe izgleda da ste se hrabro nosili s ovom dijagnozom. Mislim da imate pravo da radite što god želite sa svojim danima. Možda želite iskoristiti dan? Možda želite putovati, možda samo želite osećati strah od onoga što dolazi? Šta god to bilo, ovo je vreme da zamenite apstraktne želje za konkretnom strategijom. Ne biste trebali samo da se nadate da će vam se drugi dovoljno maknuti s puta da to ostvarite...Morate preduzeti nešto. Najbolje je otvoreni razgovor. Taj razgovor mogao bi biti jako težak za njega. Možda se vaš 27-godišnji sin vratio zato što želi zadržati taj osećaj da još uvek ima mamu i želi biti dete? Sve su to dobri razlozi da pristupite s ljubaznošću i ne tretirate ga kao da je samo bol. Ali nisu razlozi da stavite njegovo iskustvo iznad svog. Reći mu da se ovo mora promeniti ili da mora otići nije stvaranje raskola u porodici. On je to već učinio. Samo što do sada, vi ste jedini koji ste to primetili. Znam da je lako nadati se da će treće rešenje doći iz oblaka. Ali čekanje na to rešenje može vas dovesti u poziciju da živite kao da imate više vremena...".