"Prave od dece MALE BOGOVE i uništavaju im budućnost" Psiholog upozorio na OVAJ NAČIN PONAŠANJA majke i oca
Džordan Piterson je kanadski klinički psiholog i profesor psihologije, a njegovi dragoceni saveti i mudre misli poznate su širom sveta.
Džordan Piterson ubraja se u neke od najuticajnijih, premda i najkontroverznijih mislilaca današnjice, pa se njegove izjave često citiraju, ali i osnažuju ljude. Između ostalog, on često govori i o vaspitanju dece, a uvršten je na listu od 35 najvećih svetskih stručnjaka u toj oblasti.
Veruje se da DEČAK-UBICA SA VRAČARA nema formiranu VAŽNU KOMPONENTU LIČNOSTI, prvih 5 godina je KLJUČNO
Ovaj POREMEĆAJ poprima EPIDEMIJSKE RAZMERE u Srbiji: Insulinska rezistencija pogađa sve veći broj mladih ljudi, a posebno ŽENE
Ovog puta prenosimo odlomak iz njegove knjige "12 Rules for Life", a tiče se kritike roditelja koji ne uče svoju decu disciplini, već od njih prave "male bogove".
Nedavno sam video trogodišnjeg dečaka kako polako prati majku i oca na prepunom aerodromu. Silovito je vrištao u intervalima od pet sekundi, i što je još važnije, radio je to namerno. Kao roditelj, mogu da to procenim po tonu, iritirao je svoje roditelje i stotine drugih ljudi kako bi pridobio pažnju. Možda mu je nešto trebalo. Ali to sigurno nije bio način da to dobije, a roditelji su morali da mu to stave do znanja. Trideset sekundi pažljivo usmerenog rešavanja problema bi zaustavilo tu sramnu epizodu .Promišljeniji roditelji ne bi dozvolili da neko do koga im je iskreno stalo bude predmet prezira gomile.
Takođe sam video par koji nije mogao ili nije hteo da kaže NE svom dvogodišnjaku, koji je bio primoran da ga nadgleda gde god da krene, i da prati šta radi tokom svakog trenutka njihove društvene posete koja bi trebalo da bude prijatna, jer se toliko loše ponašao čim ne bi bilo najstrožeg nadzora da nisu mogli da mu daju ni sekundu istinske slobode bez rizika. Želja njegovih roditelja da puste dete da prati svoje impulse bez njihovog mešanja , proizvela je upravo suprotan efekat. Oduzeli su mu nezavisnost jer se nisu usudili da ga nauče šta znači "NE". Nije imao predstavu o razumnim granicama koje omogućavaju maksimalnu autonomiju mališana.Bio je to klasičan primer prevelikog haosa koji dovodi do prevelikog reda. Slično, video sam roditelje koji su bili nesposobni da se upuste u razgovor odraslih na večeri jer su njihova deca, uzrasta od četiri i pet godina, dominirala tim društvom, jedući sredinu od svakog parčeta hleba na stolu, i sve okupljene tiranišući na različite načine, dok su oni to nemoćno i posramljeno gledali.
Kada je moja, sada već odrasla, ćerka bila dete, drugo dete ju je jednom udarilo po glavi metalnim kamiončićem. Gledao sam to isto dete, godinu dana kasnije, kako zlobno i na kvarno gura svoju mlađu sestru unazad preko staklenog stola. Majka ga je odmah potom podigla (ali ne i svoju uplašenu ćerku) i prigušenim tonom rekla da ne radi takve stvaru, dok ga je utešno tapšala na način koji je jasno ukazivao na odobravanje. Želela je da proizvode malog boga - cara univerzuma. To je neizrečeni cilj mnogih majki, uključujući čak i one koje sebe smatraju zagovornicama pune rodne ravnopravnosti. Takve žene će se glasno usprotiviti bilo kojoj komandi odraslog muškarca, ali će u sekundi odjuriti da svom potomku naprave sendvič koji je on zahtevao dok je besumočnu igrao video igrice. Buduće partnerke takvih dečaka imaju sve razloge da mrze svoje svekrve. Poštovanje žena? To je za druge dečake, druge muškarce, ne za njihove drage sinove!
Roditelji su sudije društva
Roditelji su sudije društva. Oni uče decu kako da se ponašaju tako da drugi ljudi mogu da komuniciraju smisleno i produktivno sa njima.
Zanemarivanje i maltretiranjue koji su sastavni deo loše osmišljenih ili čak potpuno odsutnih disciplinskih pristupa mogu da budu namerni - motivisani eksplicitnim, svesnim (iako pogrešnim) motivima roditelja.
Ali često su moderni roditelji jednostavno paralisani strahom da ih deca više neće voleti ako ih budu kaznili iz bilo kog razloga. Oni iznad svega žele prijateljstvo svoje dece i spremni su da žrtvuju poštovanje da bi ga dobili. Ovo nije dobro! Dete će imati mnogo prijatelja, ali samo dva roditelja. Zato svaki roditelj treba da nauči da toleriše trenutni bes ili mržnju koju im deca upućuju, nakon što se preuzmu neopohodne korektivne radnje, jer je kapacitet dece da uoče dugoročne posledice ili da brinu o njima veoma ograničen.
Roditelji su sudije društva. Oni uče decu kako da se ponašaju tako da drugi ljudi mogu da komuniciraju smisleno i produktivno sa njima.
Sećam se da sam jednom poveo ćerku na igralište kada je imala oko dve godine. Igrala se na majmunskim rešetkama, visila u vazduhu. Jedan mali bezobraznik otprilike istih godina stajalo je iznad nje na istoj šipki za koju se držala, gledao sam ga kako se kreće ka njoj, a on mi je uzvraćao pogled. Polako i namerno je gazio njene ruke i to sve većom snagom, iznova i iznova, dok je zurio u mene. Tačno je znao šta radi. Eto ti, matori - to je bila njegova filozofija. Već je zaključio da su odrasli vredni prezira i da može bezbedno da im prkosi. Njegovi su mu roditelji namenili bednu budućnost. Na njegovo ogromno iznenađenje, zgrabio sam ga i bacio sa penjalice. Ne, nisam to uradio, Zapravo sam odveo svoju ćerku negde drugde. Ali za njega bi bilo bolje da jesam.
