NEMA ŠANSE DA SE NE PRONAĐETE! Svaka porodica u Srbiji uklapa se bar u neki deo ove priče - koji je vaš?

Bebe ga jedu u kašicama, klinci ga drobe u čokoladnom mleku, tinejdžeri krckaju na ekskurzijama, na slavama se služe Plazma torte i kolači, na dejt se ide na Plazma šejk, noćni provod se završava uz palačinku s Plazmom i kremom... Nije ni čudo što skoro svako ima neku divnu priču povezanu s Plazmom, jer je priča o Plazmi suštinski priča o nama.

"Vidiš, i dalje je isto kao kad smo mi bile male. Plazma i mleko i ništa drugo ne dolazi u obzir", smeškala se moja drugarica Maša, drobeći u okruglastoj činiji keks za svoju trogodišnju ćerku Anu, koji će onda zaliti mlakim mlekom.

Naša druga drugarica Marina se uveliko sama služila iz kutije i krckala na sav glas. "Ne znam, ja nikad nisam htela da je jedem s mlekom. Pričala mi keva, kad sam bila beba i kad je trebalo negde da idemo, dala bi mi jednu Plazmu za usput, i onda bih ja to glodala onako krezava i bila mirna sve vreme. Pokazaću vam fotku, kao reklama za 'Bambi Plazmu, Bambi Plazmu'...", kreće odmah da pevuši. "Inače, to mi ostalo, ja i sad kad negde putujem, pošto se sva unervozim, samo me Plazma smiruje."

Onda smo se setile kako su nam u osnovnoj svima roditelji pakovali Plazmu za ekskurzije, jer "to baš možeš uvek, čak i ako te uhvati mučnina", i kako smo namerno preskakale doručak i častile se u sobi Plazmom i čokoladnim mlekom u neograničenim količinama.

Možda je baš zbog toga ukus Plazme za mene ostao ukus putovanja. Kad idem u neke dalje krajeve, čak i samo s rancem, u njemu uvek mora da se nađe mesta bar za duplu kutiju. Jednu obično pojedem već na aerodromu, a drugu šteknem za specijalne momente. Kao na primer, onda, na Tajlandu, kad su nas naši domaćini izveli na neki fensi ručak koji je bio toliko ljut da su i najžešći među nama odustali. Posle smo se smejali tome krckajući Plazmu u šetnji do hotela... A za more mi je nezamenljiva, mislim da bih mogla na njoj da živim. Sećam se onda na plaži, na Adi Bojani, kad nam je svima već bilo malo dosta kampovanja i samo smo hteli kući - Plazma nam je bila taj "ukus kuće".

"Hah, a sećaš se kad sam išla kod onih prijatelja u Afriku, i pitam ih šta da im donesem iz rodnog kraja, kažu: samo Plazmu. Koliko god ti stane u torbu. To ti je ta priča o ukusu kuće", klima glavom Marina.

Plazma je i ukus detinjstva u kolačićima koje je baka spremala za slavu, a ja nisam verovala koliko raznih može da se napravi od jednog keksa, pa sam sve morala da probam da bih ih uporedila. Posle je postala i ukus odrastanja u prvoj torti koju sam uspela sama da napravim za svoj 18. rođendan - jeste se malo raspadala, ali je pojedena iste večeri. I dalje je to jedina torta koju znam da napravim. Jedno vreme je čak bila i ukus noćnog provoda, jer smo se svakog vikenda, vraćajući se iz klubova i s koncerata, sretali u busu tonući u palačinke s Plazmom i kremom.

"Nego, znaš da moj brat i sad, sa svojih 25, svako jutro doručkuje Plazmu i mleko?", prekinula me je Maša. Marina i ja smo se prvo nasmejale u fazonu "i dalje je klinac", a onda se ispostavilo da od nas tri, dve u torbi imaju malo pakovanje. Za svaki slučaj.

"Pa, ako mi padne šećer", objašnjava Marina. "Toliko puta me je izvukla tokom studiranja, tako da i ne pokušavam da prekinem tu naviku."

"Pazi, tokom studiranja je popularniji bio šejk od Plazme, koliko se ja sećam", pokušala sam da je isprovociram, podsećajući na vreme kad joj se sviđao neki lik iz studenjaka, a mi smo s njom išle u tom pravcu samo zato što je odmah pored bio jedini kafić u kraju u kojem su služili taj čuveni šejk. Mislim da su i na prvi dejt išli u taj kafić, a kad su raskinuli, vodile smo je na šejk u potpuno suprotan kraj grada da "zaboravi tugu".

"E mogao bi sad da padne neki šejk, m? Znate kakav sam recept našla", seti se Maša, podižući u vis kutiju Mlevene Plazme, a na pojavu crvene kutije, mala Ana počinje da maše ručicama i da peva pesmicu iz neke novije reklame. O, da, Plazma će biti i njena priča.