Svi KITIMO JELKU, ali znamo li zašto? Običaj potiče još iz PAGANSTVA, a evo šta drvo predstavlja u HRIŠĆANSTVU i koje UKRASE su koristili naši preci
Praksa kićenja jelke ima dugu istoriju i evoluirala je tokom vekova. Tradicija potiče iz Nemačke u srednjem veku, gde su se jelke ukrašavale crvenim jabukama, kolačićima i svećama koje simbolizuju Hrista kao večnu svetlost. Ova praksa se proširila Evropom i svetom, a jelke su dobile različite ukrase poput kugli, lanaca, anđela, zvezda, jabuka i kolačića. Svaka porodica i kultura dodala je svoje jedinstvene elemente kićenju jelke, čineći ovu tradiciju bogatom i raznovrsnom. Jelka ostaje centralni simbol praznika, simbolizujući radost, obnovu i bliskost tokom praznične sezone.
Ni Božić ni Nova godina ne prolaze bez ukrašene jelke, čak i u kulturama koje nisu vezane za hrišćanstvo. Nakićena jelka predstavlja simbol praznične atmosfere i početka nove godine.
Kićenje jelke je tradicija koja ima duboke korene u istoriji i kulturi, posebno tokom perioda Božića. Ova praksa seže unazad hiljadama godina i ima različite običaje i simbole širom sveta.
Na dan posvećen Svetom Savi Osvećenom obavezno ostavite OVO NA PROZOR! Sveti Nikola će obradovati mališane, posebno DEVOJČICE
Stav Crkve prema NOVOGODIŠNJIM OBIČAJIMA - Otac Srba otkriva kada DARIVATI MALIŠANE i treba li KITITI JELKU
Jedan od najranijih poznatih običaja kićenja jelke potiče iz nordijskih zemalja, gde su se ljudi okupljali i ukrašavali drvo tokom zimske sezone kako bi proslavili zimu i prirodni ciklus obnove. Ovo je prethodilo hrišćanskom običaju kićenja jelke tokom Božića.
Praksa kićenja jelke onako kako to danas poznajemo ima svoje korene u Nemačkoj tokom srednjeg veka. Tada su, tokom Božića, jelke ukrašavane crvenim jabukama, dok su na zapadu Nemačke dodate i različite vrste kolačića, zajedno sa svećama koje su simbolizovale Hrista kao večnu svetlost.
Tokom narednih vekova, ova tradicija se proširila širom Starog kontinenta. U Engleskoj, prvi put se pojavila jelka ukrašena bombonama, papirnim cvećem, mašnama i sitnim poklonima 1841. godine. Iako je početno kićenje drveta bilo privilegija viših slojeva društva, vrlo brzo je postalo prihvaćeno od strane svih slojeva stanovništva. Doseljenici iz Nemačke su preneli ovu tradiciju na američko tlo, dok je Azija otkrila novogodišnju jelku zahvaljujući misionarima.
U hrišćanskoj tradiciji, kićenje jelke se vezuje za legendu svetog Bonifacija, misionara koji je živeo u 7. veku. Prema priči, Bonifacije je došao do grupe germanskih pagana koji su se poklonili hrastovom drvetu, smatrajući ga svetim. U nameri da ih preobrati u hrišćanstvo, Bonifacije je posekao drvo, a umesto njega je izrastao bor. Tvrdio je da je bor simbol Svete Trojice, a njegove grane predstavljaju Hrista. Odatle potiče verovanje da je bor sveto drvo, a kićenje jelke postalo je simbol Božića.
Smatra se takođe da su ispred pećine u kojoj je rođen Isus rasla tri zimzelena stabla, kedrovo drvo, bor i jela. Kada se mesija rodio drveće se zatreslo kako bi pozdravilo božijeg sina. Kedar je detetu podario mirišljave iglice, bor šišarke, a jedino jela nije imala plod pa je zaplakala. Kada je to video anđeo, smilovao se i poklonio joj zvezdu sa neba koju je ona darovala malom Isusu. Otuda i verovanje da se na vrh okićene jelke stavlja zvezda.
U Nemačkoj tokom 16. veka, kićenje jelke postalo je popularno među domaćinstvima tokom Božića. Ljudi su koristili različite ukrase, poput jabuka, orašastih plodova i kolača, kako bi ulepšali svoje domove tokom praznične sezone. Takođe su dodavali svetlosti, poput sveća, kako bi osvetlili drvo i stvorili atmosferu topline i radosti.
Kroz vekove, tradicija kićenja jelke proširila se širom Evrope i sveta. Različite kulture dodale su svoje jedinstvene elemente kićenju jelke, uključujući različite vrste ukrasa, boja i tema. Danas, kićenje jelke ostaje centralni deo božićnih proslava širom sveta, simbolizujući zajedništvo, radost i nade za budućnost.
