Srbi, nikako NEMOJTE ovo RADITI na CRVENO SLOVO! Stroga pravila kojih se pridržavaju vernici, nije samo uzdržavanje od rada

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Preobraženje Gospodnje, koje se praznuje kao crveno slovo, a ovaj praznik posvećen Isusu Hristu koji se na gori Tavor preobgrazio u sunčevu svetlost. Ovaj praznik je prilika da se promenite, počente od početka i zaobravite stare obrasce za koje znate da vam više ne služe.

Više o običajima pročitajte OVDE, a uoči praznika običaj je da žene vežu oko ruke crveni ili beli konac i zamisle želju.  Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će se ispuniti.

Mnoga verovanja vezana su za praznike koji su u kalendaru obeleženi kao crveno slovo. Tako se za recimo Veliki petak treba uzdržati od bilo kakvih poslova u kući ili polju. Pored toga postoje i mnogi običaji za koje se veruje da donose radost i blagostanje.

A crvenih slova je prepun savremeni crkveni kalendar. Svaka nedelja je crveno slovo, plus velikih 12 gospodnjih praznika i veliki svetitelji koji su obeleženi crvenim slovom.

Crveno slovo u kalendaru označava veliki praznik ili velikog svetitelja. Prema verovanju, pred bogom su svi svetitelji veliki , ali o tim praznicima crkva želi da pokaže narodu da su to veliki praznici kada bi narod trebao da provodi vreme u molitvi, odlazi u crkvu, posvećuje se porodici, gde se hrišćani uče vrlinama.

Pojedine dane u toku jedne kalendarske godine, crkva je posvetila značajnim događajima iz Isusovog života, i velikim svetiteljima, i ti dani su upisani crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. To su verski praznici, i u taj dan pravoslavni hrišćani praznuju, odnosno, ne rade.

U kući se obavljaju samo nužni poslovi – pripremanje hrane i sl. Naravno od ove obaveze izuzeti su oni koji rade u državnim preduzećima, gde se uvek preko nedelje radi, ali po dolasku kući, treba da praznuju, odnosno da izostave neke svoje poslove koje svakodenvno obavljaju kod kuće.

Za dan svoje krsne slave, svaki radnik ima pravo da uzme slobodan dan iz preduzeća, i da taj dan na miru, sa svojim ukućanima, posveti svojoj slavi i prazniku.

Svaki dan u godini je posvećen nekom spasonosnom događaju ili svetiteljima. Međutim, nisu svi dani, odnosno praznici, jednaki. Neke uvažavamo kao praznične dane, dok su drugi radni dani.

Crno podebljano slovo je više istorijski momenat. Za vreme Austrougarske kada su Srbi tražili da ne rade za praznike, država je videla koliko praznika ima, pa je ispalo da Srbi više ne rade nego što rade. Stoga se promenilo obeležje nekih praznika, pa su crvena slova postala podebljana crna.