Srbi, uskoro slavimo Ognjenu Mariju - Ispoštujte običaje, a vreme na ovaj dan ukazuje da li je dobra godina pred nama
U utorak 30. jula slavimo Ognjenu Mariju, koju mnogi obeležavaju i kao krsnu slavu, a vreme na ovaj dan govori o tome kakva je godina pred nama.
U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona, te da spada u ognjevite svece. Ognjenu Mariju slave svi koji su imali štetu od oluja i gromova, zbog čega postoji narodna izreka: "Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu."
Život i mučeništvo Svete Velikomučenice Marije
Sveta velikomučenica Marija rođena je krajem III veka u južnoj Anadoliji, u gradu Antiohiji, u vreme cara Dioklecijana. Bila je jedinica neznabožačkih roditelja. U 12. godini se krstila, zbog čega ju je otac odbacio. Zbog svoje vere u Gospoda, pretrpela je teške muke i bila je posečena mačem u 16. godini. Njene mošti su čudotvorne i isceliteljne i kao takve veoma poštovane.
Narodna verovanja i praznovanje Ognjene Marije
Ognjena Marija se obeležava i kao slava. Na ovaj dan niko ne radi, posebno žene, jer se smatra da rad na ovaj dan ne donosi sreću. Grmljavina na ovaj dan se smatra veoma lošim znakom i predskazuje glad i velike nesreće. Ukoliko prođe bez olujnog vremena, veruje se u napredak i blagostanje.
Takođe, na Ognjenu Mariju se ne preporučuje kupanje u velikim vodama – morima, rekama, jezerima.
Narodno verovanje o munjama i gromovima
Kod Srba se munja povezivala sa Ognjenom Marijom, koja je svetiteljka tamnog, sinkretičkog, pagansko-hrišćanskog porekla. Grom i munja su vizuelne i akustičke atmosferske pojave koje su u svesti predaka izazivale neobične predstave. Grmljavina i sevanje munja često su se povezivali sa čudima Svetog Ilije, ili sa imaginarnim bićima poput ala i zmajeva.
Antičko nasleđe u duhovnoj kulturi
Antičko nasleđe u duhovnoj kulturi na ovom prostoru danas je teže dokazati, ali bez sumnje je da su grom i munja bili glavna simbolička obeležja vrhovnih božanstava kod Grka i Rimljana (Zevsa, Jupitera). Pomoću groma i munje mnogi proroci su predskazivali budućnost, što je donekle sačuvano i u srpskom folkloru, naročito u vezi sa predanjima o bogu Perunu i svetkovanju četvrtka (Spasovdana), dana posvećenog tom božanstvu.
