RAZMAŽENI ILI KAO I SVI DRUGI? Naučnici potvrdili kakva su zapravo deca JEDINCI!

Ponašanje deteta se formira roditeljskim stavovima, a ne činjenicom je li raslo samo ili okruženo braćom i sestrama. Najčešći mitovi o jedincima uključuju agresivnost, asocijalnost i razmaženost.

Ona NEMA mišiće u telu, njen muž ima problema sa kičmom, a dobili su bebu koja je... (FOTO)

Deca koja odrastaju bez braće i sestara nikad ne nauče da dele, nemaju razvijen osećaj empatije, razmaženi su i uvek grabe sve samo za sebe... 

Ovo su samo neki od stereotipa koji neopravdano prate decu koja odrastaju u porodici u kojoj nema mlađe ili starije dece. Psiholog Suzan Njuman kaže da su i danas najčešći mitovi oni koji kažu da je jedino dete u porodici razmaženo, agresivno, nesocijalizovano ili usamljeno.

DECA u SKUPIM KRPICAMA...Ko je za to kriv?

Tako je mit o tome da su jedinci razmaženi verovatno najrasprostranjeniji. Ipak, tome da to nije baš tako ide u prilog i činjenica da prilično razmažene dece ima i u porodicama s više dece. 

Roditelji su ključni

Njuman, autorka knjige o zadacima roditeljstva s jednim detetom, kaže da su brojna istraživanja poslednjih 30 godina opovrgla mitove o jedincima, te da se oni ne razlikuju u ponašanju od vršnjaka. Njihovo ponašanje, naime, najvećim delom zavisi od odgoja. 

Nadalje, dugo se smatralo da su jedinci manje komunikativni od druge dece jer nemaju braće, no ta deca se komunikološki gledano najnormalnije razvijaju jer komuniciraju s drugom decom u parku, vrtiću, školi ili tokom igranja.

7 SUPERMOĆI koje smo imali kao bebe, a onda ih izgubili kada smo odrasli

Sledeći mit odnosi se na čestu frazu "jedinci su usamljeni", no kako naglašava Njuman, istina je potpuno drugačija. Najčešće vole biti u društvu druge dece baš zato što nemaju braću i sestre, te se stoga više od drugih trude biti prihvaćeni u igri i opšte u društvu.

Stereotip da deca jedinci šefuju svima oko sebe takođe je vrlo prisutan, no naređivanje drugima, baš kao i zahtevnost ili razmaženost, jednako postoji i u porodicama s više dece. Deca to rade toliko koliko im roditelji dopuste. Takođe su i zahtevni do granice tolerancije roditelja, što ne zavisi od broja dece u porodici.

Pozitivni faktori

Biti jedinac nosi i neke pozitivne stvari. Istraživanje sprovedeno 2010. godine u Velikoj Britaniji pokazalo je da su mnoga deca, žrtve maltretiranja starije braće i sestara, bila duboko nesretna, za razliku od jedinaca koji su pošteđeni takvih iskustava.

Čak trećina dece tvrdi da ih starija braća i sestre ponekad udaraju, uzimaju stvari i govore ružne reči. Jedan od razloga zašto su jedinci samouvereni jeste to što nisu prisiljeni da se bore sa braćom. Naučnici tvrde da borba za roditeljsku pažnju, nužnost deljenja slatkiša i igračaka može biti razlog zašto su jedinci srećniji od dece s braćom i sestrama. 

Takođe, porodica se ne može birati, a neka se deca baš nikako ne slažu. Nesuglasice i svađe, pokazala su istraživanja, vrlo stresno deluju i na roditelje, pa oni često odustaju od pokušaja da poboljšaju situaciju, ostavljajući deci da to sama reše.